Архив затрпан документима из предузећа

Суботица – У канцеларију Службе заштите архивске грађе изван архива свакодневно стиже документација из неколико хиљада суботичких предузећа. Новим законом о архивској грађи и архивској делатности, који је ступио на снагу 1. фебруара прошле године, уз хиљаду правних лица чију архиву су контролисали и прикупљали, сада су добили и око пет хиљада нових „произвођача” грађе која стиже до њих. Толико је регистрованих предузећа у Севернобачком округу, односно Суботици, Бачкој Тополи и Малом Иђошу, а све то треба да прегледају само два запослена – Зоран Вукелић, архивски саветник и Горан Стантић, архивист.

Нови закон предвиђа да сви привредни субјекти поднесу Историјском архиву документ о нормативним актима, као и попис документације којом располажу.

„Очекивали смо да нови закон, јер радили смо раније по закону из времена СФРЈ, модернизује архивску делатност, да је боље уреди. Насупрот томе, имамо недореченост и нејасноће, јер не видимо шта је законодавац хтео а постигне. Уместо да сузи грађу, законодавац је проширио на документацију која вероватно уопште не завређује пажњу”, каже Стеван Мачковић, директор Историјског архива.

Обавеза извештавања о документацији коју поседују односи се на сва предузећа, независно од тога да ли имају једног или неколико стотина запослених. Иако закон предвиђа и новчане санкције за оне који тај материјал не доставе архиву, од прошле године добили су око две хиљаде предмета, што значи да се половина правних лица није одазвала.

„Закон дефинише да је делатност архива брига о државној имовини, односно чување грађе коју стварају државни органи, институције и оне установе за које наш оснивач процени да су од посебног значаја. Архив није надлежан за рад приватних предузећа, а они сада управо достављају пописе своје документације”, каже Зоран Вукелић. Прегледање тог материјала показује да су предузећа радо посезала за „копирај – налепи” шаблоном да документа нису ни прилагођавали статусу свог предузећа. Са становишта архивистике, сва ова грађа је безвредна, она претставља документацију предузећа чији је рок чувања дефинисан другим законима. Опет, иако за њих безвредна грађа, архивисти морају да јој посвете пажњу и прегледају је, јер ће на том документу бити њихов потпис и печат.

За сада се ова грађа гомила у просторијама Историјског архива, при чему не представља културно добро које треба чувати. Закон не каже шта са том документацијом.

Сва документа која им се шаљу настајала су у електронској форми, али како објашњава Мачковић, закон није предвидео могућност да им се документација достави у електронској форми. Директор архива указује да, примера ради, архива политичких партија и њихова документација не спада у ахривску грађу, али се сада у ахрив доносе спискови фактура, рецимо, мале фирме за трговину грађевинским материјалом, каже Мачковић.

„Сви подручни и градски архиви су у овом проблему, код њих се гомила материјал који има документациону, али не и архивску вредност. С друге стране, ми не стижемо да обрађујемо грађу која има истинску архивистичку вредност. Такође, имамо проблема и са простором, ове године нећемо моћи да преузмемо грађу градске управе из године која је доспела за преузимање, јер више немамо где да је сместимо”, каже Мачковић.