Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуго чекање на крај избора

После избора 3. априла имамо више од 1.300 правних процеса који су отворени и тај огроман број приговора и жалби условио је да се оволико чекају коначни резултати, истиче Бојан Клачар
(Фото А. Васиљевић)

Поновни парламентарни избори на једном бирачком месту у Великом Трновцу одржаће се у петак, а да ли ће тада бити и завршени умногоме зависи од тога да ли ће листа „Коалиција Албанаца долине” учествовати на њима или ће позвати бираче на бојкот. О томе је одлуку требало да донесу синоћ. Према ранијим најавама, па и изјавама Шаипа Камберија, лидера коалиције, чији евентуални посланички мандат зависи од исхода гласања на овом месту, већина је била склонија одлуци да се друго понављање избора у Великом Трновцу бојкотује. Ипак, како преносе локални медији из Бујановца, у овој коалицији има и мишљења да се на изборима треба борити за улазак у институције система и кроз њих деловати у циљу остваривања права албанске заједнице у Србији.

Ново понављање избора на бирачком месту број шест у ОШ „Мухарем Кадрију”, уследило је, подсетимо, након што је Управни суд у петак, 18. маја, одбио жалбу „Коалиције Албанаца долине” на одлуку Републичке изборне комисије да се избори поновљени 28. априла пониште због одређених неправилности и опет понове. РИК је ту одлуку донео на основу приговора СПС-а, који ће, иначе, остати без једног од садашња 32 мандата ако албанска коалиција успе да освоји мандат после поновљених избора. После пресуде Управног суда, РИК је у суботу донео одлуку да се избори понове 27. маја. За те изборе у Великом Трновцу штампаће се 1.089 гласачких листића, на српском и албанском језику.

Хипотетички, ако Албанци одлуче да бојкотују ове изборе, или се тај процес заврши без приговора, Општинска изборна комисија по истеку рока од 72 сата од затварања биралишта (за евентуалне приговоре) може да прогласи изборне резултате у Бујановцу. Онда и РИК може да прогласи коначне резултате парламентарних избора одржаних 3. априла. Дакле, по најоптимистичнијем сценарију, како истиче Бојан Клачар из Цесида, те резултате можемо очекивати првих дана јуна. Али, ако буде приговора, коначни резултати избора можда буду тек средином јуна, или чак у другој половини месеца. Трећа опција, да се опет понове избори на овом месту, по Клачару, у овом тренутку делује нереално.

Дуго чекање на крај изборног процеса условљено је, извесно, недавним променама изборних закона на основу договара из међустраначког дијалога. Да ли ће се после овог искуства прибећи новим законским решењима? И председник Александар Вучић је у суботу изразио незадовољство оваквом ситуацијом (у којој можда ни три месеца после избора нећемо имати конституисану Народну скупштину). „Зашто још увек немамо парламент? Зато што су тражили да пустимо бесмислена понављања избора док им пада на памет да нас малтретирају. А то не ради партија коју водим, него други”, рекао је Вучић и додао да сви имају право да то чине, у складу с прописима, на којима је, каже, сама опозиција инсистирала.

На питање да ли ускоро опет треба мењати изборне законе, Бојан Клачар каже за наш лист да не би размишљао ни о каквој промени док се добро не уради евалуација и анализа овог процеса који још траје. Нова решења, објашњава он, садрже добре и иновативне елементе, које не би требало олако одбацити. „Осим тога, није ово одуговлачење искључиво последица законског решења, него и чињенице да после избора 3. априла имамо више од 1.300 правних процеса који су отворени. Имамо огроман број уложених захтева, приговора, жалби ка Управном суду и то је условило да се оволико дуго чекају коначни резултати”, истиче Клачар.

Подсећа да су рокови по новом закону троструко дужи него што су били по претходном, а убачен је и нови ниво заштите изборног права – локалне изборне комисије. По старом закону, рокови су били 24 сата и 48 сати и постојала су само два органа за одлучивање о приговорима и жалбама – РИК и Управни суд. Сада су рокови 72 плус 72 сата, уз постојање и трећег органа (локалне изборне комисије). Да смо сада имали идеалан изборни процес, у коме је постојала само једна неправилност, то јест само један приговор – коначни резултати би били за 18 дана.

Али, према његовим речима, већи проблем је у броју приговора и жалби на изборни процес. „Никада није било оволико отворених правних процеса, са изузетком 2020. године, али то није упоредив ни релевантан случај. Тада је једна организација на ’Фејсбуку’ направила темплејт (образац), путем кога су могли масовно, без икаквих озбиљних провера, да се шаљу приговори, и тако је изгенерисан велики број приговора који су били беспредметни”, истиче Клачар и додаје да се раније најдуже чекало на коначне резултате у једном случају – три недеље.

Ипак, како наводи, не треба овај систем рушити преко ноћи, то јест док се не види шта је све довело до овог одуговлачења, да ли је изборна администрација направила неке пропусте или грешке, како су грађани и политичке странке искористиле своја права... Клачар сматра да би можда требало отворити питање како тече доказни поступак, који су докази релевантни, да ли постоји уједначена пракса деловања локалних изборних комисија по одређеним неправилностима, пре него што би се задирало у рокове који, по њему, нису велики проблем или уопште нису проблем.

„Заборавља се сада једна важна ствар – по прошлом законском решењу рокови су били толико кратки да је било нереално и очекивати да ће уопште бити неки велики број правних процеса, јер као бирач најчешће нисте имали довољно времена да уопште поднесете приговор. А друго, први орган за одлучивање је био РИК, инстанца која иначе спроводи изборе, што је била донекле парадоксална ситуација. Ово садашње решење је смањило ефикасност, али је знатно подигло транспарентност и, у нешто мањој мери, правичност. Зато бих био опрезан у вези са наглим променама”, каже извршни директор Цесида, подвлачећи да актуелно законско решење оставља грађанима довољно времена да поднесу приговор, политичким партијама да прикупе и поднесу доказе, а свим инстанцама да добро размисле и да не одлучују „преко колена”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.