Путуј, Европо, без Црне Горе

Од напуштања Велике Британије ЕУ и одбијања усвајања новог Устава ЕУ који је тежио креирању федерације европских држава, сви озбиљни познаваоци процеса су тврдили да је то почетак краја ЕУ у овом формату.

Губитак суверенитета и утапање у неки државолики конгломерат где би неке бирократске корумпиране креатуре управљале њиховим државама, без демократског легитимитета и контроле, била је црвена линија коју већина Европљана није хтела да пређе.

Експеримент са евром је већ у старту изазвао сумње еминентних политичара и интелектуалаца, па је Вацлав Клаус одмах упозорио да је увођење заједничке валуте погрешно јер би прво требало формирати једну државу са једном владом, парламентом, буџетом, фискалном и социјалном политиком.

Клаус је оштро критиковао увођење евра и покушаје федерализације ЕУ и преношења све више елемената суверенитета са држава чланица на наднационалне и наддржавне бирократске структуре у Бриселу, за које нико није гласао.

ЕУ је постала бирократска творевина којом су управљали крупни интереси корпорација, без одбрамбене и безбедносне политике (коју су предали НАТО) и без спољне политике (коју је креирао Стејт департмент САД).

Брегзит је означио и крај проширења ЕУ на западни Балкан и исток. Земље чланице су отвориле веома оштре сукобе између себе око питања надлежности и односа ЕУ са владама земаља чланица.

Већ тада је било јасно да Црна Гора никад неће ући у ЕУ и да ће се ЕУ пре или темељно реформисати или распасти.

Више пута сам обавештавао црногорску јавност да ЕУ има намеру да од остатка Европе формира 2. лигу ЕУ , или „ЕУ са Амазона” са којима ће развијати односе у складу са сопственим интересима и потребама.

И ево председник Макрон и један од гласноговорника породица Рокфелер и Ротшилд (за чије банке је радио пре политике) ових дана је обелоданио нови план за западни Балкан, Украјину, Молдавију и друге земље које су имале неке илузије да ће једног дана постати чланице ЕУ.

Занимљиво да Макрон као области сарадње више не помиње демократију, владавину права, људска права и стандарде. Он је рекао да ће „европска политичка заједница” бити отворена за демократске европске нације које се придржавају њених основних вредности у областима као што су политичка сарадња, безбедност, сарадња у енергетици, транспорту, улагање у инфраструктуру или кретање људи”.

ЕУ ће са овом „ЕУ са Алибабе” комуницирати на билатералном нивоу, кад се за то укаже потреба. Рецимо, Макрон би јако волео и желео да ми са западног Балкана гинемо у ратовима које би они отворили у трећим земљама, а они би нам слали оружје и опрему. По овом Макроновом плану ЕУ више не би имала одговорност за бујање организованог криминала, шверца, корупције. То би била наша унутрашња ствар.

Сарађиваће са нама, ако буду имали интереса, око енергетике, инфраструктуре, инвестиција, безбедности, кретања људи (миграција) итд.

Као некад. Да ми будемо брана напредовању Отоманске империје? Да гинемо и страдамо док Макрон и европска елита испијају шампањац на Јелисејским пољима. Поштено! Европски!

Знам да ће ова вест тешко пасти Абазовићу, ДПС џуниорима, Бечићу, Мицкеју Спајићу, многим НВО који су годинама дан почињали и завршавали са молитвама о ЕУ. Је ли тешко, јесте. Мора ли се, мора!

Сад кад сте 9. маја прославили Дан Европе, припремите се да тешка срца и дубоко ожалошћени организујете и сахрану или џеназу европском путу Црне Горе.

Можда да узмете дан рођења Мила Ђукановића или Ранка Кривокапића или дан кад је проваљена најзначајнија национална институција, позната под кодним именом „Скај”. Нема више европског пута. ЕУ вас не жели. Сувише сте прљави, заостали, необријани, недепилирани, бучни, религиозни, склони мафијању и шверцу, корумпирани, затуцани у митове из прошлости. Направите неку вашу верзију ЕУ и играјте се европских интеграција. Било би добро да се лепо играте и да се не свађате или, не дај боже, потучете. Ако се то и деси, немојте долазити код нас да вас миримо. Имамо ми пречег посла. Како обезбедити гас за зиму, како ограничити цене енергената и струје, како се борити са кризом хране, социјалним бунтовима и рецесијом?

Драго ми је што сте Дан Европе прославили онако како доликује, блокадама и протестима на Цетињу, јер то ће можда бити и последња прослава тог дана. Посебно је симболично што је Амбасада ЕУ у Подгорици поклонила престоници више китица цвећа да засаде по Цетињу.

Све је више личило на спровод европског пута него на прославу Дана Европе. Као што је Балашевић давно прогнозирао и написао „Путуј Европо” , то се и десило. Мораћемо да се окренемо сами себи и да тражимо унутрашње снаге и путеве за промене.

(Аутор је председник Покрета за промене и један од лидера Демократског фронта)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa