Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Irački zakon protiv Izraela

Svaki pokušaj normalizacije odnosa s „cionističkim entitetom” bio bi kažnjen smrću ili doživotnom robijom
Присталице шиитског лидера Муктаде ел Садра на молитви у Садр ситју, предрграђу Багдада (Фото:: EPA-EFE/AHMED JALIL)

Irak je na putu da posle više od šest decenija postane prva arapska zemlja koja će zakonom zabraniti normalizaciju odnosa sa Izraelom.

Parlament u Bagdadu je u prvom čitanju prihvatio nacrt zakona koji se odnosi i na autonomnu kurdsku oblast, o zabrani normalizacije i uspostavljanju odnosa s „cionističkim entitetom”.

Predlog je podneo najveći parlamentarni blok, koji predvodi koalicija uticajnog šiitskog lidera Muktade el Sadra, koji je ranije najavljeni potez obrazložio željom da se spreči izraelska ambicija da „dominira našom voljenom zemljom”.

Zakonska inicijativa stiže u vremenu u kome vodeća šiitska koalicija, pobednik izbora u oktobru, i dalje nije u stanju da formira vladu, pa je najavila prelazak u opoziciju, prepuštajući drugim grupama da sačine vladu.

Po predlogu zakona, ne samo da se kriminalizuje normalizacija odnosa sa Izraelom već se i zabranjuje uspostavljanje diplomatskih, političkih, vojnih, ekonomskih i kulturnih odnosa i svake vrste saradnje sa „invazionim cionističkim entitetom”. Predviđeni su ili smrtna kazna ili doživotni zatvor.

Irak nikada nije imao diplomatske odnose sa Izraelom, ali nije prva arapska zemlja koja ima ovakav zakon. Jedan od prvih, Zakon o bojkotu, izglasan je u Libanu 1955. i zabranjivao je bilo kakve komercijalne veze. Sadašnji irački predlog naslanja se na zakon izglasan u vreme vladavine partije Baas Sadama Huseina, koji je takođe predviđao smrtnu kaznu za promovisanje ili bliskost s principima cionizma i sličnim organizacijama.

Za sada nije sasvim sigurno da li će zakon biti formalno prihvaćen jer mora da prođe nekoliko faza pre nego što dobije punu zakonsku formu, ali je već dovoljna potvrda da irački šiiti slede ne samo retoriku već i politiku Irana prema njegovom najvećem neprijatelju – Izraelu.

Sadrova inicijativa je odgovor na Avramove sporazume iz vremena administracije Donalda Trampa koji su 2020. doveli do pune normalizacije odnosa Izraela sa čak četiri arapske zemlje: Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Marokom i u nešto blažoj formi sa Sudanom. Irak, koji je većinski šiitska država, jedini u arapskom svetu ima bliske odnose s režimom u Teheranu, koji je prononsirani protivnik „cionističkog entiteta”.

Odnos prema Izraelu ponovo izvlači linije razgraničenje i potencira razlike u arapskom svetu koje postoje između prozapadne Osovine normalizacije, kojoj pripadaju proamerički sunitski režimi, i Osovine otpora, koja okuplja prošiitske vlasti u Siriji ili one u Jemenu koja kontrolišu Sanu.

Saudijska Arabija je i dalje oprezna prema Avramovim sporazumima, ali počela je da investira milijarde dolara u izraelske projekte. U Kuvajtu i Kataru, koji održavaju dobre odnose i sa SAD i Iranom, protive se normalizaciji odnosa sa Izraelom sve dok se ne formira nezavisna palestinska država. Na severu Afrike, Tunis i Alžir sačuvali su bliskost s Teheranom.

Predlog zakona stiže u vreme pojačane tenzije na okupiranim palestinskim teritorijama, pa je militantni pokret Hamas, koji upravlja pojasom Gaze, odmah pozdravio predlog, pozivajući arapski i islamski svet da slede irački primer.

Centralna vlast u Bagdadu takođe je bila pod pritiskom da normalizuje saradnju sa Izraelom, ne samo preko američkih saveznika već i od lidera Kurda, koji održavaju bliske odnose sa Izraelom. Prošle godine je više od 300 kurdskih vođa zahtevalo normalizaciju, ali je predlog odlučno odbačen u Bagdadu.

S druge strane je pritisak Irana da se centralne vlasti odlučno suprotstave rastućem izraelskom prisustvu u autonomnoj regiji Kurdistana. Iranska Islamska revolucionarna garda je u martu ispalila balističke rakete na ciljeve u gradu Erbilu, za koje je tvrdila da su pod kontrolom izraelske tajne službe Mosad.

Predlog zakona trebalo bi da važi i za strane kompanije koje imaju poslovne veze sa Izraelom, pod pretnjom da budu isterane iz Iraka – od čega bi direktnu korist imale iranske firme.

Teško je utvrditi stvarne motive Muktade el Sadra, koji je poznat kao politički kameleon, ali koji god da su bili njegovi razlozi za podnošenje nacrta zakona, ukoliko bude prihvaćen, imaće dugoročne posledice i Irak će čvrsto povezati sa Iranom i Osovinom otpora normalizaciji odnosa sa Izraelom.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Ja zna da je mnogima drago zbog ovog zakona i to je OK specijalno Srbima.Za vreme Sadama Siti nisu mogil ovako da se ponasaju. Kad god je dolazilo do pobune radili su Ifa kamioni Istocno Nemacke proizvodnje i pravac granica sa Iranom. Manjinski Suniti odlaskom Sadama postali su nemocni iako su najveci latifundisti u Iraku poseduju zemlju. Koliko znam ostala je fleka od Kasem Sulejmanija na Bagdadskom Aerodromu. Iranci du pretili inista. Pitanje je kako ce proci Hriscani posle ovog zakona.
Александар
Џабе сте кречили!
nikola andric
''Paradoksalno '' ali Talibani pokazuju sta vrede ''cuda od zakona''. Vlast bez zabrana izgleda bez smisla dok je ''hiper produkcija zakona'' (''generativna sposobnost'') takva da ne postoje pravnici sa ''pojmom'' koliko ih ima. Opet ''paradoksalno'' svaki zakon pretpostvlja njegovu egzekuciju (izvrsavanje) verovatno od posebnih drzavnih organa ili samo od policije?
Mustafa Aga
Gospodine Andricu...Dao sam vam plus, za vashe intelektualne sposobnosti...Ako moze sledechi put neshto jednostavnije za prosechnog gradjanina...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.