Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брисел разочаран мршавим уловом руских девиза

Од почетка рата у Украјини, у ЕУ су замрзнуте 23 милијарде евра Централне банке Русије, што је много мање него у Америци, где је заробљено 100 милијарди долара
Јахта „Пацифик” Леонида Михељсона изграђена је 2010. (Фото Википедија

Судбина ултралуксузне јахте „Пацифик”, која ових плови између Малте и Порт Саида у Египту, 85 метара дугог брода руског милијардера Леонида Михељсона, са два хелипеда, лифтом, базеном и смештајним капацитетима за 12 гостију и 28 чланова посаде, још није извесна. Наиме, њен власник, иначе, други најбогатији Рус (и 44. на глобалној листи богаташа, према „Форбсу”), уврштен је на листу оних којима су уведене западне санкције након избијања руско-украјинског сукоба, чиме се његова имовина аутоматски нашла на листи за „замрзавање”. Од 24. фебруара надлежни на тлу ЕУ већ су запленили низ јахти руских мегапарајлија, вредних око 2,25 милијарди долара, наводи „Блумберг”. Европска комисија (ЕК) предложила је прошле среде да се лоцирање, пленидба и препродаја државне имовине Русије и оне у власништву олигарха на тлу ЕУ настави и у будућности, ако треба и без судских одлука. И то ради финансирања обнове Украјине.

Брисел притом не крије разочарање због свог досадашњег мршавог улова девиза Централне банке Русије (ЦБР) похрањених на тлу чланица ЕУ.

„Од почетка рата у Украјини у фебруару, око 23 милијарде евра (ЦБР) замрзнуте су у ЕУ, што је много мање него 100 милијарди долара замрзнутих у САД”, открио је на конференцији за штампу, Дидије Рајндерс, европски комесар за правду, након што је ЕК изашла са заокруженим предлогом за лоцирање, пленидбу и препродају руске „замрзнуте” имовине, као и за усмеравање тако стеченог новца. И то уз упоредну кривичноправну борбу против домаћих јатака руских „сумњиваца”, али и против гангстерских банди које оперишући унутар ЕУ остварују, по званичној процени Брисела, годишњи приход од 139 милијарди евра (од чега је само два одсто „замрзнуто”). ЕК истовремено не наводи којим се све радњама тако успешно баве поменуте „криминалне банде” и како тече борба против тих махера.

У међувремену, из ЦБР је недавно саопштено да је због режима западних санкција остала без приступа девизним резервама положеним у иностранству вредним 300 милијарди долара. Европљани ових дана истичу да су од 24. фебруара „замрзли” руску имовину вредну 9,9 милијарди евра, плус 20 милијарди евра са рачуна руских олигарха у ЕУ. Притом, без правоснажних судских пресуда које потврђују да је реч о лицима чија је кривична одговорност за руско-украјински „спор” доказана.

Рајндерс у среду није открио да ли су све чланице ЕУ пријавиле Бриселу колико евентуално новца ЦБР држи у њиховим сефовима. Нити је детаљисао поводом питања како објашњава да је једанаеста економија света држала мање од десетине својих девизних резерви на тлу ЕУ.

Поводом разних амбиција у вези с руским новцем који је у оптицају на тлу ЕУ, Брисел процењује да је време да окрене нови лист. Наравно, ако се с тим сложе све чланице ЕУ и већина у Европском парламенту. Било како било, Брисел је убеђен да конфискацију имовине руских тајкуна треба наставити и томе додати иметак њихових европских јатака.

Према предлогу ЕК, кршење санкција (против Русије) „у било којој форми покушаја или акције” треба прогласити кривичним делом диљем уније, с одговарајућим уједначеним казнама. Притом, конфискација имовине „означених” могла би се, према замисли ЕК, обављати „без потребе за пресудом, ако је суд уверен да имовина (укључујући и руске олигархе) потиче од криминалних активности”, пренео је бриселски портал „Еурактив”. Брисел предлаже и да се тако „замрзнута” имовина може продавати и пре пресуде, „како би се спречио пад њене вредности”.

Шта чланице ЕУ мисле о оваквим предлозима ЕК, остаје да се види. Литванија, Летонија, Естонија и Словачка – предлагачи најновије иницијативе Брисела за обнову Украјине – уверене су да „Русија мора да плати за рат који је изазвала”. С друге стране, немачки министар финансија Кристијан Линднер упозорава ЕУ да би можда ипак требало правити разлику између државне имовине Москве и приватног иметка богатих Руса.

„Немачка је политички отворена за дебату о коришћењу руских суверених средстава за реконструкцију Украјине. Требало би ипак да издиференцирамо између суверене имовине Централне банке Русије и приватних индивидуа”, поручује Линднер.

У међувремену, „Пацифик” и даље плови ка Суецу, Турској, Малдивима или ко зна где, где још није мета режима западних санкција.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuki 1943
ЕУ се претвара и постаје друмски (глобални) разбојник и пљачкаш.Где им се изгуби реч демократија ком су им пуна уста " хвале". Нажалост само је један корак од демократе до разбојника...
sasa
Neka predju na americke devize mozda budu imali vise uspeha
otvorena pljačka
I mi treba da se pridružujemo pljačkašima?
Милош
Тако се и џепарош разочара кад извуче посан новчаник.
Зоран Маторац
То некако није у складу са схватањем да је приватно власништво светиња, а да је пљачка кривично дело.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.