Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Кад Ивица утихне

Када се пита да ли ће бити у будућој власти, Ивица Дачић се не огледа у огледалу, већ у дигитрону. Справа му каже: с напредњацима имаш танку већину у Београду, а то те уводи у владу. Шеф социјалиста за сваки случај пита дигитрон: Ко, осим мене, доноси већину СНС-у у Београду? Сви остали, појашњава му рачунаљка. Зар и Ђилас, дигитрончићу мој, наставља са испитивањем Дачић.

Д. Стојановић

Како је то знао и Александар Вучић, сваки пут када би га Дачић позвао током изборне ноћи, најмање десетак пута, шеф државе и Српске напредне странке био је недоступан.

Током свог тродеценијског боравка на власти шеф парламента се ослањао на три елемента самоодржања, на свему ономе што није знао Себастијан Курц, бивши аустријски канцелар, који је тако млад одлепршао из политике. Није ли Курц, говорећи о Дачићу, казивао да је он у власти откада се Себастијан родио? Шта није знао Аустријанац што зна лидер социјалиста? Први постулат је урођени инстинкт за преживљавање, као крокодил који плива српском мочваром и тек му вире очи изнад површине да би могао да добро осмотри околину и плен, а онда опет зарони. Други је аритметика. И коначно, оно треће и кључно је да, према првом закону српске политичке гравитације, изборни раст често може бити пад у провалију. Зато је Ивица Дачић тренутно у стању тиховања.

То никако не значи да је отишао у Хиландар или у Манасију, већ да дечко из Житорађе, а тек му је 56 година, планира своју нову политичку реинкарнацију, размишљајући колико ће се она поклопити с Вучићевом идејом о житију најближег коалиционог партнера.

У изборној кампањи најављивао је себе као премијера. Вучићева хладноћа према њему, а потом и реторичка паљба најоданијих председникових људи, сваког другог би уздрмала или навела да посети поменуте српске светиње. Међутим, шта се догађа кад Ивица Дачић утихне?

Размишља, свакако, како у политици одувек постоји спор између броја и вредности. Стари Грци се нису тиме превише оптерећивали, чак ни у златно Периклово доба. Мањина је одлучивала у име свих и то се звало првом демократијом. Маркс је касније покушао да то помири преласком квантитета у квалитет, у име диктатуре пролетеријата. Али и данас модерна демократија је животно повезана с бројем. Избори су неретко прослава његовог величанства броја, али истовремено и пораз неке спасоносне идеје.

Одавно то знају они с дугим животом у политици. Међутим, политика је немогућа без страсти која зна да опије или ослепи. У ту опсенарску игру политичког Тартифа упетљају се често и они најискуснији. Парола „само глас и већи проценат” зна да заведе. Оно што није претпостављао Дачић јавио му је после избора Вучић – добио си више, а изгубио оно што си хтео. Можда и оно што си имао.

Социјалисти су на последњим изборима добили већи број гласова, а не само да нису постали јачи већ се и питају да ли клизе ка опозицији.

Игра с емоцијама може бити једнократно употребљена, али главни играч СПС-а заборавио је да бити на страни емоција и бацања свих карата на Русе у кампањи значи ући у позицију једностраности која га јесте приближила бирачима, али и удаљила од учешћа у власти. Старији коалициони брат, дакле Вучић, знао је да мора да одмерава сваку реч и тиме се лишава још више гласова, свестан да у трећем светском рату, који још није објављен, а увелико траје, више не хода по ужету, већ по ивици жилета.

Један скоро заборављени премијер Велике Британије Вилијам Гледстон из викторијанског доба знао је да каже како се у тешким и бурним временима од одговорних очекује да говоре мирним и одговорним језиком, док у времену стабилних прилика треба и подићи тон и распалити емоције. Паметан тип, четири пута је био биран за премијера.

Вучић је рачунао овако – СПС жели да ојача на мој рачун, а ја се ради интереса државе правим да то не видим. Дачић је имао другачију рачуницу – ако сам подржао Вучића као председничког кандидата и помогао му да победи у првом кругу, појачаћу кореографију ламентирања о историјској и ванвременској заједници с Русијом и створићу илузију код својих у партији да још постојимо.

И Дачић је показао да црвени и те како постоје. Следеће је што ће учинити јесте да подсети Вучића како је, постављајући га за фамозног ППВ-а и министра спољних послова, одмах до себе, тадашњи премијер, а садашњи шеф државе то појаснио речима: Ивица очарава странце.

Само је Дачић могао да онако шармира заборављену баронесу Кетрин Ештон приликом потписивања Бриселског споразума, да истовремено буде близак Сергеју Лаврову и Марији Захаровој, с којом је размењивао нежне поруке, а да затим скита по ЦИА и ДЕА и још позира с њиховим шефовима, показујући фотографије по телевизијама.

Удишући пуним плућима руски гас, али и вечерњу маглу поред Темзе, Дачић је далеко сложеније геополитичко створење него што би се то закључило само на основу његових громогласних проруских ставова у кампањи. Да ли је успео да убеди у то нашег старог познаника Кристофера Хила, послатог под старе дане у мистериозни Београд да као амбасадор покрива западни Балкан? У српској игри сенки Крис Хил и Ивица Дачић разговарали су док је Александар Вучић био у иностранству.

Да ли је на састанку са екселенцијом председник СПС-а говорио, слушао или певао? Када помињем ово треће, не мислим да Криса Хила превише занима Миљацка!

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Švedska
Dačić je pre neki dan i policiji "čestitao Dan bezbednosti SFRJ". Hoće li da im čestita i 29. novembar? Pa šta se onda buni zbog otcepljenja rodnog mu KiM od Srbije? Kako onda navodno "podržava Republiku Srpsku"? Ako obožava Broza i SFRJ onda nema KiM i Vojvodine u Srbiji i nema Republike Srpske. Svođenje Srbije na Beogradski Pašaluk i uništenje Srba preko Drine su Brozove "antifašističke" tekovine. Dačić mora da izabere, ili srpstvo ili Broz. Radi se o čoveku bez ikakvih principa i morala.
@Dan Dusan Milicevic
Dok je bilo Broza, Srbiju niko nije ni morao da sroza, sem Broza. Jer je Broz srbiju srozao skroz.
Dan Dusan Milicevic
Dok je bilo Broza , Srbiju niko nije mogao da sroza!!!
električar
Već je dobro poznato da kod nekih "boraca" postoji stalni trend raznih podmetanja u cilju razbijanja jedinstvenog fronta SNS-SPS. To bi, računaju, napravilo odredjeni haos u zemlji i tako povećalo šanse da na vlast dodju oni koji su se već ogledali u rasturanju i izdajstvu Srbije, u uništavanju njene privrede, vojske, u sprečavanju ujedinjenja i pomirenja naroda. Nadam se da su u SNS-SPS odavno evidentirali ovu "pojavu" i da neće dozvoliti da nikakve lične paljevine razbiju ovaj front !!!
Миле
Онда аутор текста ради директно на том разбијању јер је текст подсмех за све што ради Дачић !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.