Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Боја ствари које долазе

За разлику од развијених економија које могу да штампају новца колико им треба, државе у развоју ту привилегију немају. Оне ће морати, с капом у руци, да моле за помоћ западне штампарије и међународне организације које су под западном контролом. А када до тога дође, уз уобичајена економска условљавања уследиће и она политичка.

Раст светских цена се убрзава и инфлација је данас на нивоу какав у већини развијених земаља није виђен већ четрдесетак година. У јучерашње, бајате приче о расту цена као пролазном феномену више нико не верује. Истовремено, само наивчине могу поверовати и у тезу да је на сцени „Путинова инфлација” изазвана ратом у Украјини и растом цена енергената. Инфлација је ту јер су је западне економске и политичке елите желеле. На чему се базира овако радикалан став?

Инфлација није кренула када је започео рат у Украјини и њено убрзавање је почело још средином 2021. Упркос опасним сигналима, западне централне банке су ноншалантно одмахивале руком, правдајући раст цена било чиме што би им пало на памет у том тренутку. Огромно штампање новца које под разним изговорима траје дуже од деценије се наставило, уз стално одлагање да се крене с подизањем и нормализацијом каматних стопа. Убрзани раст камата би могао изазвати дубоку рецесију, па то објашњава хамлетовску дилему централних банака … и тако из године у годину. Каматна стопа Европске централне банке је и данас негативна упркос стопи инфлације која је прешла седам процената – ту стопу би ЕЦБ морала да држи на нивоу до највише два процента. Америчка централна банка је почела да подиже своју каматну стопу најављујући нова повећања до краја године, али то вероватно неће бити довољно да се инфлација обузда.

Када је реч о „Путиновој инфлацији”, суочени смо с феноменом какав никада није виђен. Цене енергије расту када расте тражња, или када картел произвођача аутономно подиже своје цене. Ово је први пут у модерној историји да купци енергената самовољно подижу цене онога што купују. Иако Русија (до јуче) није обустављала извоз гаса и нафте, Западне земље су, дубоко потресене ратом у Украјини, најавиле да ће се потпуно ослободити увоза енергената из Русије. (Додуше, Западне земље су, и непотресене, нешто слично најављивале већ годинама уназад.) Да случајно не би било дилеме, та врста изјава хистерично се понавља из дана у дан. Само апсолутни аматери могу бити несвесни какве последице по цене енергената имају такве објаве. Тешко је поверовати да њихов циљ није управо да цене енергената оду у небо, не би ли се захукталој инфлацији дало још мало импулса.

Ако су геополитички разлози овакве политике сасвим јасни, какви могу бити економски циљеви проинфлационе политике? Инфлација у комбинацији с ниским каматама обезвређује постојеће, огромне дугове држава. Када се ти дугови ставе у однос с БДП-ом који је инфлација значајно увећала, коефицијенти задужености ће изгледати значајно мањи. Западне државе сада најављују велики пораст трошкова за наоружање и за финансирање енергетске трансформације. Захваљујући инфлацији и овај прираст јавних дугова ће изгледати сношљивије.

Раст цена енергената ће помоћи и да се смањи ценовни јаз измећу фосилних и „зелених” енергената. Процес преласка на зелену енергију, који је успораван великим отпорима, сада ће се убрзати. Ако се баш и не буде убрзао, профити енергетских компанија ће експлодирати на радост акционара и њихових пријатеља из света политике. Грађани ће се навићи на високе цене енергије и почеће више да штеде. Стандард западних породица ће додатно опасти, али у њиховим кућним буџетима мањи део отпада на трошкове енергије и хране него што је то случај у остатку света. Коначно, у циљу ширења НАТО-а на исток нешто мора и да се жртвује. Локалне елите ће кривицу за осиромашење својих грађана приписати Русији и тако себе аболирати од кривице за економску политику каква се против интереса већине грађана води већ неколико деценија. Сјајно, боље не може.

Највеће жртве оваквих економских процеса и већ поменуте западне потресености, биће земље у развоју. Њихови буџети су због пандемије већ у озбиљним проблемима а сада су додатно угрожени и растом трошкова енергије и хране. Дугови ових држава ће зато наставити убрзано да расту, уследиће и нови каматни удари, као и вероватна, глобална рецесија. Велики број земаља ће се, попут Шри Ланке данас, наћи на ивици банкрота и социјалног хаоса. У неким државама ће се појавити масовна глад а покренуће се и нови таласи избеглица.

За разлику од развијених економија које могу штампати новца колико им треба, државе у развоју ту привилегију немају. Оне ће морати, с капом у руци, да моле за помоћ западне штампарије и међународне организације које су под западном контролом. А када до тога дође, уз уобичајена економска условљавања уследиће и она политичка. Државе које траже новац мораће јасно да се ставе на страну „врлине, правде и слободног и демократског света” у акутној фази геополитичког лудила. Сјајно, боље не може.

Поновићу – све што гледамо само је ћорсокак глобалног економског система који се одржава на силу, непрекидним стварањем хаоса и стимулисањем војних сукоба. Неко би, далеко било, могао помислити и да су људи постали велика сметња новом преуређењу света и да се некоме чини да нас је превише.

Економиста

https//nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DjoleP
Stav da "razvije zemlje mogu da štampaju pare koliko hoće" ima NASTAVAK "ali ne i koliko dugo hoće". I armirani beton pukne ako se prenapregne. Mislim da tu čunjenicu g. Katić uporno izostavlja, slučajno ili namerno? Nema sistema u prirodi koji može da se maltretira večito.
Барбара Аксентијевић
Текст све објашњава, на жалост. Хвала Вам господине Катићу на сјајном сецирању стварности још једном!
Jorge
Mislim da autor u svom poštenom komentaru mogao ipak dodati kako odvajanje od energetskog polipa za Europu, kao strateški cilj, može imati samo pozitivne konzekvence. Tehnologija je tu, volja je tu, a vrijeme koje nadzire sve, govori da se nezavisnost isplati.
Лазар
Одличан чланак г Катића ! Рат у Украјини је можда помогао инфлацију, али главни узроци инфлације су масовно штампање новца због ковида и забрана руско-европског гасовода Nordstream 2 што је довело до мањка гаса и поскупљења енергије. Већ више децанија нафта и гас се плаћају доларима. Обзиром да доларе штампају само Амери, они нафту плаћају папиром из штампарије долара. Сви остали, да би платили нафту, приморани су да купују доларе. Сад им је Путин приредио изненађење.
Богдан Југовић
Парафразираћу завршницу из јеванђеља, "Ко има уши да чује, нека чује", тако да: Ко има разума да мисли нека мисли!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.