Зеленашка омча може да води у смрт

Због новчаних позајмица од „зеленаша” многи грађани су доведени до просјачког штапа, а неки од дужника су, нажалост, себи одузели и живот. Међу њима је и младић из Крагујевца који се убио у јануару 2020. године јер је, да би помогао пријатељу, од „зеленаша” узео новац који касније није могао да врати.

Износ који је младић позајмио под камату није био велики у почетку. Помиње се 300 евра. Али, зеленаш му је калемио камату на камату, тако да је „дуг” убрзо нарастао на неколико хиљада евра, када се младић одлучио на овај трагичан корак.

Зеленашење је пошаст која је распрострањена широм наше земље. Колико се ова врста илегалног бизниса раширила у Србији сведочи и чињеница да савремени зеленаши своје позајмице штите уговорима, уз помоћ адвоката и нотара.

Милан Стефановић, координатор пројекта „Оснажени, охрабрени – стоп зеленашењу” из Центра за развој цивилног друштва „Протекта”, са седиштем у Нишу, апелује на грађане да не потписују зеленашке уговоре јер ти документи нису направљени у корист грађана већ су у њима скривене амбиције зеленаша.

„Зеленашење је у сивој зони и тешко је доказиво на суду. За разлику од деведесетих година прошлог века када је наплата углавном обављана принудом, силом и претњама, савремени зеленаши су се заштитили уговорима. И то су уговори које састављају адвокати и оверавају нотари, а из којих се не може ни закључити колику је реалну суму особа позајмила. Људи у очају раде свашта, па често потписују и уговоре где под хипотеку стављају куће, станове, аутомобиле. На крају, остају без свега. Такви уговори се тешко обарају на суду јер је особа под пуном свешћу потписала документ”, објашњава Стефановић.

Грађани које су жртве „зеленаша” неретко остају без подршке заједнице, породице, посла... Често су принуђени да промене и град и земљу јер морају да побегну од свог дуга.

„Протекта” већ годину и по дана помаже жртвама зеленашења. На основу истраживања које су урадили у Нишу, жртве ових кривичних дела су поделили у три групе.

„Прва група су људи који имају социјално-економске проблеме и углавном позајмљују новац како би платили рачуне, на пример да им не би искључили струју, или како би купили лек и платили изненадно лечење, а немају других могућности да до новца дођу у кратком временском периоду.

Друга и најзаступљенија група, су они који имају проблема са болестима зависности, најчешће коцкари, али и наркомани. Такође, у ову другу групу спадају и грађани који болују од ’модерних обољења’ попут купохоличара итд. Не схватајући да имају здравствени проблем, коцкари у почетку новац позајмљују од рођака, пријатеља, комшија, а касније и од зеленаша које обично могу да нађу и у коцкарницама.

Трећа група, према нашем истраживању, су пословни људи који желе да заврше неки свој посао, а нису тренутно материјално способни да узму кредит од банке. Углавном су то предузетници и они најчешће позајмљују велике новчане износе. Самим тим, дугови су већи. Грађани који припадају трећој групи најчешће и извршавају самоубиства јер они често остају без целокупне имовине”, наводи Стефановић.

Истраживање „Протекте” је показало да грађани од зеленаша позајмљују од 1.000 до 10.000 евра, а када је реч о бизнис сектору то су и износи од 100.000 па навише.

„Зеленаше можемо поделити у две групе. Првој припадају особе из криминалног миљеа које преко зеленашења желе да умноже новац стечен криминалним активностима. Друга група су они који имају вишак финансија и желе брзо да их увећају и да на лак начин дођу до зараде. Са зеленашима из друге групе грађани најчешће немају проблеме физичког насиља и претњи. Али, такви зеленаши обично око себе имају тим адвоката и нотара који их обезбеђују путем уговора. Проблем је и у томе јер они не доживљавају зеленашење као прекршај. Мисле да је то бизнис као и сваки други”, објашњава наш саговорник.

Нажалост, до јавности и полиције дође мали број жртава зеленаша. Људи се стиде, сматрају да је дуг породична срамота. Често родитељи враћају дугове своје деце, а забележен је и случај да је деда продао некретнину како би вратио дуг свог унука коцкара који је трпео малтретирање зеленаша.

„Протекти” се често јављају мајке, очеви, супруге... јер се жртве плаше да потраже помоћ сматрајући да можда тиме угрозе себе и своју породицу и да ће освета бити драстична.

„Када смо пре годину и по дана као једина невладина организација у Србији почели да се бавимо борбом против зеленашења, схватили смо колико је то велики проблем у нашој земљи. Јављају нам се грађани од Сомбора и Новог Сада до Врања и Лесковца”, закључује Милан Стефановић.

Центра за развој цивилног друштва „Протекта” пружа бесплатну правну помоћ у случајевима зеленашења а грађани који имају овај проблем могу да се јаве за савет или заказивање састанка на број телефона 060 141 1180. У психосоцијалном центру за бесплатну помоћ жртвама зеленашења ради психијатар, а телефон за заказивање помоћи је 061 270 9102.