Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Crveni vetar može da dovede do sepse

Bolest počinje visokom temperaturom, drhtavicom, jarkim crvenilom i otokom kože, koje stvara izgled pomorandžine kore, uz bolnu osetljivost i brzo širenje
(Принтскрин Јутјуб)

Jarko crvenilo i otok kože, koja je topla na dodir i bolna, odlika je infekcije koja se naziva crveni vetar (erizipel). Reč je o površnoj formi bakterijske infekcije koja zahvata sve slojeve kože (celulitis). Crveni vetar, za razliku od celulitisa koji pogađa i dublje slojeve kože, pogađa gornje delove derma i širi se površnim limfnim sudovima u koži. Zbog crvenila i brzog širenja, bolest je dobila naziv crveni vetar. Ukoliko se ne leči, infekcija može da se širi u limfne čvorove i krv i da brzo dovede do sepse i teškog, životno ugrožavajućeg stanja.

(Foto: lična arhiva Lidija Kandolf Sekulović)

Kako ističe profesor dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog, crveni vetar je izazvan grupom A beta-hemolitičkog streptokoka (takozvanim piogenim streptokokom), ređe stafilokom i drugim bakterijama. Bakterije kao ulazno mesto najčešće imaju posekotinu i druge vrste povrede na koži, dugotrajnu gljivičnu infekciju stopala ili dermatitis uzrokovan venskom stazom usled slabosti venske cirkulacije.

– Najčešće se javlja kod odraslih ljudi i to jednostrano na potkolenicama, kod osoba s viškom telesne težine, dijabetes melitusom i takozvanom limfnom stazom. Takođe, erizipel se javlja i u dečjem dobu, najčešće u prvoj godini života na licu ili u regiji gde se nose pelene ili oko pupka – kaže dr Kandolf Sekulović.

Bolest počinje visokom temperaturom, drhtavicom, jarkim crvenilom i otokom kože, koje stvara izgled pomorandžine kore, uz bolnu osetljivost regije i brzo širenje. Kod dece u prvoj godini života erizipel se najčešće javlja na licu obostrano u vidu leptira, a kod odraslih jednostrano na potkolenici. Ukoliko infekcija napreduje, mogu se stvoriti i sitna krvarenja u kožu u vidu purpure, mehurovi ili kod dubljih infekcija i nekroza. Oblik s mehurovima (bulozni oblik) češći je kada postoji mešovita streptokokno-stafilokokna infekcija.

– Dijagnoza erizipela postavlja se na osnovu tipičnih kliničkih manifestacija visoke temperature, drhtavice, jarkog crvenila i otoka kože. U laboratorijskim testovima povišeni su parametri zapaljenja,  sedimentacija eritrocita i CRP, a može se javiti i leukocitoza. Retko je potrebno uraditi biopsiju kože, kao i uzimanje briseva, jer se infekcija širi ispod kože limfnim sudovima pa su bakterijske kulture pozitivne samo u pet odsto slučajeva – naglasila je naša sagovornica.

Ona napominje da su u početnim i lakšim slučajevima polusintetski penicilini terapija izbora, dok se kod težih slučajeva antibiotska terapija mora dati intravenski tokom 10 do 14 dana. „Klindamicin”, „eritromicin” i „roksitromicin” se koriste kod pacijenata koji imaju preosetljivost na penicilin. Ukoliko postoji sumnja na mešovitu bakterijsku infekciju ili celulitis izazvan meticilin rezistentnim stafilokom (MRSA) terapija izbora je „vankomicin”, dodaje naša sagovornica.

– Osim antibiotske terapije, antiinflamatorna i simptomatksa terapija veoma je važna. Hladne obloge (od leda ili hladnih gelova), oblozi fiziološkog rastvora koje treba često menjati, analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjiće bol i inflamaciju, a držanje noge podignutom smanjiće otok i ubrzati povlačenje zapaljenja. Posle povlačenja akutnog zapaljenja veoma je važno koristiti preventivno elastične čarape za vene dok se limfna drenaža ne oporavi – savetuje dr Lidija Kandolf Sekulović.

Kada se jednom usled erizipela poremeti limfna drenaža, osoba postaje sklona ponavljanim epizodama crvenog vetra na potkolenicama, pa je kod osetljivih osoba potrebno sprovoditi mere da se infekcija predupredi, nošenjem preventivnih čarapa za vene i odgovarajućom negom kože koja će sprečiti pucanje i povrede kože, jer to predstavlja ulazno mesto za infekciju.

– Faktori rizika za nastanak erizipela su povrede kože (posekotine, prelomi, opekotine). Prekomerna telesna težina i oslabljen imunski sistem kod osoba sa dijabetes melitusom, leukemijom, HIV infekcijom ili AIDS-om, kao i kod osoba koje uzimaju imunosupresivnu terapiju povećavaju rizik od infekcije i ove osobe treba da povedu računa o nezi kože i sprečavanju infekcije. Osobe koje imaju oboljenja kože kao što je atopijski ekcem, gljivične infekcije stopala ili hepres zoster takođe mogu da dovedu do oštećenja kože koja su ulazno mesto za bakterije. Prethodne epizode erizipela i celulitisa, čine osobu osetljivom na naredne epizode oboljenja – upozorava dr Lidija Kandolf Sekulović.

Kod osoba sklonih ponavljanim epizodama crvenog vetra i celulitisa, kod kojih je oslabljen imunski sistem, nekada je potrebna preventivna upotreba antibiotika. Takođe, kod venskih ili arterijskih rana ili posle hirurških intervencija, veoma je važno ranu prati vodom i sapunom i po potrebi nanositi antiseptične gelove/kremove ili običan vazelin koji štiti kožu. Osobe sa dijabetesom i slabom cirkulacijom treba da obrate pažnju i da izbegavaju povrede kože nošenjem udobne obuće, da redovno neguju kožu stopala i potkolenica i da nanose hidratantne losione sa ureom.

– Potrebno je svakodnevno pregledati kožu stopala i tražiti znake povreda kako bi se primenom antiseptičkih kremova predupredila infekcija ili prepoznala rano. Veoma je važno pažljivo seći nokte na šakama i stopalima radi izbegavanja povreda. Takođe, ukoliko se primete znaci gljivične infekcije stopala (crvenilo, vlaženje, pucanje kože između prstiju na stopalima) odmah je potrebno pristupiti lečenju kako bi se predupredilo stvaranje ulaznog mesta infekcije – zaključila je naša sagovornica.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.