Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Erdogan ne može da zaustavi „marš” Finske i Švedske u NATO

Vladimir Putin poručuje da Rusija nema problema s ulaskom ove dve zemlje u NATO, ali da bi širenje vojne infrastrukture zapadne alijanse na njihove teritorije zahtevalo reakciju Moskve
Демонстранти с транспарентом испред шведског парламента: „Не рату, не у НАТО” (Фото: Бета-АП/Janerik Henriksson)

Uprkos upozorenjima iz Moskve da neće mirno gledati šta se dešava i turskim uslovljavanjima, Finska i Švedska ubrzanim strojevim korakom marširaju u NATO. Tako se od ulaska ruskih trupa u Ukrajinu 24. februara višedecenijska vojna neutralnost ove dve nordijske zemlje istopila kao sneg na prolećnom suncu.

Finski predsednik Sauli Ninisto tokom vikenda je saopštio ono što se već očekivalo – da će njegova zemlja podneti zahtev za prijem u zapadnu vojnu alijansu. Potom se oglasila i Socijaldemokratska partija Švedske, koja je donela istorijsku odluku i odustala od politike vojne neutralnosti. Švedska premijerka Magdalena Anderson poručila je da će, pošto dobije podršku u parlamentu, i zvanično zakucati na vrata NATO-a, ali pod dva uslova: da na teritoriji ove skandinavske zemlje ne bude stacionirano nuklearno oružje i da ne bude ni stalnih baza alijanse.

Da li je Vladimir Putin ukalkulisao ovakav rizik kad je otpočinjao „specijalnu vojnu operaciju”? Činjenica je da će za nekoliko meseci, kad se pod pritiskom SAD ubrzano završi formalna procedura prijema ove dve zemlje u Severnoatlantsku alijansu, kopnena granica članica NATO-a koju dele s Rusijom biti povećana sa sadašnjih 1.215 na 2.600 kilometara.

„Vojno nesvrstavanje je dobro poslužilo Švedskoj, ali naš zaključak je da nam ono neće služiti jednako dobro u budućnosti”, rekla je švedska premijerka.

U toku jučerašnje parlamentarne debate, koja je bila puka formalnost, jer postoji većina koja podržava ulazak zemlje u alijansu, Magdalena Anderson je istakla da su Švedskoj potrebne one formalne bezbednosne garancije koje dolaze sa članstvom u NATO-u, dodajući da će na tom putu delovati zajedno sa susednom Finskom.

Iako nisu bile zvanične članice, Finska i Švedska armija već duže tesno sarađuju s NATO-om, tako da će njihov ulazak zapravo više značiti promenu političkog, a ne toliko praktično vojnog kursa zemlje.

Direktorka Instituta za međunarodne poslove u Rimu Natali Toči za „Njujork tajms” kaže da Putinova odluka da napadne Ukrajinu nije uzrok ovog novog proširenja NATO-a, ali jeste posledica: „Švedska i Finska sada vide Rusiju kao revanšističku i revizionističku i time mnogo opasniju nego tokom hladnog rata”.

Moskva već duže upozorava da ovakvo širenje NATO-a neće doneti stabilnost Evropi već samo pojačati vojne tenzije.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev već je najavio da će Rusija pojačati svoje snage na Baltiku.

Ruski predsednik se juče prvi put oglasio o širenju NATO-a na Skandinaviju. Vladimir Putin je izjavio da Rusija nema problema s Finskom i Švedskom, ali da bi širenje vojne infrastrukture na njihove teritorije zahtevalo reakciju Moskve. Na samitu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Moskvi, rekao je da je širenje NATO-a problem za Rusiju i da treba pažljivo razmotriti, kako je naveo, planove alijanse, predvođene SAD, da poveća globalni uticaj, prenosi Rojters.

Ruski predsednik tvrdi i da se NATO koristi kao instrument spoljne politike SAD, i to, kako je rekao, veoma agresivno, vešto i istrajno, dodaju RIA Novosti.

