Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.67	117.32
114.72	115.41	115.07
120.08	120.8	120.44

Kultura

08.08.2022 u 20:00

Besramna je laž da je mržnja jača od ljubavi

„Dođi iako ne možeš”, i to je sve. Bez suvišnih pokreta, izraza, ljubav traži baš ono što je nemoguće i jedino je tada prava. Realno nije njen domen, zato opet kaže: „I tamo gde nikad nisi bila/ Nadao sam se da ću te sresti.” Jednostavno, kao što je lišeno komplikacija sve što je istinito, nižu se stihovi nove, a opet prepoznatljive poeme „Najnajnija” Matije Bećkovića, u izdanju Srpske književne zadruge. Eliptičnost njenih poetskih iskaza vodi u širinu, pa se opet vraća onom mestu iskrenosti od kojeg se ništa ne može sakriti, gde svako pred sobom vidi šta je pravo, a šta nije. U stvarnosti, u društvu, u srcu. „Ti si meni ja...” Vaša nova poema sačinjena je od ljubavi. Kako to da prizivate ovo osećanje sada kada ga svuda ima najmanje? Ne može se reći da ljubavi nema ni onda kad je jedva ima.

Kultura

05.08.2022 u 20:00

Sat otkucava, ljudi odlaze

Reditelj Andrej Nosov ovo leto baš provodi radno. Samo što smo na Belefu videli njegovu predstavu „Kratka istorija pljeskavica i druge priče”, u Narodnom pozorištu u Beogradu počeo je rad na komadu „Sitnice koje život znače”, po tekstu jednog od najpopularnijih italijanskih pisaca današnjice Lorenca Maronea. Predstava nastaje u koprodukciji nacionalnog teatra sa „Beoartom” i Centrom za kulturu Tivta, gde će premijerno biti izvedena u petak uveče, 12. avgusta na sceni atrijum „Buća”. Beogradska premijera očekuje se u oktobru na sceni „Raša Plaović” nacionalnog teatra. Dramatizaciju je uradio Đorđe Kosić, scenograf je Dejan Todorović, kostimograf Selena Orb, muziku komponuje Draško Adžić, a Marija Milenković potpisuje scenski pokret. U glumačkoj ekipi su Mladen Andrejević, Nela Mihailović,

Kultura

01.08.2022 u 20:11

Likovna himna vitalizmu

Galerija „Čedomir Krstić” u Pirotu, izložbom slika Maje Vukine Bogović iz Hrvatske (koja je otvorena 19. jula i traje do 2. avgusta), nastavlja da gradi, ovog puta i obnavlja kulturne mostove sa umetnicima drugih zemalja i kultura. Posle gostovanja bugarskih i kineskih umetnika, ljubitelji likovne umetnosti u Pirotu u prilici su da se upoznaju sa slikarstvom Maje Vukine Bogović (1977), diplomiranog grafičara i bibliotekara iz Hrvatskog zagorja. Izložba u Pirotu je prva Majina izložba u Srbiji i ona je i povod našeg razgovora. Prvi put izlažete svoja umetnička dela u Srbiji. Zašto ste se odlučili da konkurišete za izložbu baš u pirotskoj galeriji „Čedomir Krstić”? Zato što sam želela da izlažem u Srbiji, ali ujedno i da vidim i upoznam neke delove Srbije koje još nisam imala prilike

Kultura

29.07.2022 u 20:00

Prave ideje su večne i neuništive

Malo se priča i zna o nagradi „Cvet u kamenu”, koja se dodeljuje na manifestaciji „Belovodska rozeta”, ili ne bar onoliko koliko bi trebalo. Izuzetno sam počastvovan ovim prestižnim priznanjem! Selo Bela Voda, koje se nalazi nedaleko od Kruševca, malo je mesto, ali je veliko i važno za srpsku kulturu. Ovde već vekovima, generacije vrednih i talentovanih umetnika, neimara, klešu i vajaju divna dela i rozete u kamenu-peščaru, one koje krase crkve i manastire u našoj Srbiji. Takva lepota se gotovo ne može naći na drugim mestima u Evropi, kaže Ivan Jevtić, kompozitor i akademik, dobitnik pomenute prestižne nagrade „Cvet u kamenu”, koja se tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti u okviru jedinstvene manifestacije „Belovodska rozeta”, u mestu Bela Voda kod

Kultura

25.07.2022 u 20:00

Želeo sam da opišem našu zemlju, vek koji sam doživeo

Novi roman Ivana Ivanjija, poetskog naslova – „Usamljenost manjine”, (u izdanju „Lagune”), prati Tomija, banatskog Mađara, od njegovog detinjstva zahvaćenog Drugim svetskim ratom, preko bogate internacionalne karijere uspešnog ekonomiste u saradnji sa zapadnonemačkim partnerima pa do starosti koju provodi kao američki građanin. Kao i kod drugih Ivanjijevih likova, i kroz Tomijev životni put odslikava se istorija. U Novosadskoj raciji stradali su mu najbolji drugovi, posle rata gledao je kako Mađari od povlašćenog položaja postaju manjina. On je bio Jugosloven koji se razvijao zajedno sa društvom u razvoju. Možda je od Tomijevog zanimljivog odnosa prema ženama, Evama ili onima od kova Lilit, još intrigantniji odnos prema njegovom ocu, stručnjaku koji je bio hapšen u svakoj vlasti, ali koji

