Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛИВОЈЕ МЛАЂЕНОВИЋ, селектор Стеријиног позорја

Није све традиционално рђаво

Неки мисле да би пут до Стеријиног позорја морао бити поплочан само новим тенденцијама, заборављајући да се врлине, али и изопаченост нашег доба можда чак и више може препознати у делима баштине
Миливоје Млађеновић (Фото: Б. Лучић)

Овогодишње 67. Стеријино позорје у Новом Саду биће одржано од 26. маја до 3. јуна под слоганом „Време тескобе” уз девет представа у такмичарској селекцији и три у нетакмичарском програму „Кругови”. Селекцију је потписао селектор Миливоје Млађеновић.

У минулом селекционом циклусу уживо сте видели 51 представу позоришта у Србији и региону, и седам представа у форми видео-снимка. Каква је драмска слика била између два позоријанска издања?

Сезона је почела суморно, из мноштва разлога, а сви су проузрочени истим светским здравственим белајем. Пејзаж српског театра чинио се прилично суморним, сипљивим. Продукција неизвесна, препуна трзавица којe шкоде целом позоришном организму, а при том и обогаљена јер подела улога, рецимо, није она оптимална него изнуђена, и томе слично. И публика је трпела, свакако. Други део селекционог периода већ је био уравнотеженији. Све у свему, појавиле су се ваљане представе које имају став, упориште у животу овде, свој јасан и јак разлог настанка. Неке су наговештаји новог, свесно и консеквентно обликоване, али их је реметило нешто недоречено, у неким остварењима очита је одлична редитељска намера, иновативна апсолутна, али превише радикална, па их је то кварило. Али то је у уметности тако нормално. Дела идеална, генијална и једино могућа ‒ углавном нису могућа. Овогодишње Позорје је, јасно, истинито, комуникативно, дирљиво, али потпуно заокружено, екстатично, страсно, темпераментно, хармонично и ритмично. Мало ми имамо позоришта и историја позоришта нам је прилично кратка, да се не заваравамо. Тврдим и оверавам да је ово најсвеобухватније што се могло наћи у театру на српском и другим језицима ове тескобне државе.

Зашто сте овогодишње фестивалско „читање” у Новом Саду, актуелној престоници културе, укоричили под насловом „Време тескобе”?

Психолошки доживљај времена гледаоца овде је веома битан: казаљке су се, симболички, поклопиле. Из тескобом обележене стварности, реципијент улази у подручје позоришне тескобе. Тако некако би се могло окарактерисати значење слогана, те нити којом се у целину везују представе одабране за овогодишње Позорје. Против тескобе боримо се овогодишњим избором представа. И смех је одбрана од тескобе. А њега ће бити у различитим нијансама и формама у више представа: „Протекција”, „Ролеркостер”, „Избирачица”, „Хркачи”.

Стеријино позорје је пресек виталности, капацитета и потенцијала позоришних вредности преломљених кроз домаћу драмску литературу. Чиме су били заокупљени српски драмски аутори?

Свака представа показује нешто важно у нашем добу: какав је ово свет и камо се запутио. Наши писци, и млади чија поетика тек сада добија своје обрисе, и они одавно етаблирани и славни, трагају за одговором на важна друштвена питања, рат и његове трауматичне последице сада су већ потиснути, па се појављују и драме у којима се тематизује мигрантска криза (из перспективе јединке), нова, ко зна која већ економска криза, питања родне и сексуалне опредељености, дистопија, глобализација. Кад је реч о логици изградње драме, присутни су различити поступци: „распарчавање”, монтажа, сегментација, дедраматизација драме... А кад је техника драмског исказа у питању, свакако се мора истаћи све присутнија техника поетског обликовања драмског текста. Традиционална драмска форма одавно је начета, али не и истрошена. Комади великог обима не узмичу тек тако пред фрагментарном у свим својим облицима и варијацијама...

 

Између два Позорја уочене су учестале поставке класичних комада, укупно је изведено 13 дела наше класике. Како се кретао редитељски приступ делима наших драмских класика?

Неки мисле да би пут до Стеријиног позорја морао бити поплочан само новим тенденцијама у нашој драматургији, заборављајући да се врлине, али и изопаченост нашег доба можда чак и више може препознати и у делима баштине: Стерије, Косте Трифковића, Момчила Настасијевића. Редитељски приступ делима наших драмских класика кретао се од једноставне реконструкције разговетног драматуршког увезивања, осавремењене верзије сложеније структуре, или њихове гротескне стилизације, као и оне које одликује драмска пуноћа ликова. Није све традиционално рђаво, нити је све модерно безусловно добро.

Све више је женских аутора међу писцима и редитељима и ауторским екипама (од девет изабраних представа четири су режирале жене)… Шта на то кажу мушкарци?

Ако су „прави”, бар ја тако мислим, радују се ћутке. И својим ћутањем изражавају да такву појаву посматрају тако нормалном, као што је нормално смењивање дана и ноћи. Свака пренаглашена дрека око мушко-женских релација биће знак да су жене још далеко од равноправности и да мушки поредак влада и у позоришту.

Како да се унапреди савремени драмски израз у Србији. Како видите мисију Стеријиног позорја?

Нема напретка нашег позоришта без унапређења позоришне мисли. Наша стварност потопљена у Стеријино позорје добија на својој тежини колико тежи њоме истиснута лакоћа уметничке прераде те стварности. Позориште мора да покаже публици све оно што постоји у њеној подсвести, а она не може да то артикулише: и какав је ово живот што га живимо ми, и каква нам је држава, и какви су ови на власти, а какви би били ови из опозиције, али то да покаже без скретања левог или десног, него да то буде, некако: надидеолошки, јер идеологије застаревају, каже Јонеско, ја му верујем, верујте му и ви. Парадигме мишљења о позоришту се мењају јако споро. У јавном дискурсу о театру превише је преоштрих и неодмерених речи: кад је у питању похвала, онда је она егзалтирана и сви падају у транс, а кад се куди, онда се то чини неутемељено, необјективно, неумерено. По мерилима чаршије се срозава уметност у блато или у звездице кују уметничка дела од лошег материјала. Потребна је суптилнија артикулација нашег јавног говора о позоришту, јер оно је наше јединствено, специфично благо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.