Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ирачки закон против Израела

Сваки покушај нормализације односа с „ционистичким ентитетом” био би кажњен смрћу или доживотном робијом
Присталице шиитског лидера Муктаде ел Садра на молитви у Садр ситју, предрграђу Багдада (Фото:: EPA-EFE/AHMED JALIL)

Ирак је на путу да после више од шест деценија постане прва арапска земља која ће законом забранити нормализацију односа са Израелом.

Парламент у Багдаду је у првом читању прихватио нацрт закона који се односи и на аутономну курдску област, о забрани нормализације и успостављању односа с „ционистичким ентитетом”.

Предлог је поднео највећи парламентарни блок, који предводи коалиција утицајног шиитског лидера Муктаде ел Садра, који је раније најављени потез образложио жељом да се спречи израелска амбиција да „доминира нашом вољеном земљом”.

Законска иницијатива стиже у времену у коме водећа шиитска коалиција, победник избора у октобру, и даље није у стању да формира владу, па је најавила прелазак у опозицију, препуштајући другим групама да сачине владу.

По предлогу закона, не само да се криминализује нормализација односа са Израелом већ се и забрањује успостављање дипломатских, политичких, војних, економских и културних односа и сваке врсте сарадње са „инвазионим ционистичким ентитетом”. Предвиђени су или смртна казна или доживотни затвор.

Ирак никада није имао дипломатске односе са Израелом, али није прва арапска земља која има овакав закон. Један од првих, Закон о бојкоту, изгласан је у Либану 1955. и забрањивао је било какве комерцијалне везе. Садашњи ирачки предлог наслања се на закон изгласан у време владавине партије Баас Садама Хусеина, који је такође предвиђао смртну казну за промовисање или блискост с принципима ционизма и сличним организацијама.

За сада није сасвим сигурно да ли ће закон бити формално прихваћен јер мора да прође неколико фаза пре него што добије пуну законску форму, али је већ довољна потврда да ирачки шиити следе не само реторику већ и политику Ирана према његовом највећем непријатељу – Израелу.

Садрова иницијатива је одговор на Аврамове споразуме из времена администрације Доналда Трампа који су 2020. довели до пуне нормализације односа Израела са чак четири арапске земље: Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреином и Мароком и у нешто блажој форми са Суданом. Ирак, који је већински шиитска држава, једини у арапском свету има блиске односе с режимом у Техерану, који је прононсирани противник „ционистичког ентитета”.

Однос према Израелу поново извлачи линије разграничење и потенцира разлике у арапском свету које постоје између прозападне Осовине нормализације, којој припадају проамерички сунитски режими, и Осовине отпора, која окупља прошиитске власти у Сирији или оне у Јемену која контролишу Сану.

Саудијска Арабија је и даље опрезна према Аврамовим споразумима, али почела је да инвестира милијарде долара у израелске пројекте. У Кувајту и Катару, који одржавају добре односе и са САД и Ираном, противе се нормализацији односа са Израелом све док се не формира независна палестинска држава. На северу Африке, Тунис и Алжир сачували су блискост с Техераном.

Предлог закона стиже у време појачане тензије на окупираним палестинским територијама, па је милитантни покрет Хамас, који управља појасом Газе, одмах поздравио предлог, позивајући арапски и исламски свет да следе ирачки пример.

Централна власт у Багдаду такође је била под притиском да нормализује сарадњу са Израелом, не само преко америчких савезника већ и од лидера Курда, који одржавају блиске односе са Израелом. Прошле године је више од 300 курдских вођа захтевало нормализацију, али је предлог одлучно одбачен у Багдаду.

С друге стране је притисак Ирана да се централне власти одлучно супротставе растућем израелском присуству у аутономној регији Курдистана. Иранска Исламска револуционарна гарда је у марту испалила балистичке ракете на циљеве у граду Ербилу, за које је тврдила да су под контролом израелске тајне службе Мосад.

Предлог закона требало би да важи и за стране компаније које имају пословне везе са Израелом, под претњом да буду истеране из Ирака – од чега би директну корист имале иранске фирме.

Тешко је утврдити стварне мотиве Муктаде ел Садра, који је познат као политички камелеон, али који год да су били његови разлози за подношење нацрта закона, уколико буде прихваћен, имаће дугорочне последице и Ирак ће чврсто повезати са Ираном и Осовином отпора нормализацији односа са Израелом.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Ja zna da je mnogima drago zbog ovog zakona i to je OK specijalno Srbima.Za vreme Sadama Siti nisu mogil ovako da se ponasaju. Kad god je dolazilo do pobune radili su Ifa kamioni Istocno Nemacke proizvodnje i pravac granica sa Iranom. Manjinski Suniti odlaskom Sadama postali su nemocni iako su najveci latifundisti u Iraku poseduju zemlju. Koliko znam ostala je fleka od Kasem Sulejmanija na Bagdadskom Aerodromu. Iranci du pretili inista. Pitanje je kako ce proci Hriscani posle ovog zakona.
Александар
Џабе сте кречили!
nikola andric
''Paradoksalno '' ali Talibani pokazuju sta vrede ''cuda od zakona''. Vlast bez zabrana izgleda bez smisla dok je ''hiper produkcija zakona'' (''generativna sposobnost'') takva da ne postoje pravnici sa ''pojmom'' koliko ih ima. Opet ''paradoksalno'' svaki zakon pretpostvlja njegovu egzekuciju (izvrsavanje) verovatno od posebnih drzavnih organa ili samo od policije?
Mustafa Aga
Gospodine Andricu...Dao sam vam plus, za vashe intelektualne sposobnosti...Ako moze sledechi put neshto jednostavnije za prosechnog gradjanina...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.