Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bombardovanje lažnim dojavama

Ono što je opasnije, a može da proistekne iz svega, jeste da naša zemlja postane žrtva sajber-terorizma, upozorava Saša Živanović, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije
Контрадиверзиони преглед авиона „Ер Србије” (Фото МУП)

U uobičajenim okolnostima lažne dojave o bombama slali su građani na adrese sudova kako bi izbegli ročišta, a ova vrsta bezbednosne pretnje, upućena srednjim školama, bila je siguran znak da je počela sezona kontrolnih zadataka za zaključivanje ocena u dnevniku i oprobana taktika buntovnih tinejdžera koji ništa ne uče.

Ovih dana, međutim, lažne dojave o bombama deo su hibridnog rata – psihološki pritisak kako bi se uplašili i maltretirali svi građani – od dece u vrtićima do penzionera, pa čak i oni koji leže u bolničkim krevetima.

Od početka ratnog stanja u Ukrajini Srbija je bombardovana lažnim dojavama o bombama. Nije zabeleženo da je toliki broj bezbednosnih pretnji za tako kratko vreme primila ijedna zemlja. Svima je jasno da nam se to dešava zbog politike, preciznije, zato što smo jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Do kada ćemo dobijati dojave o bombama i u šta će se sve to na kraju pretvoriti, niko sa sigurnošću ne može da predvidi.

Putem mejla ili telefonskih poziva, od 11. marta, na adrese različitih institucija u našoj zemlji iz inostranstva je stiglo na stotine pretećih poruka o navodnim eksplozivnim napravama. Specijalistički timovi za protivdiverzionu zaštitu od tada ne spavaju. Pripadnici Policijske brigade sa službenim psima izvršili su kontradiverzione preglede u nekoliko stotina javnih objekata, škola, vrtića, bolnica, tržnih centara, banaka, mostova, kafana... Evakuisano je na hiljade građana. Pregledima je utvrđeno da su sve prijave bile lažne.

„Pas koji laje ne ujeda”, kaže narodna izreka, pa je tako i na globalnom nivou zanemarljivo mali procenat slučajeva kada su se pretnje bombama zaista i ostvarile. Međutim, taj „lavež” može i da upozorava na to da je sledeći korak – „uješću te”.

„Ono što je opasnije, a može da proistekne iz svega, jeste da Srbija postane žrtva sajber-terorizma”, upozorava Saša Živanović, potpredsednik Instituta za bezbednosni menadžment, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije.

Sajber-terorizam najčešće se izvodi kroz plasiranje zlonamernih programa kroz računarske mreže, računare i uređaje za elektronsku obradu podataka, objašnjava naš sagovornik.

„Svaki građanin može da postane žrtva sajber-terorizma, a da to u prvi mah i ne zna. Sve više ljudi koristi usluge elektronskog bankarstva, sve više postajemo zavisni od interneta, koji je svuda oko nas, pa i u malim uređajima u našim domaćinstvima. Da ne pričamo kakve sve posledice od sajber-terorizma mogu da nastanu, na primer, u regulisanju javnog saobraćaja semaforima, snabdevanju vodom, distribuciji električne energije”, kaže Živanović za „Politiku”.

Pretnje koje trenutno dobijamo ne smišljaju „klasični hakeri”, već su dojave o bombi organizovane i deo su hibridnog rata koji targetira mostove, tržne centre, zdravstvene institucije i škole da bi došlo do uznemirenja javnosti u našoj zemlji, kaže ovaj stručnjak za sajber-bezbednost.

Živanović smatra da je najverovatniji motiv za upućivanje dojava o bombama sukob u Ukrajini i uvođenje sankcija Rusiji.

„Pojedine pretnje bile su usmerene čak i prema bolnicama, gde je evakuacija teških bolesnika izuzetno komplikovana. To sve radi neko ko zna malo više nego ’klasični hakeri’ i s predumišljajem osmišljava takve scenarije i psihološke metode”, ističe Živanović.

