СПЦ признала цркву у Северној Македонији

Успоставља се пуно литургијско и канонско општење са „Македонском православном црквом – Охридском архиепископијом”, прва је званично саопштена одлука са овогодишњем заседања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве које је у току.

Највише црквено тело, којим председава патријарх, а чине га сви епархијски и викарни епископи српске цркве, саопштило је данас да су примили акт Светог архијерејског Синода „Македонске православне цркве – Охридске архиепископије” којим, како се истиче, иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој још 1959. године од стране Светог архијерејског Сабора СПЦ. У саопштењу се даље наводи, да у послатом акту македонски Синод „изражава наду да ће Српска православна црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса”.

Примивши овај акт, Свети архијерејски Сабор, како се истиче у саопштењу, поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности.

„Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење. Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске православне цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан”, истиче се у званичном саопштењу Сабора.

Како се напомиње, у дијалогу о будућем и евентуално коначном статусу „македонске православне цркве”, СПЦ ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за реалполитичке, геополитичке, црквенополитичке и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима. 

„И, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним православним црквама”, закључује се у саопштењу Сабора СПЦ.

Јањић: Велики и храбар потез СПЦ, ништавна одлука Цариграда

Одлуком Сабора СПЦ о прихватању за македонску цркву статуса најшире могуће аутономије за македонску цркву, учињен је велики и храбар потез, каже стручњак за црквено-правна питања проф.др Јован Јањић и наводи да је после 55 година поново васпостављено канонско и литургијско јединство СПЦ са црквом у Северној Македонији.

Јањић за Танјуг каже да не треба повлачити било какве паралеле између одлуке СПЦ са одлуком Синода Цариградске патријаршије, којом је призната црква у Северној Македонији, и истиче да је одлука Сабора СПЦ аутономна и заснована на канонима.

''Једино Сабор СПЦ може да решава статусна питања која се тичу црквене организације на њеном канонском подручју'', наглашава Јањић.

Оцењује да је одлуком СПЦ потврђено да је одлука Цариградске патријаршије која је, како каже, била исхитрена и вероватно политички мотивисана, ништавна и да неће производити дејства.

''Убудуће, уколико Јерархија у Северној Македонији остане при разговорима, које је протеклих дана водила са Светим синодом СПЦ, то питање ће се вратити у оквире канона и верни православни народ у Северној Македонији напокон ће бити у заједници са осталим православним светом'', истиче Јањић и подсећа да је Црква у Скопљу била изопштена и да није имала јединство са другим помесним црквама пошто је била у расколу.

Како каже, одлуком Сабора СПЦ канонско и литургијско јединство је враћено на позиције из 1959.године када је СПЦ доделила најшири облик аутонимије цркви у тадашњој Народној републици Македонији, данашњој Северној Македонији.

Наводи да је Јерархија у Скопљу, под утицајем комунистичких власти, стално испостављала нове захтеве, између осталог и то да имају и аутокефалност, та да је су 1967. године проглашена аутокефална црква што је , каже, довело до прекида канонског и литургијског јединства са СПЦ.

Јањић наводи да се водила борба, пре свега са стране СПЦ, да се поново васпостави то јединство, али да то дота није могло доћи јер је Јерархија у Македонији истрајавала на својим захтевима.

''У последње време Свети архијерејски Синод СПЦ водио је братске разговоре са Јерархијом у Скопљу, пре свега са архиепископом Стефаном. У љубави братској дошло се до разумевања и сагласности да може поново да се успостави канонско и литургијско јединство, до чега је сада дошло'', каже Јањић.

Наводи да се око тог питања појавио ''проблем са стране'', односно од стране Цариградске патријаршије.

''Када су у Цариграду сазнали да су Београд и Скопље близу решења тог болног питања, панично су предузели акције да се тобоже покаже да су они фактор који доноси кључне одлуке. И донели су некаконску одлуку да Цариградска патријаршија призна литургијско јединство цркви у Северној Македонији'', објашњава Јањић.

Изражава очекивање да ће одлуку СПЦ да се успостави литургијско и канонско јединство са Црквом у Северној Македонији признати све православне цркве јер је, како каже, заснована на канонима за разлику од одлуке Цариградске патријаршије.

Јањић наводи да је Јерархија у Скопљу под великим притиском не само Цариградске патријаршије, већ и од многих политичких кругова у свету који би, како каже, желели да преуређују свет по својим мерилима.

''Верујем да ће Јерархија у Скопљу остати при договору који је имала са члановима Светог Архијерејског Синода СПЦ и да ће напокон, на једини могући и ваљан начин решити свој статус, да се врати у заједницу са осталим православним светом'', каже Јањић, преноси Танјуг.