Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILIVOJE MLAĐENOVIĆ, selektor Sterijinog pozorja

Nije sve tradicionalno rđavo

Neki misle da bi put do Sterijinog pozorja morao biti popločan samo novim tendencijama, zaboravljajući da se vrline, ali i izopačenost našeg doba možda čak i više može prepoznati u delima baštine
Миливоје Млађеновић (Фото: Б. Лучић)

Ovogodišnje 67. Sterijino pozorje u Novom Sadu biće održano od 26. maja do 3. juna pod sloganom „Vreme teskobe” uz devet predstava u takmičarskoj selekciji i tri u netakmičarskom programu „Krugovi”. Selekciju je potpisao selektor Milivoje Mlađenović.

U minulom selekcionom ciklusu uživo ste videli 51 predstavu pozorišta u Srbiji i regionu, i sedam predstava u formi video-snimka. Kakva je dramska slika bila između dva pozorijanska izdanja?

Sezona je počela sumorno, iz mnoštva razloga, a svi su prouzročeni istim svetskim zdravstvenim belajem. Pejzaž srpskog teatra činio se prilično sumornim, sipljivim. Produkcija neizvesna, prepuna trzavica koje škode celom pozorišnom organizmu, a pri tom i obogaljena jer podela uloga, recimo, nije ona optimalna nego iznuđena, i tome slično. I publika je trpela, svakako. Drugi deo selekcionog perioda već je bio uravnoteženiji. Sve u svemu, pojavile su se valjane predstave koje imaju stav, uporište u životu ovde, svoj jasan i jak razlog nastanka. Neke su nagoveštaji novog, svesno i konsekventno oblikovane, ali ih je remetilo nešto nedorečeno, u nekim ostvarenjima očita je odlična rediteljska namera, inovativna apsolutna, ali previše radikalna, pa ih je to kvarilo. Ali to je u umetnosti tako normalno. Dela idealna, genijalna i jedino moguća ‒ uglavnom nisu moguća. Ovogodišnje Pozorje je, jasno, istinito, komunikativno, dirljivo, ali potpuno zaokruženo, ekstatično, strasno, temperamentno, harmonično i ritmično. Malo mi imamo pozorišta i istorija pozorišta nam je prilično kratka, da se ne zavaravamo. Tvrdim i overavam da je ovo najsveobuhvatnije što se moglo naći u teatru na srpskom i drugim jezicima ove teskobne države.

Zašto ste ovogodišnje festivalsko „čitanje” u Novom Sadu, aktuelnoj prestonici kulture, ukoričili pod naslovom „Vreme teskobe”?

Psihološki doživljaj vremena gledaoca ovde je veoma bitan: kazaljke su se, simbolički, poklopile. Iz teskobom obeležene stvarnosti, recipijent ulazi u područje pozorišne teskobe. Tako nekako bi se moglo okarakterisati značenje slogana, te niti kojom se u celinu vezuju predstave odabrane za ovogodišnje Pozorje. Protiv teskobe borimo se ovogodišnjim izborom predstava. I smeh je odbrana od teskobe. A njega će biti u različitim nijansama i formama u više predstava: „Protekcija”, „Rolerkoster”, „Izbiračica”, „Hrkači”.

Sterijino pozorje je presek vitalnosti, kapaciteta i potencijala pozorišnih vrednosti prelomljenih kroz domaću dramsku literaturu. Čime su bili zaokupljeni srpski dramski autori?

Svaka predstava pokazuje nešto važno u našem dobu: kakav je ovo svet i kamo se zaputio. Naši pisci, i mladi čija poetika tek sada dobija svoje obrise, i oni odavno etablirani i slavni, tragaju za odgovorom na važna društvena pitanja, rat i njegove traumatične posledice sada su već potisnuti, pa se pojavljuju i drame u kojima se tematizuje migrantska kriza (iz perspektive jedinke), nova, ko zna koja već ekonomska kriza, pitanja rodne i seksualne opredeljenosti, distopija, globalizacija. Kad je reč o logici izgradnje drame, prisutni su različiti postupci: „rasparčavanje”, montaža, segmentacija, dedramatizacija drame... A kad je tehnika dramskog iskaza u pitanju, svakako se mora istaći sve prisutnija tehnika poetskog oblikovanja dramskog teksta. Tradicionalna dramska forma odavno je načeta, ali ne i istrošena. Komadi velikog obima ne uzmiču tek tako pred fragmentarnom u svim svojim oblicima i varijacijama...

 

Između dva Pozorja uočene su učestale postavke klasičnih komada, ukupno je izvedeno 13 dela naše klasike. Kako se kretao rediteljski pristup delima naših dramskih klasika?

Neki misle da bi put do Sterijinog pozorja morao biti popločan samo novim tendencijama u našoj dramaturgiji, zaboravljajući da se vrline, ali i izopačenost našeg doba možda čak i više može prepoznati i u delima baštine: Sterije, Koste Trifkovića, Momčila Nastasijevića. Rediteljski pristup delima naših dramskih klasika kretao se od jednostavne rekonstrukcije razgovetnog dramaturškog uvezivanja, osavremenjene verzije složenije strukture, ili njihove groteskne stilizacije, kao i one koje odlikuje dramska punoća likova. Nije sve tradicionalno rđavo, niti je sve moderno bezuslovno dobro.

Sve više je ženskih autora među piscima i rediteljima i autorskim ekipama (od devet izabranih predstava četiri su režirale žene)… Šta na to kažu muškarci?

Ako su „pravi”, bar ja tako mislim, raduju se ćutke. I svojim ćutanjem izražavaju da takvu pojavu posmatraju tako normalnom, kao što je normalno smenjivanje dana i noći. Svaka prenaglašena dreka oko muško-ženskih relacija biće znak da su žene još daleko od ravnopravnosti i da muški poredak vlada i u pozorištu.

Kako da se unapredi savremeni dramski izraz u Srbiji. Kako vidite misiju Sterijinog pozorja?

Nema napretka našeg pozorišta bez unapređenja pozorišne misli. Naša stvarnost potopljena u Sterijino pozorje dobija na svojoj težini koliko teži njome istisnuta lakoća umetničke prerade te stvarnosti. Pozorište mora da pokaže publici sve ono što postoji u njenoj podsvesti, a ona ne može da to artikuliše: i kakav je ovo život što ga živimo mi, i kakva nam je država, i kakvi su ovi na vlasti, a kakvi bi bili ovi iz opozicije, ali to da pokaže bez skretanja levog ili desnog, nego da to bude, nekako: nadideološki, jer ideologije zastarevaju, kaže Jonesko, ja mu verujem, verujte mu i vi. Paradigme mišljenja o pozorištu se menjaju jako sporo. U javnom diskursu o teatru previše je preoštrih i neodmerenih reči: kad je u pitanju pohvala, onda je ona egzaltirana i svi padaju u trans, a kad se kudi, onda se to čini neutemeljeno, neobjektivno, neumereno. Po merilima čaršije se srozava umetnost u blato ili u zvezdice kuju umetnička dela od lošeg materijala. Potrebna je suptilnija artikulacija našeg javnog govora o pozorištu, jer ono je naše jedinstveno, specifično blago.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.