Изливи мржње у јавном простору

 „Или Кремљ или Еуропа – Удар на Вучића из ЕУ: Или ми или Путин! Бити неутралан око рата у Украјини је немогуће. Уведите Русији санкције”, наслов је текста у хрватском „Јутарњем листу”, који је објављен 16. маја ове године, а бави се спољном политиком наше земље. А само две недеље раније, исти лист је објавио текст под насловом „Вучић је стјеран у кут: И из Москве и из Вашингтона и из Брисела му шаљу исту поруку” у којем између осталог пише  да „Вучић не би био виртуоз политичког шибицарења и изигравања мучеништва да не покушава поновно отегнути одлуку колико год може”. И док се српска штампа и медији готово уопште не баве хрватским лидерима, водећи хрватски листови, почесто се утркујући у увредама и нападима, помно прате и коментаришу свако обраћање српског лидера. Својеврсна хистерија у јавном простору суседне државе не тиче се само српског става поводом кризе у Украјини, већ и организације изборног процеса, набавке оружја, обележавањa Дана српског јединства, слободе и заставе, односа са Републиком Српском...

„Александар Вучић је одавно сам преузео власт у Србији, те је сваки државни процес постао одраз њега, а тако су и овакви избори. Већ се може предвидјети како ће режимски медији за све окривити опозицију, но Вучић је тај који годинама мржњом и нетрпељивошћу трује српско друштво. Насиље скоро увек долази са стране СНС-а”, пише између осталог у тексту под насловом „Избори у Србији изгледају као да их је организирао Путин”, објављеном 3. априла на порталу „Индекс.хр”. Новинари истог портала шест дана након објављивања овог текста питали су Загрепчане „што Хрвати мисле о Вучићевој побједи”.

Како каже за „Политику” директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић, електронски и штампани хрватски медији представљају продукт хрватске политичке сцене, али и израз покушаја хрватских националних елита да путем „меке моћи” остваре свој утицај у региону. „У протеклих неколико деценија хрватска политичка сцена је свој израз или свој профил искључиво градила на антисрпским или србофобним основама. Тај конзервативни приступ савременој политици деловa хрватске политичке сцене, а самим тим и медија никако није напустио зато што је то ’јефтино’ средство помоћу којег хрватски политичари мобилишу своје бирачко тело”, истиче Карановић. Суверена позиције Србије посебно у светлу сукоба између Русије и политичког запада, указује он, смета и „боде очи” многим државама у региону, али и шире.

„Хрватска медијска јавност је у протеклих неколико недеља и месеци интензивирала је нападе на председника Вучића и на саму државу Србију, њене политичке власти и културу живота у Србији. Ту чињеницу морамо исто посматрати у светлу савремених политичких збивања на геополитичкој сцени, али и као један специфичан израз хрватске политике и то унутрашње, где они антисрпску реторику користе у дневнополитичке сврхе”, оцењује наш саговорник. Хрватски портали, у паузама просипања увреда на рачун председника наше државе, не устручавају се да оцењују и рад српских медија, а поједине називају „Вучићевим медијима” и „индустријом мржње”.

Извршни директор Центра за одговорне медије Марко Матић истиче за „Политику” да је врхунац ироније у томе што овакви примери непрофесионалног и хушачког новинарства долазе из земље која Србији редовно спочитава мањак медијских слобода и одсуство поштовања професионалних стандарда и етике. „Увредљиви и хистерични наслови хрватских медија на рачун председника Србије представљају кулминацију вишегодишње негативне кампање која је очигледно политички мотивисана. Управо због тога и постоји евидентно занемаривање и кршење професионалних стандарда, што укључује и одсуство пристојности и одговорности за последице по међуетничке и међудржавне односе”, закључује Матић.Антрфиле

