Ирачки закон против Израела

Ирак је на путу да после више од шест деценија постане прва арапска земља која ће законом забранити нормализацију односа са Израелом.

Парламент у Багдаду је у првом читању прихватио нацрт закона који се односи и на аутономну курдску област, о забрани нормализације и успостављању односа с „ционистичким ентитетом”.

Предлог је поднео највећи парламентарни блок, који предводи коалиција утицајног шиитског лидера Муктаде ел Садра, који је раније најављени потез образложио жељом да се спречи израелска амбиција да „доминира нашом вољеном земљом”.

Законска иницијатива стиже у времену у коме водећа шиитска коалиција, победник избора у октобру, и даље није у стању да формира владу, па је најавила прелазак у опозицију, препуштајући другим групама да сачине владу.

По предлогу закона, не само да се криминализује нормализација односа са Израелом већ се и забрањује успостављање дипломатских, политичких, војних, економских и културних односа и сваке врсте сарадње са „инвазионим ционистичким ентитетом”. Предвиђени су или смртна казна или доживотни затвор.

Ирак никада није имао дипломатске односе са Израелом, али није прва арапска земља која има овакав закон. Један од првих, Закон о бојкоту, изгласан је у Либану 1955. и забрањивао је било какве комерцијалне везе. Садашњи ирачки предлог наслања се на закон изгласан у време владавине партије Баас Садама Хусеина, који је такође предвиђао смртну казну за промовисање или блискост с принципима ционизма и сличним организацијама.

За сада није сасвим сигурно да ли ће закон бити формално прихваћен јер мора да прође неколико фаза пре него што добије пуну законску форму, али је већ довољна потврда да ирачки шиити следе не само реторику већ и политику Ирана према његовом највећем непријатељу – Израелу.

Садрова иницијатива је одговор на Аврамове споразуме из времена администрације Доналда Трампа који су 2020. довели до пуне нормализације односа Израела са чак четири арапске земље: Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреином и Мароком и у нешто блажој форми са Суданом. Ирак, који је већински шиитска држава, једини у арапском свету има блиске односе с режимом у Техерану, који је прононсирани противник „ционистичког ентитета”.

Однос према Израелу поново извлачи линије разграничење и потенцира разлике у арапском свету које постоје између прозападне Осовине нормализације, којој припадају проамерички сунитски режими, и Осовине отпора, која окупља прошиитске власти у Сирији или оне у Јемену која контролишу Сану.

Саудијска Арабија је и даље опрезна према Аврамовим споразумима, али почела је да инвестира милијарде долара у израелске пројекте. У Кувајту и Катару, који одржавају добре односе и са САД и Ираном, противе се нормализацији односа са Израелом све док се не формира независна палестинска држава. На северу Африке, Тунис и Алжир сачували су блискост с Техераном.

Предлог закона стиже у време појачане тензије на окупираним палестинским територијама, па је милитантни покрет Хамас, који управља појасом Газе, одмах поздравио предлог, позивајући арапски и исламски свет да следе ирачки пример.

Централна власт у Багдаду такође је била под притиском да нормализује сарадњу са Израелом, не само преко америчких савезника већ и од лидера Курда, који одржавају блиске односе са Израелом. Прошле године је више од 300 курдских вођа захтевало нормализацију, али је предлог одлучно одбачен у Багдаду.

С друге стране је притисак Ирана да се централне власти одлучно супротставе растућем израелском присуству у аутономној регији Курдистана. Иранска Исламска револуционарна гарда је у марту испалила балистичке ракете на циљеве у граду Ербилу, за које је тврдила да су под контролом израелске тајне службе Мосад.

Предлог закона требало би да важи и за стране компаније које имају пословне везе са Израелом, под претњом да буду истеране из Ирака – од чега би директну корист имале иранске фирме.

Тешко је утврдити стварне мотиве Муктаде ел Садра, који је познат као политички камелеон, али који год да су били његови разлози за подношење нацрта закона, уколико буде прихваћен, имаће дугорочне последице и Ирак ће чврсто повезати са Ираном и Осовином отпора нормализацији односа са Израелом.