Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dugo čekanje na kraj izbora

Posle izbora 3. aprila imamo više od 1.300 pravnih procesa koji su otvoreni i taj ogroman broj prigovora i žalbi uslovio je da se ovoliko čekaju konačni rezultati, ističe Bojan Klačar
(Фото А. Васиљевић)

Ponovni parlamentarni izbori na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu održaće se u petak, a da li će tada biti i završeni umnogome zavisi od toga da li će lista „Koalicija Albanaca doline” učestvovati na njima ili će pozvati birače na bojkot. O tome je odluku trebalo da donesu sinoć. Prema ranijim najavama, pa i izjavama Šaipa Kamberija, lidera koalicije, čiji eventualni poslanički mandat zavisi od ishoda glasanja na ovom mestu, većina je bila sklonija odluci da se drugo ponavljanje izbora u Velikom Trnovcu bojkotuje. Ipak, kako prenose lokalni mediji iz Bujanovca, u ovoj koaliciji ima i mišljenja da se na izborima treba boriti za ulazak u institucije sistema i kroz njih delovati u cilju ostvarivanja prava albanske zajednice u Srbiji.

Novo ponavljanje izbora na biračkom mestu broj šest u OŠ „Muharem Kadriju”, usledilo je, podsetimo, nakon što je Upravni sud u petak, 18. maja, odbio žalbu „Koalicije Albanaca doline” na odluku Republičke izborne komisije da se izbori ponovljeni 28. aprila ponište zbog određenih nepravilnosti i opet ponove. RIK je tu odluku doneo na osnovu prigovora SPS-a, koji će, inače, ostati bez jednog od sadašnja 32 mandata ako albanska koalicija uspe da osvoji mandat posle ponovljenih izbora. Posle presude Upravnog suda, RIK je u subotu doneo odluku da se izbori ponove 27. maja. Za te izbore u Velikom Trnovcu štampaće se 1.089 glasačkih listića, na srpskom i albanskom jeziku.

Hipotetički, ako Albanci odluče da bojkotuju ove izbore, ili se taj proces završi bez prigovora, Opštinska izborna komisija po isteku roka od 72 sata od zatvaranja birališta (za eventualne prigovore) može da proglasi izborne rezultate u Bujanovcu. Onda i RIK može da proglasi konačne rezultate parlamentarnih izbora održanih 3. aprila. Dakle, po najoptimističnijem scenariju, kako ističe Bojan Klačar iz Cesida, te rezultate možemo očekivati prvih dana juna. Ali, ako bude prigovora, konačni rezultati izbora možda budu tek sredinom juna, ili čak u drugoj polovini meseca. Treća opcija, da se opet ponove izbori na ovom mestu, po Klačaru, u ovom trenutku deluje nerealno.

Dugo čekanje na kraj izbornog procesa uslovljeno je, izvesno, nedavnim promenama izbornih zakona na osnovu dogovara iz međustranačkog dijaloga. Da li će se posle ovog iskustva pribeći novim zakonskim rešenjima? I predsednik Aleksandar Vučić je u subotu izrazio nezadovoljstvo ovakvom situacijom (u kojoj možda ni tri meseca posle izbora nećemo imati konstituisanu Narodnu skupštinu). „Zašto još uvek nemamo parlament? Zato što su tražili da pustimo besmislena ponavljanja izbora dok im pada na pamet da nas maltretiraju. A to ne radi partija koju vodim, nego drugi”, rekao je Vučić i dodao da svi imaju pravo da to čine, u skladu s propisima, na kojima je, kaže, sama opozicija insistirala.

Na pitanje da li uskoro opet treba menjati izborne zakone, Bojan Klačar kaže za naš list da ne bi razmišljao ni o kakvoj promeni dok se dobro ne uradi evaluacija i analiza ovog procesa koji još traje. Nova rešenja, objašnjava on, sadrže dobre i inovativne elemente, koje ne bi trebalo olako odbaciti. „Osim toga, nije ovo odugovlačenje isključivo posledica zakonskog rešenja, nego i činjenice da posle izbora 3. aprila imamo više od 1.300 pravnih procesa koji su otvoreni. Imamo ogroman broj uloženih zahteva, prigovora, žalbi ka Upravnom sudu i to je uslovilo da se ovoliko dugo čekaju konačni rezultati”, ističe Klačar.

Podseća da su rokovi po novom zakonu trostruko duži nego što su bili po prethodnom, a ubačen je i novi nivo zaštite izbornog prava – lokalne izborne komisije. Po starom zakonu, rokovi su bili 24 sata i 48 sati i postojala su samo dva organa za odlučivanje o prigovorima i žalbama – RIK i Upravni sud. Sada su rokovi 72 plus 72 sata, uz postojanje i trećeg organa (lokalne izborne komisije). Da smo sada imali idealan izborni proces, u kome je postojala samo jedna nepravilnost, to jest samo jedan prigovor – konačni rezultati bi bili za 18 dana.

Ali, prema njegovim rečima, veći problem je u broju prigovora i žalbi na izborni proces. „Nikada nije bilo ovoliko otvorenih pravnih procesa, sa izuzetkom 2020. godine, ali to nije uporediv ni relevantan slučaj. Tada je jedna organizacija na ’Fejsbuku’ napravila templejt (obrazac), putem koga su mogli masovno, bez ikakvih ozbiljnih provera, da se šalju prigovori, i tako je izgenerisan veliki broj prigovora koji su bili bespredmetni”, ističe Klačar i dodaje da se ranije najduže čekalo na konačne rezultate u jednom slučaju – tri nedelje.

Ipak, kako navodi, ne treba ovaj sistem rušiti preko noći, to jest dok se ne vidi šta je sve dovelo do ovog odugovlačenja, da li je izborna administracija napravila neke propuste ili greške, kako su građani i političke stranke iskoristile svoja prava... Klačar smatra da bi možda trebalo otvoriti pitanje kako teče dokazni postupak, koji su dokazi relevantni, da li postoji ujednačena praksa delovanja lokalnih izbornih komisija po određenim nepravilnostima, pre nego što bi se zadiralo u rokove koji, po njemu, nisu veliki problem ili uopšte nisu problem.

„Zaboravlja se sada jedna važna stvar – po prošlom zakonskom rešenju rokovi su bili toliko kratki da je bilo nerealno i očekivati da će uopšte biti neki veliki broj pravnih procesa, jer kao birač najčešće niste imali dovoljno vremena da uopšte podnesete prigovor. A drugo, prvi organ za odlučivanje je bio RIK, instanca koja inače sprovodi izbore, što je bila donekle paradoksalna situacija. Ovo sadašnje rešenje je smanjilo efikasnost, ali je znatno podiglo transparentnost i, u nešto manjoj meri, pravičnost. Zato bih bio oprezan u vezi sa naglim promenama”, kaže izvršni direktor Cesida, podvlačeći da aktuelno zakonsko rešenje ostavlja građanima dovoljno vremena da podnesu prigovor, političkim partijama da prikupe i podnesu dokaze, a svim instancama da dobro razmisle i da ne odlučuju „preko kolena”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.