Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на младост

(Фотодокументација Политике)

Преживели који ће и ове године обележити Дан младости сигурно неће захтевати да се њихов заборављени празник уврсти у календар међу нерадне. Јер, и године су им увелико такве, па још обојене пензионерском доколицом. Али ваља се присетити оних дана.

У холу основне школе надомак Дунав станице висила је огромна слика Маршала окруженог пионирима: он сетно замишљен, а малишани раздрагано насмејани. Деца су се сродила са том црно-белом композицијом и нико на њу није обраћао посебну пажњу радним данима, али сваког 25. маја пред сликом би у рану зору затицали учитеља Коју Бубоњу како у ставу мирно с песницом прислоњеном уз десну слепоочницу поздравља свог врховног команданта, до звона којим је означаван почетак првог часа.

Тако се сазнало да је учитељ Која био првоборац, ратни војни инвалид, и да је рањаван толико пута да је право чудо како је из рата изнео живу главу. Хтео га је метак, шта ли? Једино што се није дознало било је ко га је, и зашто, произвео у учитеља? Слова није писао, већ цртао, мучио се над сваким као да осликава Сикстинску капелу, а грозио се лепог писања, које се тада учило као посебан предмет, колико и деца. Зато су његови ученици имали неразговетан „докторски рукопис”. Али, умео је да прича чудесне приче: дечак из Крајине, збегови, пушка „талијанка”, јуриши, повлачења, офанзиве и противофанзиве, рањавања, смрт, живот, туга чешће него радост и коначно слобода. Због тих прича његови ђаци би из племенитости, да је такав школски предмет уопште постојао, добијали чисте петице.

Отишао је у пензију пре свог врховног команданта јер он је до смрти био доживотан, па се веровало да је учитељ Која у свом скромном стану на Хаџипоповцу, на месту иконе држао Слику пред којом је наставио да изводи тај ритуал о свим већим празницима. А да ли је дочекао и 4. мај 1980. и како га је преживео, не зна се.

Данас обележавамо дане ластавица, носорога, борбе против АИДС-а, експерименталних животиња, Дан заљубљених, пијаних... а сваког 25. маја и Дан пешкира у спомен Дагласу Адамсу, док смо Дан младости пре више од четири деценије испратили у „ропотарницу хисторије” као да бисмо што пре да заборавимо на најлепши период живота сваког, а посебно најстаријих.

Или је све препуштено слободи избора, па ко хоће, нек слави. Таквима – срећан данашњи празник.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
ТитА, како га прости именују, потплатио је те исте, све одреда радоване треће и балканске шпијуне, беземљаше - дао им америчке паре зарад пропасти Србије. И сви се смешкали, као, лепо је, није им сметало цепање Србије на три дела и спајање неспојивог, Истре, Далмације и Славоније. А кад су "браћа" објавила шта им је ТитА у аманет оставио и радили против СФРЈ, куку леле... Сад су најгори националисти пропадници разних озни...
Борис М. Бања Лука
"Брозомора је најопакија болест", митрополит Амфилохије.
Зоран Маторац
Ко је заборавио или никада није прочитао нека прочита сад песму Матије Бећковића "Везивање за мрца". Има на интернету.
Зоран Маторац
Не треба се ругати онима који се и данас понашају као учитељ из приче, није фер. Нека их. Многи од њих кажу: "Тито нам је дао..." па ређају ово и оно. Нико од њих се није запитао откуд то њему. Да даје и левом и десном, а да остане онолико за њега да у сваком главном граду у републикама покојне СФРЈ има своју вилу, да има ергелу аутомобила, брод, да арчи паре на себе као нико нико до тада. Да путује где год му падне на памет са целом свитом и послугом.
dusan1
Još je Njegoš zapisao kad su Crnogorci tražili da izabere dal će biti kralj ili pop-vladika i da je 'Crna država u kojoj je kruna crna kamilavka ' odgovor. Znate li vi da kralja treba održavati i porez mu plaćati . Eto kao ja 'Jedna ruka prazna a u ovu drugu nema ništa' 'Šta ste vi dali vladici i kralju eto to vam mogu dati' !
Земунац
Мало чудно резоновање за некога ко се потписује као Маторац. Народ у свакој држави везује своје успехе или неуспехе за личност која је на челу државе, а не на цео државни апарат. Зато и кажу: ''Тито дао, краљ дао, овај или онај дао, узео и сл.''. То да неко има брод, аутомобиле, да путује све је то оно што следује положају на коме се налази. И Амерички председник има авион, викендицу, хеликоптере, аутомобиле, путује. На крају све то ''Титово'' нико од његових наследника из породице није наследио

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.