Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Дунав" још није за продају

"Дунав" још није за продају
Мирко Петровић Фотодокументација "Политике"

Мој задатак као генералног директора, али и целокупног менаџмента "Дунав осигурања" није и не може бити приватизација компаније, већ њено добро финансијско пословање, како би компанија имала што већу вредност и јачу тржишну позицију. Одлуку о својинској трансформацији и избор модела приватизације донеће држава као доминантан власник "Дунав осигурања", рекао је за "Политику" први човек наше највеће осигуравајуће куће магистар Мирко Петровић и додао да са тим стратешким послом не треба журити.

"Дунав осигурање" као највећи "играч" на домаћем тржишту осигурања и новосадски ДДОР држе безмало две трећине тржишта које има огроман потенцијал, али тренутно и неодговарајућу премију у односу на своју величину. Укупна остварена премија осигурања у Србији у 2001. години била је око 135,5, а 2006. око 485 милиона евра.

Све ово говори, каже мр Петровић, да ће српско тржиште, у стабилним економским условима, подизати своју вредност и приближавати се резултатима које данас постижу наши суседи. Бруто премије у Словенији у 2006. години биле су 1,7, а у Хрватској 1,1 милијарду евра. Да ли треба подсећати, каже наш саговорник, да Хрватска има готово упола мање а Словенија неколико пута мањe становника од нас. Реално је очекивати да ће премија осигурања на тржишту Србије у наредних пет-шест година доћи до близу милијарду евра. Истовремено, "Дунав" се прилагођава потпуној либерализацији домаћег тржишта, где су стигле и највеће светске осигуравајуће куће. У таквом амбијенту, у првом полугодишту ове године, "Дунав" је остварио бруто премију од 8,1 милијарду динара, што је била укупна премија Компаније за целу 2003. годину. Наплата премије у новцу била је око 5,3 милијарде динара за првих шест месеци ове године, што је 30 одсто више у односу на целокупну наплаћену премију у новцу за 2003.

– Да је држава продала свој капитал у "Дунав осигурању" пре три године, изгубила би неколико стотина милиона евра. Доказали смо да се и у време транзиције, либерализације тржишта и реорганизације компаније може опстати на првом месту и повећати тржишни удео у односу на конкуренцију – истиче Петровић. – Од незнатне разлике у односу на првог конкурента пре три године, "Дунав" данас бележи разлику од око 25 милиона евра у бруто премији.

Томе треба додати, наглашава, да је "Дунав" уз велика улагања откупио акције од израелског TBIH и постао власник првог пензионог фонда у Србији. Купљено је и 30 одсто акција "Сток брокера" и 30 процената акција "Косиг осигурања" у Бањалуци, чиме је "Дунав" постао већински власник највеће осигуравајуће куће у Републици Српској. "Дунав реосигурање", ћерка фирма "Дунав осигурања", држи 72 одсто српског тржишта реосигурања.

На држави је, која држи 95 одсто "Дунава", да се определи за најбоље решење. Може то да буде продаја акција грађанима и компанијама на берзи, уз задржавање контролног пакета акција. Треба имати у виду да су акције "Дунава" на берзи од 1.200 динара у 2004. години данас достигле вредност од око 13.200 динара. Једно од решења може бити и транспарентни избор мањинског партнера, с могућношћу да за три до пет година постане и власник целе компаније, али, по Петровићевом мишљењу, држава ипак не би смела у следећих неколико година да се одрекне контролног пакета акција. Тржиште осигурања у следећих неколико година биће у великом успону и треба одредити прави моменат за приватизацију наше највеће осигуравајуће куће.

Добро је, како на крају рече генерални директор "Дунав осигурања" Мирко Петровић, показати мало стрпљења и сачекати да наша привреда, а са њом и становништво материјално и финансијски ојачају и да укупне премије осигурања постану "колач" о који ће се отимати највећи светски "играчи". Тек тада се може очекивати његова реална цена.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.