За „климу” и против ње

Употреба „климе” има, генерално гледано, више штетних него благотворних дејстава на здравље, став је медицинских експерата различитих специјалности, али на августовских 35 степени Целзијуса тешко је послушати глас разума.

Ипак, лекари које смо замолили да аргументима подрже полемику типа „за климу и против ње” објаснили су да је погрешно клима-уређаје сматрати нездравим, али их је неопходно користити правилно и умерено.

Кардиолог, доцент др Весна Стојанов, која ради у Јединици за дијагностику и лечење крвног притиска у Клиничком центру Србије, упозорава да по срце и крвне судове може да буде врло опасно ако клима-уређај када је напољу несносних 36 степени, као ових дана, подесимо на само 20 или 22 степена.

– Све препоруке упућују да одржавамо разлику од пет, шест степени између унутрашње и спољне температуре. Када је разлика између спољне и унутрашње температуре велика, на пример 10 степени, што се ових дана често дешава, то може испровоцирати ангиозни бол, односно напад ангине пекторис. Крвни судови не могу тако брзо да се скупљају и шире, па чак и млади људи могу осетити бол у грудима. Потенцијално најопасније су ситуације када се из климатизованих 18 степени изађе на врели асфалт и 50 степени Целзијуса, када долази до колапса, односно падања у несвест – каже докторка Стојанов.

Рад и живот под климом је, по речима специјалисте за физикалну медицину и рехабилитацију професорке др Олге Поповић-Младеновић, из ординације „Физикал”, сигурно удобнији, заштићени смо од презнојавања и знојења, па и мање долази до замора, али врло је важно у каквом смо положају телом окренути према расхладном уређају.

– Хладан ваздух са клима-уређаја никада не сме директно да буде усмерен на врат, део лопатице, крсни део леђа, због опасности од ишијаса и укочења, али мора да се чува и лице, да не би дошло до парезе фацијалиса, односно парализе живца на лицу – каже др Поповић-Младеновић.

Др Весна Стојанов упозорава да због великих температурних разлика којим се излажемо ових дана лекари лече много пацијената са бронхитисом, па чак и запаљењем плућа.

Професор Катедре за хигијену и медицинску екологију на Медицинском факултету др Горан Белојевић објашњава како је веома важно правити разлику између радне средине и средине у којој живимо. У банкама, поштама, супермаркетима, ствар је пословне политике да буде расхлађено и пријатно (друго је питање како је запосленима у таквом радном простору), али за купце и клијенте то је кратко време и не може шкодити. Када је реч о простору у којем проводимо највећи део дана, морамо да се одлучимо да ли ће клима-уређај да нам буде расхлађивач или загађивач.

– Апсолутну предност треба дати такозваним отвореним расхладним системима, које користе и филтрирају спољни ваздух. То су здравије „климе” од оних које користе ваздух који кружи, јер тај унутрашњи ваздух је препун различитих микроорганизама, због дисања много особа у једном затвореном простору, због подизања прашине са тепиха по којем ходамо… Тако се ковитлају и микрочестице, а многи људи добију бронхитис, упале крајника, жале се на прехладе – каже др Белојевић.

Ако имамо кућну „климу” затвореног типа, наш саговорник каже да је чишћење филтера једном месечно ствар опште културе, а траје два минута.

Иако су лекари листом да „клима” не треба да се користи ноћу, ипак, за оне који се жале на лош сан, саветују да у том случају расхладни уређај не треба да се налази у спаваћој соби, већ до ње треба само да допиру благодетни хладни утицаји, при чему максимално снижавање температуре треба да износи око 24 или 25 степени.

– Важно је водити рачуна да се ноћу под климом не налазимо под директним утицајем хладног ваздуха, јер врло често долази до спазма, односно грча и скраћења мишића, па то онда захтева лечење у виду лаких масажа и наношења топлих гелова, тј. антиреуматских масти на болна места – каже докторка Поповић-Младеновић.

Др Белојевић сматра да коме прија да спава ноћу у соби расхлађеној клима-уређајем, то може да ради ако има климу која има такозвани отворени систем, дакле која убацује свеж, спољни ваздух и да уређај нема превелики ниво буке. То значи да ниво буке није преко 40 децибела.

Наш саговорник додаје да, међутим, није лако на нашим уређајима утврдити ниво буке, јер је „болна тачка Србије” то што на апаратима не постоје еко-ознаке на производима.