Хроника чудесног талента

Ваљево - У Кану, у оквиру програма посвећеног  филмовима о особама са инвалидитетом, приказан је документарац „Muros da vida” („Зидови живота”), чији је аутор Зоран Ђорђевић, Ваљевац, филмски, телевизијски и позоришни редитељ, сценариста, уметнички фотограф и продуцент који већ две и по деценије живи и ради у Бразилу. Својевремено лауреат Фестивала југословенског документарног и краткометражног филма за остварења „Молитва за мртве душе”, „Одисеја” и „Живели”, Ђорђевић ће у Кану представити остварење започето још давне 1996. године, посвећено сликару Маркосу Сантосу, тешком инвалиду који уметничка дела ствара левим стопалом...

Документарни филм „Зидови живота” је помало случајна консеквенца дугогодишњег покушаја стварања дугометражног дела о Маркосу Сантосу, почиње причу за „Политику” редитељ Ђорђевић. Маркос је рођен пре 50 година у Сао Жосе дос Кампос, данас скоро милионском граду који је безмало део Сао Паола. Приликом рођења неколико минута је остао без ваздуха, што га је скоро убило. Правим чудом је преживео, али са трајним последицама, остао је доживотни инвалид са церебралном парализом која му је оштетила мозак, онај део који управља покретима екстремитета и вилице. Због тога не успева да користи руке и отежано говори...

– Без обзира на тај ненадокнадив хендикеп, Маркос успева да свој невероватни уметнички таленат испољи коришћењем левог стопала. Ногом слика, резбари, црта, пише, телефонира... Нога му је, заправо, део тела којим се користи док његова невероватна воља истискује на платна чудесне слике. Маркосова чудесност је у његовој непрестаној борби са свим својим физичким препрекама – наводи Ђорђевић. Он филмском траком већ 26 година бележи разне периоде Маркосовог живота. Један од Маркосових пројеката из снова је реализован: он у свом дворишту окупља децу из кварта и учи их да цртају, а преко папира њихови цртежи завршавају на сивим зидовима – прича редитељ.

И истиче да се тек сада, после толико година, назире оно што је желео када је Маркос Сантос у питању, хроника једног чудесног талента.

Ђорђевић каже да су „Зидови живота” кратка верзија, тачније једна секвенца будућег дугометражног филма који ће премијерно бити приказан у новембру ове године.

Документарац „Зидови живота” који ће у недељу видети канска публика, своју премијеру имао је крајем октобра 2021, до сада је учествовао на више од 30 фестивала у Бразилу, Италији, Француској, Енглеској, Јапану, Ирану, Грузији, Грчкој, Турској, Боливији... У Србији је приказан у Крагујевцу и Ђорђевићевом родном Ваљеву, на отварању „Ваљевских филмских сусрета”. Уз сараднике из Бразила који су учествовали у реализацији филма, Зоран Ђорђевић наглашава да су превод урадили већином Ваљевци – на енглески Олга Ђорђевић и Драган Гане Ђукић, на немачки Душица Рајевац и на француски Биљана Маринковић, потпуно бесплатно.

Прашки ђак

Зоран Ђорђевић је рођен 1962. године у Ваљеву. Дипломирао је режију документарног филма на ФАМУ, филмској и ТВ школи академије уметности у Прагу. Аутор је двадесетак филмова у бившој Југославији, Србији, Чешкој, Бразилу, Анголи... Од друге половине деведесетих година прошлог века са породицом претежно живи и ради у Бразилу. Осим уметничког стварања, бави се и филмском и фотографском педагогијом.