Српски научници са НАТО у борби против тероризма

„У време када се свет суочава са терористичким нападима, а Србија последњих дана са бројним дојавама о постављеним бомбама, спречавање уношења експлозива и оружја на јавне просторе постаје све значајније.

Један од начина да се увећа безбедност, а на којем у оквиру НАТО пројекта, раде и српски научници, јесте кроз развој система који спаја напредне технологије и борбу против тероризма и помаже у идентификацији људи који носе експлозив или ватрено оружје у гужви, на јавим местима, а без ометања протока пролазника.

Такав систем представљен је данас на једној метро станици у Риму, а приказу је присуствовала и екипа Танјуга.

Систем је део пројекта „Декстер” детекција експлозива и ватреног оружја у борби против тероризма, развијеног у оквиру програма НАТО Наука за мир и безбедност.

Иако многи у Србији, када чују реч НАТО помисле само на војну сарадњу, програм Наука за мир и безбедност осигурава и сарадњу у области науке, а важну улогу у том програму имају и научници из Србије, који су заслужни и за развој „Декстера”.

„Декстер” је водећа иницијатива у оквиру НАТО програма Наука за мир и безбедност, чији је циљ да пронађе решење за спречавање терористичких напада, уз помоћ технолошких решења, која су развијена у три истраживачко-развојна пројекта.

Један је „Завеса за микроталасно снимање” (МИЦ) чији је циљ креирање уређаја за снимање, заснованог на радарској технологији, који може да ствара дводимензионалне и тродимензоналне слике у реалном времену и тиме омогући детекцију експлозива и оружја без потребе за контролним пунктовима.

Други је Сензор за детекцију трагова експлозива (ЕXТРАС), који ће уз помоћ техника спектроскопије омогућити детекцију трагова експлозива и прекосура експлозива на површинама попут руку, тела, пртљага.

Управо на пројекту ЕXТРАС радили су српски научници из Института Винча, који су дали значајан допринос реализацији овог дела „Декстера”.

Трећи пројекат је Интегрисани систем за рану детекцију претњи (ИНСТЕАД) чији је циљ да обједини прва два у систем за централизовано управљање већим бројем сензора и камера, што ће додатно унапредити капацитет за откривање експлозива и оружја код особа у маси.

Током приказа у римском метроу, систем је открио оружје и експлозив током кретања особа, чиме је доказао свој значај и потенцијал.

Укупно 11 институција из четири земље чланице НАТО и четири партнерске земље, међу којима је Србија, укључено је у развој пројеката, који су приказани у Риму.

Сви пројекти у оквиру „Декстера” требало би да унапреде безбедност јавног превоза и других јавних места кроз пружање решења које спаја напредне технологије и борбу против тероризма.

Представници програма НАТО Наука за мир и безбедност захвални су српским научницима на доприносу у реализацији система који може донети већу безбедност свету.

Србија је кроз тај програм од 2006. допринела са више од 40 активности, међу којима су пројекти у пољима енергетске и еколошке безбедности, одбране од хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних агенса, борбе против тероризма, сајбер одбране и безбедности људи.