Сличан Путину, наоружава се као Хитлер

Чак и кратком претрагом на интернету, могу се прочитати бројни текстови против Александра Вучића у водећим хрватским медијима: „Помахниталом Вучићу је сад паметније да шути”; „Вучић је луђак сличан Путину” (индекс.хр, 28. 2. 2022), „Вучић наоружава Србију као Хитлер Њемачку уочи инвазије на Пољску. Може ли ова земља опет постати регионално „буре барута” и какве везе са тим има Путин?” (Слободна Далмација, 17.12. 2021); „Путинов српски брат највећа је жртва рата” („Вечерњи лист”, 6. 3. 2022); „Српски свет: Нова Вучићева синтагма за никад прежаљени план стварања Велике Србије?”(Јутарњи лист, 26. 9. 2020), „Вучића снимили на разузданом тулуму с мутним типовима, пјевале се хрватске пјесме и пуцало из пиштоља”(Јутарњи лист, 4. 12. 2021); „Сузе сина Шешељева: Докад ће Еуропа толерирати тог шпрехера ’рањиве и угрожене српске нације’?”(Јутарњи лист, 9. 4. 2022); „Вучић гради аеродром десетак километара од границе с Хрватском. Зашто?”(индекс.хр, 17.  4. 2022); „Пуца пријатељство: Вучићеве јадиковке почеле озбиљно живцирати самог Путина: Припазите тко ће вам ући у владу”(„Јутарњи лист”, 18. 4. 2022); „Све јачи притисак: Бриселу дозлогрдило Вучићево измотавање: Нека се изјасни о рату, или ће Србија сносити последице” („Јутарњи лист”, 17. 3. 2022); „На двије столице: Вучић под притиском, његови таблоиди не скривају на чијој су страни: Украјина напала Русију” („Јутарњи лист”, 22. 2. 2022); „Вучићево десетљеће: РТЛ досје истражује ко је Александар Вучић? 90-те дивљао на Максимиру, каријеру започео као Шешељев ратни хушкач” (РТЛ, 3. 4. 2022), „ Данас је српски празник који је измислио Вучић: што је то уопће?”; „ Вучић бесрамно искориштава хрватске Србе” (Индекс.хр, 15. 9. 2021); „Вучић је у 20-ак дана потпуно слудио Србе: До јучер смо имали свега, а сад нам пријети глад” („Јутарњи лист”, 17. 5. 2022); „Разоткривена тајна Вучићева операција: Шест кинеских авиона већ је слетјело у Београд” („Јутарњи лист”, 10. 4. 2022); „Вучићев економски процват Србије се никада није догодио, то је лаж”, (Индекс.хр, 2. 4. 2022); „На Балкану ништа ново: Вучић и Курти се послужили старом шпранцом за билдање мишића”( „Јутарњи лист”, 25. 3. 2022)...Антрфиле

Крстић: Председник „лоше земље” не може да буде бољи

Према мишљењу маркетиншког стручњака Небојше Крстића, штогод да је повод за писање, медијски наратив о Србији увек је предвидљив и има негативан предзнак, а у том контексту, ни председник такве једне лоше земље не може да буде бољи. „Кад видим шта хрватска штампа пише о Србији и председнику Вучићу, прво ми у очи падне маниризам у наративу. Србија је увек „хегемон”, увек је „агресивна”, увек је „дивља” и увек има некакве „територијалне претензије”, каже Крстић за „Политику”. Истиче да се не преже од омаловажавања, личних увреда и малициозних лажи.

„Фалсификује се његова прошлост, биографија, учешће у ратним сукобима у хрватским местима у које никад није ни крочио. И то редовно без повода. Као неко ко детаљно прати наше медије и у последњи десетак година, нисам нашао ниједну Вучићеву изјаву у којој он омаловажава Хрватску или ружно говорио о њеним политичким представницима. Управо супротно! Што је Вучић више инсистирао на потреби сарадње Србије и Хрватске и потреби поправљања односа, то је антивучићевска хистерија и од хрватских политичара и медија бивала све интензивнија”, указује наш саговорник. Иначе, подсећа, Хрватска као тема није била заступљена у Србији чак ни у време избора, док је обрнути случај врло упадљив. Дакле, постоји озбиљна фасцинација хрватске јавности и Србијом и Вучићем.

„Медији не пишу о ономе што не продаје новине. А што се квалитета и малициозности тих текстова тиче, хрватски медији мораће још да се помуче да би престигли медије који раде у Србији, а који за себе, без икаквог покрића, говоре да су независни и професионални”, закључује Крстић.