Модни цртежи Александра Јоксимовића

У Музеју примењене уметности до 4. јуна траје изложба „Модни цртежи Александра Јоксимовића”, а реч је о једном од најзначајнијих модних ствараоца Србије /Југославије, који је имао једну велику страст – цртање.

Како саопштавају из музеја, Јоксимовић (1933–2021) посебно је волео да цртајући размишља о новој колекцији и да најуспелије цртеже излаже на зидовима свог атељеа у згради „Центротекстила” у коме је био запослен (1964–1987), као и да се са њима фотографише дајући многобројне новинске и телевизијске интервјуе. Ова изузетна дела сачувана су захваљујући Јоксимовићевом блиском сараднику Милораду Микију Игњићу (1942–2017). Нађена у његовој заоставштини, враћена су аутору који је веровао да су она нетрагом нестала.

Цртежи су први пут сада у јавности, а ауторка Бојана Поповић одабрала је и обрадила седамдесетак радова за ову постакву, које је Јоксимовић непосредно пред своју смрт поклонио Музеју примењене уметности. Тиме је заокружена већ постојећа збирка Јоксимовићевог опуса и створена је могућност да се истраже и представе публици ова остварења која најнепосредније одражавају његов начин рада. Његови цртежи га на најбољи начин представљају као ствараоца који је, виртуозно вођеном линијом и деликатним колоритом, визуелизовао своје креаторске мисаоне процесе дајући им јасноћу, нужну за њихову реализацију, и поетичност која сублимира његову уметничку природу и буди жељу за лепим.

Шездесетих година, у време када је мода одевања имала друштвени значај због снажног еманципаторског потенцијала и отворености ка другачијем и новом, Јоксимовићеви цртежи, као својеврсне назнаке „бољег живота”, били су омиљени. Публиковани у штампаним медијима, они су имали више намена – да пруже опште модне информације, да дају одговоре на питања читатељки у вези са одевањем и да представе поетизовану суштину ауторове актуелне колекције. Међутим, од када је средином седамдесетих година 20. века фотографија постала доминантно комуникационо средство у модном систему, ни Јоксимовићевих цртежа више нема у јавности. Успон југословенске модне индустрије и убрзање производних процеса, такође су утицали да је презаузети Јоксимовић ретко имао времена за цртање – изузев за нужне радне скице. Као карактеристика креаторског посла, оне су биле и остале стални пратилац његовог рада.