Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоган не може да заустави „марш” Финске и Шведске у НАТО

Владимир Путин поручује да Русија нема проблема с уласком ове две земље у НАТО, али да би ширење војне инфраструктуре западне алијансе на њихове територије захтевало реакцију Москве
Демонстранти с транспарентом испред шведског парламента: „Не рату, не у НАТО” (Фото: Бета-АП/Janerik Henriksson)

Упркос упозорењима из Москве да неће мирно гледати шта се дешава и турским условљавањима, Финска и Шведска убрзаним стројевим кораком марширају у НАТО. Тако се од уласка руских трупа у Украјину 24. фебруара вишедеценијска војна неутралност ове две нордијске земље истопила као снег на пролећном сунцу.

Фински председник Саули Нинисто током викенда је саопштио оно што се већ очекивало – да ће његова земља поднети захтев за пријем у западну војну алијансу. Потом се огласила и Социјалдемократска партија Шведске, која је донела историјску одлуку и одустала од политике војне неутралности. Шведска премијерка Магдалена Андерсон поручила је да ће, пошто добије подршку у парламенту, и званично закуцати на врата НАТО-а, али под два услова: да на територији ове скандинавске земље не буде стационирано нуклеарно оружје и да не буде ни сталних база алијансе.

Да ли је Владимир Путин укалкулисао овакав ризик кад је отпочињао „специјалну војну операцију”? Чињеница је да ће за неколико месеци, кад се под притиском САД убрзано заврши формална процедура пријема ове две земље у Северноатлантску алијансу, копнена граница чланица НАТО-а коју деле с Русијом бити повећана са садашњих 1.215 на 2.600 километара.

„Војно несврставање је добро послужило Шведској, али наш закључак је да нам оно неће служити једнако добро у будућности”, рекла је шведска премијерка.

У току јучерашње парламентарне дебате, која је била пука формалност, јер постоји већина која подржава улазак земље у алијансу, Магдалена Андерсон је истакла да су Шведској потребне оне формалне безбедносне гаранције које долазе са чланством у НАТО-у, додајући да ће на том путу деловати заједно са суседном Финском.

Иако нису биле званичне чланице, Финска и Шведска армија већ дуже тесно сарађују с НАТО-ом, тако да ће њихов улазак заправо више значити промену политичког, а не толико практично војног курса земље.

Директорка Института за међународне послове у Риму Натали Точи за „Њујорк тајмс” каже да Путинова одлука да нападне Украјину није узрок овог новог проширења НАТО-а, али јесте последица: „Шведска и Финска сада виде Русију као реваншистичку и ревизионистичку и тиме много опаснију него током хладног рата”.

Москва већ дуже упозорава да овакво ширење НАТО-а неће донети стабилност Европи већ само појачати војне тензије.

Бивши руски председник Дмитриј Медведев већ је најавио да ће Русија појачати своје снаге на Балтику.

Руски председник се јуче први пут огласио о ширењу НАТО-а на Скандинавију. Владимир Путин је изјавио да Русија нема проблема с Финском и Шведском, али да би ширење војне инфраструктуре на њихове територије захтевало реакцију Москве. На самиту Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) у Москви, рекао je да је ширење НАТО-а проблем за Русију и да треба пажљиво размотрити, како је навео, планове алијансе, предвођене САД, да повећа глобални утицај, преноси Ројтерс.

Руски председник тврди и да се НАТО користи као инструмент спољне политике САД, и то, како је рекао, веома агресивно, вешто и истрајно, додају РИА Новости.

Турска је изненадила своје савезнике у НАТО-у рекавши да неће позитивно гледати на захтев Финске и Шведске, јер је председник Реџеп Тајип Ердоган поручио да су скандинавске земље уточишта за терористичке организације. Анкара тражи да ове земље зауставе подршку курдским милитантним групама и укину забрану продаје одређеног оружја Турској. Шведски министар одбране Петер Хултквист рекао је да ће послати групу дипломата у Анкару како би пронашли решење за ово питање.

Мале су, међутим, шансе да ће Ердоган имати снаге да стави вето на улазак Финске и Шведске у НАТО, јер ризикује изолацију унутар алијансе. Да две нордијске земље, пак, не желе да тако лако удовоље Ердогану у замену за подршку НАТО-а видело се и јуче из одлуке којом нису одобриле репатријацију 33 особе које је Турска тражила због наводних веза с групама које сматра терористима. Реч је о особама које имају везе с екстремистима Радничке партије Курдистана (ПКК) или муслиманским свештеником Фетуланом Гуленом, кога Анкара оптужује да је 2016. покушао да организује пуч.

Да ће одлука 30 чланица алијансе о уласку Финске и Шведске у НАТО проћи експресно видело се из изјаве лидера републиканаца у америчком Сенату Мича Маконела након састанка с финским председником. Он је у Хелсинкију потврдио да за финско чланство у НАТО-у постоји широка двостраначка подршка међу америчким законодавцима и да ће амерички Конгрес настојати да ратификује захтев Финске за придруживање западном војном савезу пре него што почне летња пауза у августу.

Маневри НАТО-а на Балтику

У Естонији су јуче почели велики војни маневри НАТО-а, за које се сматра да су међу највећима икада одржаним у историји Балтика. Вежба кодног имена „Јеж” биће одржана током наредне две недеље и у њој ће учествовати 15.000 војника из десет земаља, укључујући британске, америчке, финске и шведске, преноси Би-Би-Си.

Упркос томе што су војне вежбе планиране много пре него што је Русија отпочела војну акцију у Украјини, веома су симболичне за балтичке државе, јер имају циљ да тестирају способност тих земаља да одговоре на сличан упад непријатељских снага, оцењује британски јавни сервис.

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Vidis da moze. Mars se sapleo.
milan lala
Mozda nemoze ali moze da mu dobro plate ili da istupi iz NATO .
Djedo
Zanimljivo to oko finske. Ukucajte u google-u "Finland air force logo"
Bosko
A taj simbol je star 2000 godina.
Тртмрт
Турска може и те како да уложи вето, али би за њу можда још и најбоља опција била да ову прилику искористи и напусти Нато. Ионако су Амери покушали да збаце Ердогана, отежавали јужни ток, па сад још и ово. Ако би Турци напустили алијансу, онда их скроз може болети уво око било чега везано за Украјину, санкције према Русији и сл. па не морају више уопште да воде рачуна о запањачким захтевима. Такав један гест би такође био благослов за остатак света а алијансу би свакако навело на размишљање.
Ovo je u stvari jako dobro po Rusiju i po svet izvan NATO. Zver je izašla iz grmlja i tamo gde se vešto maskirala u skandinavsku "neutralnost". Skandinavija a pogotovo Norveška jeste na neki način politička predvodnica NATO, jednako militantni ali do sada vešto zakamuflirana u kvazi neutralnost i visoke humane standarde. Mržnja koja se sada ispoljava prema Rusima na njihovoj teritoriji je ista ako ne i gora od Nemačke prema Jevrejima. Hvale još samo logori i masovna ubistva a sve ostalo je isto.
Перагеније
"Hvale" - КОГА хвале?...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.