Ovakvi bezbednosni napadi izazivaju kombinovane štete: materijalne i nematerijalne. U materijalne štete spadaju uništavanje ekonomije zemlje, gubici u novcu zbog otkazivanja avionskih letova, zatvaranje i evakuacija tržnih centara, iscrpljivanje bezbednosnog sistema. Nematerijalne štete su teže – pretnje bombama izazivaju paniku i strah među građanima.

Pripadnici MUP-a Srbije do sada su uspeli da identifikuju lokacije ukupno 19 imejl adresa sa kojih su stigle preteće poruke o postavljenim bombama na različitim lokacijama u Srbiji. Utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije. Preteće poruke su slate sa servisa „Dži-mejl”, „Proton mejl”, „Eunet mejl”, „Jandeks”, kao i putem anonimnih telefonskih poziva.

Međutim, još nema konkretnih imena ljudi iz inostranstva osumnjičenih za ova krivična dela.

Saša Živanović kaže da su istrage ovakvih slučajeva veoma kompleksne i da zahtevaju međunarodnu pravnu pomoć i međunarodnu policijsku saradnju.

„Internet istrage su specifične jer je reč o dokazima koji su često nevidljivi, neopipljivi i ne nalaze se na mestu izvršenja krivičnog dela. Zamislimo internet kao paukovu mrežu obmotanu oko zemlje. Internet je decentralizovana mreža i saobraćaj ne ide jednom linijom, nego se grana.

S obzirom na to da je reč o stranim državljanima koji ne žive u Srbiji, neophodna je međunarodna razmena podataka MUP-a Srbije, preko Evropola i Interpola, i drugim policijskim kanalima međunarodne komunikacije, s nadležnim organima zemalja odakle su stigle pretnje. Ne znam detalje istraga, ali MUP je obavestio građane da je u toku međunarodna razmena podataka u vezi sa svim ovim slučajevima”, kaže Živanović.

Prema raspoloživim podacima, internet mrežu koristi 66 odsto čovečanstva, što je oko pet milijardi i 250 miliona ljudi. Razvojem interneta nastao je i termin hibridnog rata.

Evidentno je da postoje i da su razvile i profesionalne hakerske organizacije koje funkcionišu na partnerskom nivou.

„Poznato je i da mnoge službe u svetu koriste hakerske grupe za izvršenje nekih određenih zadataka. Mnoge vojske danas u svetu imaju sajber-jedinice. Sve je to otišlo predaleko. Smatram da je sajber-bezbednost jedna je od dominantnih vrsta bezbednosti, a pogotovo će biti ključna u nekom skorom budućem vremenu”, ističe Živanović.

Na naše pitanje da li MUP Srbije ima dovoljno kapaciteta da efikasno proveri sve dojave o bombama kojim nas zatrpavaju, Živanović odgovara da nijedna zemlja na svetu nema toliki broj kontradiverzionih ekipa da u isto vreme odgovori na stotine dojava.

„Smatram da su pripadnici MUP-a uradili odličan posao i naročito je ispoštovana jako dobra procedura u školama. Prilikom takvih dojava prvo se uradi analiza koliko je pretnja ozbiljna. Da li je ostvariva? Dojava o bombi nije šala, već teško krivično delo i policija na svaku takvu pretnju reaguje kao da je prava. I građani bi trebalo da shvate da moraju da sarađuju sa službama kako bismo svi bili bezbedni”, navodi Živanović.

Kada je reč o kvalifikaciji ovog krivičnog dela, ovaj stručnjak za sajber-bezbednost ističe da je na tužilaštvu da o tome odluči, ali on je siguran da se delo može kvalifikovati kao terorizam.

„Član 391 Krivičnog zakona navodi da svako ko ima nameru da zastraši stanovništvo ili primora jednu zemlju, u ovom slučaju Srbiju, da nešto učini ili ne učini, ispunjava elemente terorizma. Pošto posledice ovakvih elektronskih poruka kombinuju materijalnu i nematerijalnu štetu, ispunjeni su i uslovi hibridnog ratovanja”, zaključuje Saša Živanović.

Kazna za pokušaj ovog krivičnog dela po našem zakonu je od šest meseci do pet godina robije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.