Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бомбардовање лажним дојавама

Оно што је опасније, а може да проистекне из свега, јесте да наша земља постане жртва сајбер-тероризма, упозорава Саша Живановић, бивши начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије
Контрадиверзиони преглед авиона „Ер Србије” (Фото МУП)

У уобичајеним околностима лажне дојаве о бомбама слали су грађани на адресе судова како би избегли рочишта, а ова врста безбедносне претње, упућена средњим школама, била је сигуран знак да је почела сезона контролних задатака за закључивање оцена у дневнику и опробана тактика бунтовних тинејџера који ништа не уче.

Ових дана, међутим, лажне дојаве о бомбама део су хибридног рата – психолошки притисак како би се уплашили и малтретирали сви грађани – од деце у вртићима до пензионера, па чак и они који леже у болничким креветима.

Од почетка ратног стања у Украјини Србија је бомбардована лажним дојавама о бомбама. Није забележено да је толики број безбедносних претњи за тако кратко време примила иједна земља. Свима је јасно да нам се то дешава због политике, прецизније, зато што смо једина држава у Европи која није увела санкције Русији. До када ћемо добијати дојаве о бомбама и у шта ће се све то на крају претворити, нико са сигурношћу не може да предвиди.

Путем мејла или телефонских позива, од 11. марта, на адресе различитих институција у нашој земљи из иностранства је стигло на стотине претећих порука о наводним експлозивним направама. Специјалистички тимови за противдиверзиону заштиту од тада не спавају. Припадници Полицијске бригаде са службеним псима извршили су контрадиверзионе прегледе у неколико стотина јавних објеката, школа, вртића, болница, тржних центара, банака, мостова, кафана... Евакуисано је на хиљаде грађана. Прегледима је утврђено да су све пријаве биле лажне.

„Пас који лаје не уједа”, каже народна изрека, па је тако и на глобалном нивоу занемарљиво мали проценат случајева када су се претње бомбама заиста и оствариле. Међутим, тај „лавеж” може и да упозорава на то да је следећи корак – „ујешћу те”.

„Оно што је опасније, а може да проистекне из свега, јесте да Србија постане жртва сајбер-тероризма”, упозорава Саша Живановић, пoтпредседник Института за безбедносни менаџмент, бивши начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије.

Сајбер-тероризам најчешће се изводи кроз пласирање злонамерних програма кроз рачунарске мреже, рачунаре и уређаје за електронску обраду података, објашњава наш саговорник.

„Сваки грађанин може да постане жртва сајбер-тероризма, а да то у први мах и не зна. Све више људи користи услуге електронског банкарства, све више постајемо зависни од интернета, који је свуда око нас, па и у малим уређајима у нашим домаћинствима. Да не причамо какве све последице од сајбер-тероризма могу да настану, на пример, у регулисању јавног саобраћаја семафорима, снабдевању водом, дистрибуцији електричне енергије”, каже Живановић за „Политику”.

Претње које тренутно добијамо не смишљају „класични хакери”, већ су дојаве о бомби организоване и део су хибридног рата који таргетира мостове, тржне центре, здравствене институције и школе да би дошло до узнемирења јавности у нашој земљи, каже овај стручњак за сајбер-безбедност.

Живановић сматра да је највероватнији мотив за упућивање дојава о бомбама сукоб у Украјини и увођење санкција Русији.

„Поједине претње биле су усмерене чак и према болницама, где је евакуација тешких болесника изузетно компликована. То све ради неко ко зна мало више него ’класични хакери’ и с предумишљајем осмишљава такве сценарије и психолошке методе”, истиче Живановић.

Овакви безбедносни напади изазивају комбиноване штете: материјалне и нематеријалне. У материјалне штете спадају уништавање економије земље, губици у новцу због отказивања авионских летова, затварање и евакуација тржних центара, исцрпљивање безбедносног система. Нематеријалне штете су теже – претње бомбама изазивају панику и страх међу грађанима.

Припадници МУП-а Србије до сада су успели да идентификују локације укупно 19 имејл адреса са којих су стигле претеће поруке о постављеним бомбама на различитим локацијама у Србији. Утврђено је да је осам таквих претњи стигло из Пољске, четири из Гамбије, по две из Ирана и Нигерије и по једна из Украјине, Словеније и Русије. Претеће поруке су слате са сервиса „Џи-мејл”, „Протон мејл”, „Еунет мејл”, „Јандекс”, као и путем анонимних телефонских позива.

Међутим, још нема конкретних имена људи из иностранства осумњичених за ова кривична дела.

Саша Живановић каже да су истраге оваквих случајева веома комплексне и да захтевају међународну правну помоћ и међународну полицијску сарадњу.

„Интернет истраге су специфичне јер је реч о доказима који су често невидљиви, неопипљиви и не налазе се на месту извршења кривичног дела. Замислимо интернет као паукову мрежу обмотану око земље. Интернет је децентрализована мрежа и саобраћај не иде једном линијом, него се грана.

С обзиром на то да је реч о страним држављанима који не живе у Србији, неопходна је међународна размена података МУП-а Србије, преко Европола и Интерпола, и другим полицијским каналима међународне комуникације, с надлежним органима земаља одакле су стигле претње. Не знам детаље истрага, али МУП је обавестио грађане да је у току међународна размена података у вези са свим овим случајевима”, каже Живановић.

Према расположивим подацима, интернет мрежу користи 66 одсто човечанства, што је око пет милијарди и 250 милиона људи. Развојем интернета настао је и термин хибридног рата.

Евидентно је да постоје и да су развиле и професионалне хакерске организације које функционишу на партнерском нивоу.

„Познато је и да многе службе у свету користе хакерске групе за извршење неких одређених задатака. Многе војске данас у свету имају сајбер-јединице. Све је то отишло предалеко. Сматрам да је сајбер-безбедност једна је од доминантних врста безбедности, а поготово ће бити кључна у неком скором будућем времену”, истиче Живановић.

На наше питање да ли МУП Србије има довољно капацитета да ефикасно провери све дојаве о бомбама којим нас затрпавају, Живановић одговара да ниједна земља на свету нема толики број контрадиверзионих екипа да у исто време одговори на стотине дојава.

„Сматрам да су припадници МУП-а урадили одличан посао и нарочито је испоштована јако добра процедура у школама. Приликом таквих дојава прво се уради анализа колико је претња озбиљна. Да ли је остварива? Дојава о бомби није шала, већ тешко кривично дело и полиција на сваку такву претњу реагује као да је права. И грађани би требало да схвате да морају да сарађују са службама како бисмо сви били безбедни”, наводи Живановић.

Када је реч о квалификацији овог кривичног дела, овај стручњак за сајбер-безбедност истиче да је на тужилаштву да о томе одлучи, али он је сигуран да се дело може квалификовати као тероризам.

„Члан 391 Кривичног закона наводи да свако ко има намеру да застраши становништво или примора једну земљу, у овом случају Србију, да нешто учини или не учини, испуњава елементе тероризма. Пошто последице оваквих електронских порука комбинују материјалну и нематеријалну штету, испуњени су и услови хибридног ратовања”, закључује Саша Живановић.

Казна за покушај овог кривичног дела по нашем закону је од шест месеци до пет година робије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.