Ердоган не може да заустави „марш” Финске и Шведске у НАТО

Упркос упозорењима из Москве да неће мирно гледати шта се дешава и турским условљавањима, Финска и Шведска убрзаним стројевим кораком марширају у НАТО. Тако се од уласка руских трупа у Украјину 24. фебруара вишедеценијска војна неутралност ове две нордијске земље истопила као снег на пролећном сунцу.

Фински председник Саули Нинисто током викенда је саопштио оно што се већ очекивало – да ће његова земља поднети захтев за пријем у западну војну алијансу. Потом се огласила и Социјалдемократска партија Шведске, која је донела историјску одлуку и одустала од политике војне неутралности. Шведска премијерка Магдалена Андерсон поручила је да ће, пошто добије подршку у парламенту, и званично закуцати на врата НАТО-а, али под два услова: да на територији ове скандинавске земље не буде стационирано нуклеарно оружје и да не буде ни сталних база алијансе.

Да ли је Владимир Путин укалкулисао овакав ризик кад је отпочињао „специјалну војну операцију”? Чињеница је да ће за неколико месеци, кад се под притиском САД убрзано заврши формална процедура пријема ове две земље у Северноатлантску алијансу, копнена граница чланица НАТО-а коју деле с Русијом бити повећана са садашњих 1.215 на 2.600 километара.

„Војно несврставање је добро послужило Шведској, али наш закључак је да нам оно неће служити једнако добро у будућности”, рекла је шведска премијерка.

У току јучерашње парламентарне дебате, која је била пука формалност, јер постоји већина која подржава улазак земље у алијансу, Магдалена Андерсон је истакла да су Шведској потребне оне формалне безбедносне гаранције које долазе са чланством у НАТО-у, додајући да ће на том путу деловати заједно са суседном Финском.

Иако нису биле званичне чланице, Финска и Шведска армија већ дуже тесно сарађују с НАТО-ом, тако да ће њихов улазак заправо више значити промену политичког, а не толико практично војног курса земље.

Директорка Института за међународне послове у Риму Натали Точи за „Њујорк тајмс” каже да Путинова одлука да нападне Украјину није узрок овог новог проширења НАТО-а, али јесте последица: „Шведска и Финска сада виде Русију као реваншистичку и ревизионистичку и тиме много опаснију него током хладног рата”.

Москва већ дуже упозорава да овакво ширење НАТО-а неће донети стабилност Европи већ само појачати војне тензије.

Бивши руски председник Дмитриј Медведев већ је најавио да ће Русија појачати своје снаге на Балтику.

Руски председник се јуче први пут огласио о ширењу НАТО-а на Скандинавију. Владимир Путин је изјавио да Русија нема проблема с Финском и Шведском, али да би ширење војне инфраструктуре на њихове територије захтевало реакцију Москве. На самиту Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) у Москви, рекао je да је ширење НАТО-а проблем за Русију и да треба пажљиво размотрити, како је навео, планове алијансе, предвођене САД, да повећа глобални утицај, преноси Ројтерс.

Руски председник тврди и да се НАТО користи као инструмент спољне политике САД, и то, како је рекао, веома агресивно, вешто и истрајно, додају РИА Новости.

Турска је изненадила своје савезнике у НАТО-у рекавши да неће позитивно гледати на захтев Финске и Шведске, јер је председник Реџеп Тајип Ердоган поручио да су скандинавске земље уточишта за терористичке организације. Анкара тражи да ове земље зауставе подршку курдским милитантним групама и укину забрану продаје одређеног оружја Турској. Шведски министар одбране Петер Хултквист рекао је да ће послати групу дипломата у Анкару како би пронашли решење за ово питање.

Мале су, међутим, шансе да ће Ердоган имати снаге да стави вето на улазак Финске и Шведске у НАТО, јер ризикује изолацију унутар алијансе. Да две нордијске земље, пак, не желе да тако лако удовоље Ердогану у замену за подршку НАТО-а видело се и јуче из одлуке којом нису одобриле репатријацију 33 особе које је Турска тражила због наводних веза с групама које сматра терористима. Реч је о особама које имају везе с екстремистима Радничке партије Курдистана (ПКК) или муслиманским свештеником Фетуланом Гуленом, кога Анкара оптужује да је 2016. покушао да организује пуч.

Да ће одлука 30 чланица алијансе о уласку Финске и Шведске у НАТО проћи експресно видело се из изјаве лидера републиканаца у америчком Сенату Мича Маконела након састанка с финским председником. Он је у Хелсинкију потврдио да за финско чланство у НАТО-у постоји широка двостраначка подршка међу америчким законодавцима и да ће амерички Конгрес настојати да ратификује захтев Финске за придруживање западном војном савезу пре него што почне летња пауза у августу.

Маневри НАТО-а на Балтику

У Естонији су јуче почели велики војни маневри НАТО-а, за које се сматра да су међу највећима икада одржаним у историји Балтика. Вежба кодног имена „Јеж” биће одржана током наредне две недеље и у њој ће учествовати 15.000 војника из десет земаља, укључујући британске, америчке, финске и шведске, преноси Би-Би-Си.

Упркос томе што су војне вежбе планиране много пре него што је Русија отпочела војну акцију у Украјини, веома су симболичне за балтичке државе, јер имају циљ да тестирају способност тих земаља да одговоре на сличан упад непријатељских снага, оцењује британски јавни сервис.