Sećanje na mladost

Preživeli koji će i ove godine obeležiti Dan mladosti sigurno neće zahtevati da se njihov zaboravljeni praznik uvrsti u kalendar među neradne. Jer, i godine su im uveliko takve, pa još obojene penzionerskom dokolicom. Ali valja se prisetiti onih dana.

U holu osnovne škole nadomak Dunav stanice visila je ogromna slika Maršala okruženog pionirima: on setno zamišljen, a mališani razdragano nasmejani. Deca su se srodila sa tom crno-belom kompozicijom i niko na nju nije obraćao posebnu pažnju radnim danima, ali svakog 25. maja pred slikom bi u ranu zoru zaticali učitelja Koju Bubonju kako u stavu mirno s pesnicom prislonjenom uz desnu slepoočnicu pozdravlja svog vrhovnog komandanta, do zvona kojim je označavan početak prvog časa.

Tako se saznalo da je učitelj Koja bio prvoborac, ratni vojni invalid, i da je ranjavan toliko puta da je pravo čudo kako je iz rata izneo živu glavu. Hteo ga je metak, šta li? Jedino što se nije doznalo bilo je ko ga je, i zašto, proizveo u učitelja? Slova nije pisao, već crtao, mučio se nad svakim kao da oslikava Sikstinsku kapelu, a grozio se lepog pisanja, koje se tada učilo kao poseban predmet, koliko i deca. Zato su njegovi učenici imali nerazgovetan „doktorski rukopis”. Ali, umeo je da priča čudesne priče: dečak iz Krajine, zbegovi, puška „talijanka”, juriši, povlačenja, ofanzive i protivofanzive, ranjavanja, smrt, život, tuga češće nego radost i konačno sloboda. Zbog tih priča njegovi đaci bi iz plemenitosti, da je takav školski predmet uopšte postojao, dobijali čiste petice.

Otišao je u penziju pre svog vrhovnog komandanta jer on je do smrti bio doživotan, pa se verovalo da je učitelj Koja u svom skromnom stanu na Hadžipopovcu, na mestu ikone držao Sliku pred kojom je nastavio da izvodi taj ritual o svim većim praznicima. A da li je dočekao i 4. maj 1980. i kako ga je preživeo, ne zna se.

Danas obeležavamo dane lastavica, nosoroga, borbe protiv AIDS-a, eksperimentalnih životinja, Dan zaljubljenih, pijanih... a svakog 25. maja i Dan peškira u spomen Daglasu Adamsu, dok smo Dan mladosti pre više od četiri decenije ispratili u „ropotarnicu historije” kao da bismo što pre da zaboravimo na najlepši period života svakog, a posebno najstarijih.

Ili je sve prepušteno slobodi izbora, pa ko hoće, nek slavi. Takvima – srećan današnji praznik.