Turska je iznenadila svoje saveznike u NATO-u rekavši da neće pozitivno gledati na zahtev Finske i Švedske, jer je predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio da su skandinavske zemlje utočišta za terorističke organizacije. Ankara traži da ove zemlje zaustave podršku kurdskim militantnim grupama i ukinu zabranu prodaje određenog oružja Turskoj. Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je da će poslati grupu diplomata u Ankaru kako bi pronašli rešenje za ovo pitanje.

Male su, međutim, šanse da će Erdogan imati snage da stavi veto na ulazak Finske i Švedske u NATO, jer rizikuje izolaciju unutar alijanse. Da dve nordijske zemlje, pak, ne žele da tako lako udovolje Erdoganu u zamenu za podršku NATO-a videlo se i juče iz odluke kojom nisu odobrile repatrijaciju 33 osobe koje je Turska tražila zbog navodnih veza s grupama koje smatra teroristima. Reč je o osobama koje imaju veze s ekstremistima Radničke partije Kurdistana (PKK) ili muslimanskim sveštenikom Fetulanom Gulenom, koga Ankara optužuje da je 2016. pokušao da organizuje puč.

Da će odluka 30 članica alijanse o ulasku Finske i Švedske u NATO proći ekspresno videlo se iz izjave lidera republikanaca u američkom Senatu Miča Makonela nakon sastanka s finskim predsednikom. On je u Helsinkiju potvrdio da za finsko članstvo u NATO-u postoji široka dvostranačka podrška među američkim zakonodavcima i da će američki Kongres nastojati da ratifikuje zahtev Finske za pridruživanje zapadnom vojnom savezu pre nego što počne letnja pauza u avgustu.

Manevri NATO-a na Baltiku

U Estoniji su juče počeli veliki vojni manevri NATO-a, za koje se smatra da su među najvećima ikada održanim u istoriji Baltika. Vežba kodnog imena „Jež” biće održana tokom naredne dve nedelje i u njoj će učestvovati 15.000 vojnika iz deset zemalja, uključujući britanske, američke, finske i švedske, prenosi Bi-Bi-Si.

Uprkos tome što su vojne vežbe planirane mnogo pre nego što je Rusija otpočela vojnu akciju u Ukrajini, veoma su simbolične za baltičke države, jer imaju cilj da testiraju sposobnost tih zemalja da odgovore na sličan upad neprijateljskih snaga, ocenjuje britanski javni servis.

 

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Vidis da moze. Mars se sapleo.
milan lala
Mozda nemoze ali moze da mu dobro plate ili da istupi iz NATO .
Djedo
Zanimljivo to oko finske. Ukucajte u google-u "Finland air force logo"
Bosko
A taj simbol je star 2000 godina.
Тртмрт
Турска може и те како да уложи вето, али би за њу можда још и најбоља опција била да ову прилику искористи и напусти Нато. Ионако су Амери покушали да збаце Ердогана, отежавали јужни ток, па сад још и ово. Ако би Турци напустили алијансу, онда их скроз може болети уво око било чега везано за Украјину, санкције према Русији и сл. па не морају више уопште да воде рачуна о запањачким захтевима. Такав један гест би такође био благослов за остатак света а алијансу би свакако навело на размишљање.
Ovo je u stvari jako dobro po Rusiju i po svet izvan NATO. Zver je izašla iz grmlja i tamo gde se vešto maskirala u skandinavsku "neutralnost". Skandinavija a pogotovo Norveška jeste na neki način politička predvodnica NATO, jednako militantni ali do sada vešto zakamuflirana u kvazi neutralnost i visoke humane standarde. Mržnja koja se sada ispoljava prema Rusima na njihovoj teritoriji je ista ako ne i gora od Nemačke prema Jevrejima. Hvale još samo logori i masovna ubistva a sve ostalo je isto.
Перагеније
"Hvale" - КОГА хвале?...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.