Црвени ветар може да доведе до сепсе

Јарко црвенило и оток коже, која је топла на додир и болна, одлика је инфекције која се назива црвени ветар (еризипел). Реч је о површној форми бактеријске инфекције која захвата све слојеве коже (целулитис). Црвени ветар, за разлику од целулитиса који погађа и дубље слојеве коже, погађа горње делове дерма и шири се површним лимфним судовима у кожи. Због црвенила и брзог ширења, болест је добила назив црвени ветар. Уколико се не лечи, инфекција може да се шири у лимфне чворове и крв и да брзо доведе до сепсе и тешког, животно угрожавајућег стања.

(Фото: лична архива Лидија Кандолф Секуловић)

Како истиче професор др Лидија Кандолф Секуловић, дерматовенеролог, црвени ветар је изазван групом А бета-хемолитичког стрептокока (такозваним пиогеним стрептококом), ређе стафилоком и другим бактеријама. Бактерије као улазно место најчешће имају посекотину и друге врсте повреде на кожи, дуготрајну гљивичну инфекцију стопала или дерматитис узрокован венском стазом услед слабости венске циркулације.

– Најчешће се јавља код одраслих људи и то једнострано на потколеницама, код особа с вишком телесне тежине, дијабетес мелитусом и такозваном лимфном стазом. Такође, еризипел се јавља и у дечјем добу, најчешће у првој години живота на лицу или у регији где се носе пелене или око пупка – каже др Кандолф Секуловић.

Болест почиње високом температуром, дрхтавицом, јарким црвенилом и отоком коже, које ствара изглед поморанџине коре, уз болну осетљивост регије и брзо ширење. Код деце у првој години живота еризипел се најчешће јавља на лицу обострано у виду лептира, а код одраслих једнострано на потколеници. Уколико инфекција напредује, могу се створити и ситна крварења у кожу у виду пурпуре, мехурови или код дубљих инфекција и некроза. Облик с мехуровима (булозни облик) чешћи је када постоји мешовита стрептококно-стафилококна инфекција.

– Дијагноза еризипела поставља се на основу типичних клиничких манифестација високе температуре, дрхтавице, јарког црвенила и отока коже. У лабораторијским тестовима повишени су параметри запаљења,  седиментација еритроцита и ЦРП, а може се јавити и леукоцитоза. Ретко је потребно урадити биопсију коже, као и узимање брисева, јер се инфекција шири испод коже лимфним судовима па су бактеријске културе позитивне само у пет одсто случајева – нагласила је наша саговорница.

Она напомиње да су у почетним и лакшим случајевима полусинтетски пеницилини терапија избора, док се код тежих случајева антибиотска терапија мора дати интравенски током 10 до 14 дана. „Клиндамицин”, „еритромицин” и „рокситромицин” се користе код пацијената који имају преосетљивост на пеницилин. Уколико постоји сумња на мешовиту бактеријску инфекцију или целулитис изазван метицилин резистентним стафилоком (МРСА) терапија избора је „ванкомицин”, додаје наша саговорница.

– Осим антибиотске терапије, антиинфламаторна и симптоматкса терапија веома је важна. Хладне облоге (од леда или хладних гелова), облози физиолошког раствора које треба често мењати, аналгетици и нестероидни антиинфламаторни лекови смањиће бол и инфламацију, а држање ноге подигнутом смањиће оток и убрзати повлачење запаљења. После повлачења акутног запаљења веома је важно користити превентивно еластичне чарапе за вене док се лимфна дренажа не опорави – саветује др Лидија Кандолф Секуловић.

Када се једном услед еризипела поремети лимфна дренажа, особа постаје склона понављаним епизодама црвеног ветра на потколеницама, па је код осетљивих особа потребно спроводити мере да се инфекција предупреди, ношењем превентивних чарапа за вене и одговарајућом негом коже која ће спречити пуцање и повреде коже, јер то представља улазно место за инфекцију.

– Фактори ризика за настанак еризипела су повреде коже (посекотине, преломи, опекотине). Прекомерна телесна тежина и ослабљен имунски систем код особа са дијабетес мелитусом, леукемијом, ХИВ инфекцијом или АИДС-ом, као и код особа које узимају имуносупресивну терапију повећавају ризик од инфекције и ове особе треба да поведу рачуна о нези коже и спречавању инфекције. Особе које имају обољења коже као што је атопијски екцем, гљивичне инфекције стопала или хепрес зостер такође могу да доведу до оштећења коже која су улазно место за бактерије. Претходне епизоде еризипела и целулитиса, чине особу осетљивом на наредне епизоде обољења – упозорава др Лидија Кандолф Секуловић.

Код особа склоних понављаним епизодама црвеног ветра и целулитиса, код којих је ослабљен имунски систем, некада је потребна превентивна употреба антибиотика. Такође, код венских или артеријских рана или после хируршких интервенција, веома је важно рану прати водом и сапуном и по потреби наносити антисептичне гелове/кремове или обичан вазелин који штити кожу. Особе са дијабетесом и слабом циркулацијом треба да обрате пажњу и да избегавају повреде коже ношењем удобне обуће, да редовно негују кожу стопала и потколеница и да наносе хидратантне лосионе са уреом.

– Потребно је свакодневно прегледати кожу стопала и тражити знаке повреда како би се применом антисептичких кремова предупредила инфекција или препознала рано. Веома је важно пажљиво сећи нокте на шакама и стопалима ради избегавања повреда. Такође, уколико се примете знаци гљивичне инфекције стопала (црвенило, влажење, пуцање коже између прстију на стопалима) одмах је потребно приступити лечењу како би се предупредило стварање улазног места инфекције – закључила је наша саговорница.