Ботичелијева соба

Каква то веза може да постоји између једног ренесансног сликарског ремек-дела и – ваше собе? Не, ово није прича о томе да купите јефтину репродукцију такве слике, да је урамите и окачите на зид. Реч је о нечем много суптилнијем. О томе, да ако на зиду своје собе не можете имати једног правог Ботичелија, то не значи да не можете украсти понеки цвет или више њих, и посути их по својој соби баш онако како их је он посуо по трави на својој слици „Примавера” („Пролеће”).

Сандро Ботичели (1444–1510), геније ране ренесансе, био је најомиљенији сликар Фиренце из такозваног круга Медичи, оних патриција, књижевника, научника и песника, који су се окупљали око Лоренца Величанственог, главе породице Медичи и истовремено владара града Фиренце. Своју чувену алегоријску слику „Примавера” насликао је Ботичели за једног младог рођака Лоренца Величанственог, и то је вероватно прва слика са митолошком темом која одише оним истим интензитетом који је пре ренесансе био резервисан само за хришћанске религиозне теме.

Баснословно богатство античких митолошких садржаја распалило је машту младог сликарског генија, а сама слика „Примавера” најбоље илуструје сјајни нови дух ренесансне Фиренце. На слици „Примавера”, Венера се појављује као богиња љубави – не само у традиционалном смислу, већ и онако како јој се обраћао Лукреције (римски песник у свом делу „О природи ствари” из 1. века пре нове ере), као богиња опште плодности. На десној страни, на додир Зефира, Флора се претвара у Пролеће и посипа по трави црвене и беле цветове. Горе, Купидон баца пламену стрелу на једну од „три грације” које играју, ону која се зането окренула према Меркуру. А Венера подиже руку као да хоће да благосиља ову везу.

Уметничко дело је као живо биће. Да бисте могли да га схватите, прво треба да га упознате. И то не само површно, летимично, успут, већ суштински, интимно и дубоко. Наравно, постоји и љубав на први поглед, али она је најчешће кратког века. Када пролазећи кроз неки музеј идете од слике до слике, ви само површно доживљавате оно што је уметник хтео да вам каже. Али, када једној слици понудите своју мисао, време, када кренете да откривате све оне тајне чари које вам је уметник понудио, тек онда можете да кажете да сте слику упознали и да објасните зашто сте је заволели.

Инспирација уметничким делом поступак је којим се често служе маштовити дизајнери ентеријера при раду. Са уметничких слика они „краду” односе боја и површина, тајне добрих пропорција, равнотеже, хармоније и ритма. А неки краду и цвеће. Као што сам ја украла цвеће са Ботичелијевог „Пролећа” и понудила га вама – да га извезете и украсите њиме своје узглавље, завесу или ивицу столњака.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs