Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brisel razočaran mršavim ulovom ruskih deviza

Od početka rata u Ukrajini, u EU su zamrznute 23 milijarde evra Centralne banke Rusije, što je mnogo manje nego u Americi, gde je zarobljeno 100 milijardi dolara
Јахта „Пацифик” Леонида Михељсона изграђена је 2010. (Фото Википедија

Sudbina ultraluksuzne jahte „Pacifik”, koja ovih plovi između Malte i Port Saida u Egiptu, 85 metara dugog broda ruskog milijardera Leonida Miheljsona, sa dva helipeda, liftom, bazenom i smeštajnim kapacitetima za 12 gostiju i 28 članova posade, još nije izvesna. Naime, njen vlasnik, inače, drugi najbogatiji Rus (i 44. na globalnoj listi bogataša, prema „Forbsu”), uvršten je na listu onih kojima su uvedene zapadne sankcije nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, čime se njegova imovina automatski našla na listi za „zamrzavanje”. Od 24. februara nadležni na tlu EU već su zaplenili niz jahti ruskih megaparajlija, vrednih oko 2,25 milijardi dolara, navodi „Blumberg”. Evropska komisija (EK) predložila je prošle srede da se lociranje, plenidba i preprodaja državne imovine Rusije i one u vlasništvu oligarha na tlu EU nastavi i u budućnosti, ako treba i bez sudskih odluka. I to radi finansiranja obnove Ukrajine.

Brisel pritom ne krije razočaranje zbog svog dosadašnjeg mršavog ulova deviza Centralne banke Rusije (CBR) pohranjenih na tlu članica EU.

„Od početka rata u Ukrajini u februaru, oko 23 milijarde evra (CBR) zamrznute su u EU, što je mnogo manje nego 100 milijardi dolara zamrznutih u SAD”, otkrio je na konferenciji za štampu, Didije Rajnders, evropski komesar za pravdu, nakon što je EK izašla sa zaokruženim predlogom za lociranje, plenidbu i preprodaju ruske „zamrznute” imovine, kao i za usmeravanje tako stečenog novca. I to uz uporednu krivičnopravnu borbu protiv domaćih jataka ruskih „sumnjivaca”, ali i protiv gangsterskih bandi koje operišući unutar EU ostvaruju, po zvaničnoj proceni Brisela, godišnji prihod od 139 milijardi evra (od čega je samo dva odsto „zamrznuto”). EK istovremeno ne navodi kojim se sve radnjama tako uspešno bave pomenute „kriminalne bande” i kako teče borba protiv tih mahera.

U međuvremenu, iz CBR je nedavno saopšteno da je zbog režima zapadnih sankcija ostala bez pristupa deviznim rezervama položenim u inostranstvu vrednim 300 milijardi dolara. Evropljani ovih dana ističu da su od 24. februara „zamrzli” rusku imovinu vrednu 9,9 milijardi evra, plus 20 milijardi evra sa računa ruskih oligarha u EU. Pritom, bez pravosnažnih sudskih presuda koje potvrđuju da je reč o licima čija je krivična odgovornost za rusko-ukrajinski „spor” dokazana.

Rajnders u sredu nije otkrio da li su sve članice EU prijavile Briselu koliko eventualno novca CBR drži u njihovim sefovima. Niti je detaljisao povodom pitanja kako objašnjava da je jedanaesta ekonomija sveta držala manje od desetine svojih deviznih rezervi na tlu EU.

Povodom raznih ambicija u vezi s ruskim novcem koji je u opticaju na tlu EU, Brisel procenjuje da je vreme da okrene novi list. Naravno, ako se s tim slože sve članice EU i većina u Evropskom parlamentu. Bilo kako bilo, Brisel je ubeđen da konfiskaciju imovine ruskih tajkuna treba nastaviti i tome dodati imetak njihovih evropskih jataka.

Prema predlogu EK, kršenje sankcija (protiv Rusije) „u bilo kojoj formi pokušaja ili akcije” treba proglasiti krivičnim delom diljem unije, s odgovarajućim ujednačenim kaznama. Pritom, konfiskacija imovine „označenih” mogla bi se, prema zamisli EK, obavljati „bez potrebe za presudom, ako je sud uveren da imovina (uključujući i ruske oligarhe) potiče od kriminalnih aktivnosti”, preneo je briselski portal „Euraktiv”. Brisel predlaže i da se tako „zamrznuta” imovina može prodavati i pre presude, „kako bi se sprečio pad njene vrednosti”.

Šta članice EU misle o ovakvim predlozima EK, ostaje da se vidi. Litvanija, Letonija, Estonija i Slovačka – predlagači najnovije inicijative Brisela za obnovu Ukrajine – uverene su da „Rusija mora da plati za rat koji je izazvala”. S druge strane, nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorava EU da bi možda ipak trebalo praviti razliku između državne imovine Moskve i privatnog imetka bogatih Rusa.

„Nemačka je politički otvorena za debatu o korišćenju ruskih suverenih sredstava za rekonstrukciju Ukrajine. Trebalo bi ipak da izdiferenciramo između suverene imovine Centralne banke Rusije i privatnih individua”, poručuje Lindner.

U međuvremenu, „Pacifik” i dalje plovi ka Suecu, Turskoj, Maldivima ili ko zna gde, gde još nije meta režima zapadnih sankcija.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuki 1943
ЕУ се претвара и постаје друмски (глобални) разбојник и пљачкаш.Где им се изгуби реч демократија ком су им пуна уста " хвале". Нажалост само је један корак од демократе до разбојника...
sasa
Neka predju na americke devize mozda budu imali vise uspeha
otvorena pljačka
I mi treba da se pridružujemo pljačkašima?
Милош
Тако се и џепарош разочара кад извуче посан новчаник.
Зоран Маторац
То некако није у складу са схватањем да је приватно власништво светиња, а да је пљачка кривично дело.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.