Шибицарски перформанс

Вршили смо последње припреме за реновирање мотела пред туристичку сезону. Сређивали смо одводне канале, фарбали кровове, косили траву, када ми је на пространом паркингу пришао црнпурасти господин у оделу, које додуше није било по најновијим трендовима, али је макар показивало намеру његовог корисника да делује елегантно и пословно. Уљудно се распитивао како теку радови, када ће мотел почети да прима прве госте. 

Највише га је ипак интересовало да ли ће овде свраћати аутобуси и организоване туристичке групе и колико ће се задржавати. Издвојио ме је у страну и пословним тоном понудио сарадњу.

– У ствари, ви само треба да нас пустите да радимо свој посао. Ми смо ту да вам забавимо госте кад сврате у мотел – објашњавао ми је помало загонетно и поприлично конспиративно. –Наравно, имаће за сви!

У први мах сам помислио да је реч о музичарима каквих има по престоним улицама, или можда о некој путујућој трупи која осим музике изводи и неки перформанс, и да би то можда било занимљиво путницима из Европе као локална атракција. Оно „имаће за сви” нисам у први мах схватио. Пошто сам и ја заузео послован став да никакву понуду у старту не треба одбијати, рекао сам да ћу размислити и да је најбоље да разменимо визиткарте и телефоне.

 – Важи, брате, ето нас чим крену аутобуси – колегијално и готово рођачки се опрости мој потенцијални партнер.

Људи који већ дуго раде у мотелу, врло брзо су ми разјаснили о каквом бизнису је реч.

Бизнис се зове „три шибице”. Прастара и најпростија врста ситне преваре која је стара колико и људски род, али која и данас у 21. веку налази своје „муштерије”. Испод три кутијице од шибица, вешт организатор премеће куглицу од станиола. Ваш је задатак да погодите испод које је кутијице куглица и освојили сте награду коју вам организатор понуди. Ако не погодите, ви плаћате исто толико њему. Улог, у данашње време почиње са 10 евра и достигне богами и до 100 европских новчаних јединица.

У овој „игри” ипак главна је улога човека који се у жаргону назива „рофа” или „локер дозивач”. Он стоји ту са стране, наизглед незаинтересовано, кибиције и онда улази у игру. Цењка се, размишља, пита присутне за савет и на крају вади новчаницу. Погађа из прве, организатор му невољно исплаћује, он прима похвале за добитак, организатор „губи живце” поново премешта куглицу и сада сви виде испод које је кутијице. Тада наступа „шишање оваца”.

Иако сви присутни пре тога гласно причају да знају да се ради о превари, увек се у групи нађе неко ко је сигуран где се налази куглица. Почиње погађање око износа добитка, сви остали навијају. Кључни моменат је када се „овца за шишање” маши за џеп. Куглица је вештим прстима већ премештена испод друге кутијице.

Следи разочарење играча и присутних, расправа о нерегуларности, вајкање оног ко је изгубио да су му то паре које је планирао за друге, домаћинске послове. Сви коментаришу да су знали да је реч о превари и да се то њима никада не би десило, а за то време, организатори су већ далеко, на путу за неки други мотел, или одмориште уморних али лаковерних путника.