Kultura

21.07.2022 u 20:00

Dva lica jedne tragične sudbine

69. PULA Pula – Ja sam Rumun iz Moldavije, mada mi prezime zvuči kao italijansko, kaže Bogdan Đorđe Apetri, filmski reditelj i producent, ali i predavač na Univerzitetu Kolumbija u SAD, čiji se film „Čudo” posle prošlogodišnje svetske premijere na 78. Venecijanskom festivalu, nedavne pobede (najbolji rumunski film) na festivalu u Klužu, našao sada i u takmičarskom programu međunarodnih filmova na 69. Puli. Njegov film je otkupljen i za prikazivanje u Srbiji i zato u razgovoru za „Politiku” nismo želeli da otkrivamo previše. Možda samo to da je reč o drugom filmu iz njegove trilogije o ljudima, događajima, korupciji, politici i kriminalu na severu Rumunije i da je „Čudo” dvodelna kriminalistička priča o zločinu nad mladom monahinjom Kristinom od strane taksiste i o složenoj

Kultura

19.07.2022 u 20:00

Crpim životnu energiju sa ovog kladenca

Mlada umetnica pirotskih korena Ivana Kostić (1993), master dizajner enterijera i nameštaja, preslikala je svoju Staru planinu na svojim slikama. Staru planinu koja je prošla kroz njene oči, spoznaju i maštu i dobila nove boje i novu lepotu. Stara, kako je Ivana zove, sija ovih dana sa zidova Galerije „Čedomir Krstić” u Pirotu. Pirotska galerija još jedan je od srpskih domaćina koji je otvorio vrata slikama Ivane Kostić i staroplaninskim pejzažima. Izložba je i povod za naš razgovor. Vaše slike otvaraju našim očima novu Staru planinu. Nekada je to zelenilo lišća koje „cveta” u raznim nijansama zelene boje. To izmeštanje realnog u nadrealno na vašim slikama, zgusnuto do simbolike bitnog, vaše je likovno disanje i divljenje u dominantnim bojama Stare planine: u plavoj i beloj, pored

Kultura

14.07.2022 u 20:00

Dva pola jedne iste duše

Jedan od vizuelno i tematski najprivlačnijih filmova u Glavnom takmičarskom programu tek završenog 56. festivala u Karlovim Varima bio je „Daleka obala” japanskog reditelja Masakija Kuda, koji pripoveda o sedamnaestogodišnjoj Aoi koja radi kao hostesa u noćnom klubu kako bi zaradila novac za kiriju, za svog malog sina i lenjog muža, još nasilnijeg posle gubitka posla. U ovoj intimnoj egzistencijalističkoj priči koja nudi manje blistavu sliku Japana nego što je uobičajeno, reditelj Kudo izaziva gledaoce da se zapitaju kakve šanse ima mlada porodica da se izvuče iz društvenog blata u koje su je naterali siromaštvo i nerazboritost mladosti, pokazujući da društvena nejednakost utiče na sve krajeve sveta. Nema mnogo ovakvih filmskih priča o maloletničkom majčinstvu a da dolaze iz

Kultura

12.07.2022 u 20:00

Kada igrate veliku literaturu sve je drugačije

Stigao sam u Budvu iz Novog Sada sa probe predstave „Mefisto” i vraćam se baš na njegovu generalnu probu. Jeste malo naporno, ali nama glumcima se to svakako dešava. Bojim se da je Pašovićev „Mefisto” zahtevniji od bilo čega, sa čak 45 glumačkih uloga. Igram Teofila Mardera, čuvenog nemačkog pisca, satiričara i imam neke četiri scene, ali je generalno ogroman posao. Sa dramskim umetnikom Miodragom Brikom Krivokapićem ovako smo razgovarali u porti manastira Svete Trojice u brdima iznad Budve, u mestu Pobori neposredno pre početka predstave „Rat i mir” po delu L. N. Tolstoja, u režiji Borisa Liješević i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, sa kojom je otvoreno 36. izdanje „Grad teatra” u Budvi. – Toliko puta sam igrao u ambijentalnim prostorima budući da sam umetničku akademiju

Kultura

11.07.2022 u 20:00

Sudbina me dovela do uloga iz snova

56. KARLOVE VARI Karlove Vari – Slavni australijski glumac Džefri Raš, dobitnik „Oskara” za ulogu u filmu „Sjaj” i ovogodišnjeg „Kristalnog globusa” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, na 56. Festivalu u Karlovim Varima proslavio je 71. rođendan. U prepunoj glavnoj festivalskoj dvorani, pred projekciju sa četiri „Oskara” nagrađenog filma „Kraljev govor”, u kojem je Raš tako maestralno odigrao ulogu australijskog logopeda Lajonela Loga, publika mu je iz sveg glasa otpevala pesmu „Srećan rođendan”, dok je on, pomalo zbunjen, ali i dobro raspoložen, stajao na sceni u šarenoj košulji prepunoj australijskih motiva i sa ogromnim buketom u ruci. Evo, neočekivano smo u velikom broju proslavili vaš 71. rođendan? Mislim da sam prošle godine mogao da proslavim divnih 70

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће