Нема трећег пута – Исток или Запад

Бајден је рекао да ме жели у овом региону, да жели неког ко разуме овај регион. Међутим, ствари су се промениле за последњих 20 година. И зато сам, кад сам рекао да ћу овде више слушати него говорити, то стварно и мислио, одговара нови амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил на питање шта му је, кад је кретао у Београд, поручио председник Џо Бајден.

Хил је на Балкану постао познат још деведесетих. Као заменик Ричарда Холбрука, учествовао је на преговорима у Дејтону. Био је и у Рамбујеу и, на предлог тадашње државне секретарке Мадлен Олбрајт, нашао се и улози специјалног изасланика за Косово 1998. и 1999. Овај искусни каријерни дипломата био је амбасадор и у Ираку, Јужној Кореји, Пољској и Северној Македонији. Иако је већ био у пензији, Хил је прихватио Бајденов позив да се као познавалац региона врати на западни Балкан, па је крајем марта постао нови амерички амбасадор у Србији.

Кад сте стигли у Београд, изјавили сте да сте упознати с регионом, али и да сте свесни да се много тога променило. Након што сте овде провели неко време, шта мислите да је најзначајније што се променило, а да је од значаја за српско-америчке односе?

Не постоји бољи начин да се опише Србија него да се каже да је то европска земља. За разлику од прошлости кад се у Србији мислило да постоји трећи пут, да Србија није ни Исток ни Запад, да је некако посебна, да иде својим путем, сад већина Срба мисли да постоје прави пут и погрешан пут и жели да изабере прави пут. У животу морате да правите изборе, и ово је такав тренутак. Постоји само један пут, и то је Запад, то је Европска унија. Морате да одлучите да ли хоћете да имате самодовољну војску, да купујете оружје из различитих земаља или да се придружите колективној одбрани. То треба Срби да одлуче, а ја мислим да и јесу одлучили да им је будућност на Западу, а не на неком недефинисаном Истоку. Све ово говорим и на основу онога што чујем сваког дана од људи, али и на основу изјава председника Вучића. Кад је реч о променама, видим и много младих људи који раде у високим технологијама у Србији и далеко више америчког бизниса овде, али сам и разочаран што проблем Косова још постоји.

Сматра се да је ваша предност што познајете регион, али опет, људи вас памте и као званичника Клинтонове администрације, која овде није баш омиљена. Да ли је то терет за вас?

Ја сам професионалац. Био сам амбасадор ког су номиновала четворица од петорице последњих председника, изузимајући Трампа. Представљам америчке интересе и мислим да је зарад америчких интереса потребно имати блиске односе са Србијом. Верујем да радим оно што је мој посао и верујем да Србија и САД могу да постигну више него у прошлости.

Александар Вучић истиче да је Србија под великим притиском и да бисмо живели много боље кад бисмо Русији увели санкције. Шта ће се десити ако Србија то не уради?

Србија би требало да одлучи да ли су јој односи с Русијом донели добро, да ли су добро служили српским интересима. Кад је Путин навео Косово као инспирацију за планове у Украјини, већини људи је то зазвучало чудно. Нисам сигуран да је Русији стало до Србије, ни раније, а посебно сад. Србија мора да одговори на та питања. Ја мислим да је одговор – не. Није у српском интересу да буде толико енергетски зависна од Русије. Био бих опрезан да сам на вашем месту. Не знам шта је Путин тачно мислио, посебно што је то изјавио у време кад се са Србијом преговора о новом гасном уговору.

Да ли Вучић заснива своје изјаве о притисцима на нечему што сте му ви рекли?

Не. Ја верујем да људи морају сами да одлучују. Ми председнику Вучићу не говоримо шта да ради. Србија је једна од ретких земаља које не подржавају санкције и то утиче на њене односе с другим земљама. Српско руководство мора да узме обзир многе ствари, укључујући енергетска питања, али није на страном дипломати да каже Србији шта би требало да уради.

Шта одговарате српским званичницима кад вас питају како Америка очекује од Србије да поштује украјински суверенитет и интегритет и да се истовремено одрекне свог суверенитета и интегритета на Косову?

Околности су другачије. Овај интервју не би био довољан да покријемо све околности на Косову 1999. и сад у Украјини. То су веома различите ситуације. Позивам људе да не доводе у везу оно што се 1999. догодило на Косову с оним што се данас дешава у Украјини.

Француски председник Емануел Макрон говори да земље које нису у ЕУ треба да се уједине у новој политичкој заједници, што је схваћено као посредна порука да западни Балкан неће у ЕУ. Да ли разумете овдашњу фрустрацију европским интеграцијама и предлогом да Србија треба да ризикује нешто конкретно, као што је руски гас, због ЕУ, с којом безуспешно преговара 20 година?

САД сматрају да Европска унија треба да се шири. Да је до нас, то би се брже дешавало. Било би арогантно да кажемо ЕУ кад да укључи нове чланове, али мислимо да треба да их прими. Србија је у Европи. Ми не можемо Европи да намећемо наш став. Ми подржавамо Србију на том путу, желимо да јој помогнемо да буде спремна, не желимо да Балкан остане неки половично завршен или незавршен посао. У међувремену подржавамо више интеграција на Балкану и иницијативу „Отворени Балкан”. Волели бисмо да се „Отворени Балкан” брже развија. Више „Отвореног Балкана” значило би и да се земље кандидати за ЕУ боље припремају да уђу у ЕУ. Оно што ми као САД треба да урадимо јесте да помогнемо где можемо, али не да се претварамо да ми одлучујемо о томе.

Најавили сте крупне промене у енергетици у свету и Србији. На шта сте мислили?

Морамо да урадимо нешто јер фосилна горива трују планету. То је лако рећи, али тешко је пронаћи изворе енергије. Не желимо несташице. Потребно је да ефикасније користимо енергију и наша амбасада има бројне пројекте у вези с тим, са соларном енергијом, са енергијом ветра. Мислимо о следећој генерацији извора енергије. Желимо да помогнемо Србији да има приступ природном гасу. Желимо да Србија има приступ тим цевоводима.

Русија има политичке разлоге кад одлучује коме даје гас, погледајте Бугарску и друге земље. Ова политичка и безбедносна криза коју је изазвала Русија поручује да не желимо да зависмо од руских фосилних горива не само зато што загађују већ и зато што је Русија непоуздан снабдевач. Чим људи схвате да је Русија непоуздан снабдевач, брже ћемо напредовати.

Да ли мислите на амерички течни природни гас?

Ми извозимо тај гас, градимо цевоводе и трудимо се да се Србија прикључи цевоводима у морским лукама. Ту је и нуклеарна енергија, за коју мислим да је треба додатно подржати.

За то су потребне године. Шта ако Русија Србији сад ускрати испоруке?

Колико сам разумео, ово није хитан проблем за Србију, већ је то проблем на дужи рок. Зато је председник Србије био у Грчкој на обележавању почетка изградње терминала за природни течни гас. За развитак тих технологија потребне су године. Као и кад се питате кад да засадите дрво, најбољи тренутак је сада.

Кад су конгресмени и сенатори разматрали ваше именовање за амбасадора, рекли сте им да америчка влада жели да смањи руски и кинески утицај у Србији. Шта вам је у том утицају неприхватљиво?

Кад је реч о Русији, то је јасно. Русија користи енергију као политичко оружје. То што сам рекао пре неколико месеци још више важи сад. Русија политизује све, задржава робу која је договорена уговорима, и то је забрињавајуће. Ја бих пронашао бољег снабдевача.

С Кином је то врло сложена прича, кад је реч о томе како Кина склапа уговоре, како реализује градњу, да ли земља домаћин добија оно што плаћа, а било је проблема у Африци и свуда у свету. Мислим да Србија на то треба да обраћа пажњу, што и чини.

Да се вратимо на то да је ово време да се бира, а поводом и тога што су и Шведска и Финска аплицирале за улазак у НАТО. Да ли нам и ово говори о крају неутралности, о тренутку – изабери страну?

Проблем је што смо после краја СССР-а имали осећај да смо досегли баланс, постојао је концепт да је завладао мир. То смо изгубили сад кад видимо шта је Русија урадила свом суседу. Погледајмо оно што Русија узима као разлог за ратовање. Ниједна озбиљна особа то не може да оправда. Нема објашњавања са земљом која је то урадила. Зато су се Шведска и Финска одлучиле на овај корак.

Србија, као и Шведска и Финска, треба да одлучи шта је најбоље за њу. Треба да одлучи да ли ће и даље да купује једну врсту наоружања из Кине, другу из Русије, трећу из Француске, да ли је све то компатибилно. Нисам стручњак за војна питања, али једно знам: кад купујете оружје, постарајте се да може да се уклопи у јединствену целину. У војсци је све у интероперабилности, како све може да функционише и да буде ефикасно. Неке земље боље производе једну ствар, друге другу, али сарађују, део су истог савеза и све је посвећено циљу колективне одбране и безбедности. Да ли Србија може то сама да постигне активном дипломатијом са обе стране? Ако се ослањате само на дипломатију, а видите неразумност руске политике према Украјини, да ли ваше дипломате могу да се носе с тим у следећих 200 година? Не знам. На Србији је да одговори.

Вашингтонски споразум је постигнут за време Трампа, шта Бајденова администрација мисли с њим?

Вашингтонски споразум је био добар оквир за нека питања, али немам одговор колико је тај оквир постојан. Кад је реч о Косову и Србији, то су суседске земље, Срби живе на Косову и има много тога на Косову што је важно Србији. Добри суседи то морају да реше. Прави начин је дијалог који се одвија посредством ЕУ и преговори у Бриселу. Верујем да сви елементи морају бити на преговарачком столу, не можете рећи о овоме хоћу да причам, али нећу о овоме. Још не видим преданост страна томе. Ако причамо о евроатлантским интеграцијама, и оне су елемент на том преговарачком столу. Кад преговарате, једна страна жели једну ствар, друга страна жели другу ствар, али једноставно онда морате да разговарате о томе. Обесхрабрен сам кад видим да једна страна жели једну ствар, а не жели да се на преговарачком столу нађе оно што жели друга страна.

Да ли све препуштате Бриселу или је замислив и „Вашингтон 2”?

Ако смо нешто закључили после руског напада на Украјину, то је да САД и Европа никад нису биле ближе. Видели смо много бољу сарадњу и схватили смо да морамо да делујемо заједно. Бриселски дијалог је дијалог којим посредује ЕУ, а ми можемо да подржавамо принципе на којима се преговара и да тежимо успешном исходу као да је реч о дијалогу којем ми посредујемо.

Шта је успешан исход?

То је по дефиницији споразум, нормализација економске сарадње, да се српска заједница осећа безбедном на Косову, да обе стране подржавају успех друге стране и, коначно, да разумеју да ће бити суседи још дуго и да је боље имати добре односе.