Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zelenaška omča može da vodi u smrt

Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata dugova uglavnom obavljana silom i pretnjama, savremeni „zelenaši” su se zaštitili ugovorima
Хапшење „зеленаша” у акцији „Гнев” (Фотографије принтскрин МУП)

Zbog novčanih pozajmica od „zelenaša” mnogi građani su dovedeni do prosjačkog štapa, a neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život. Među njima je i mladić iz Kragujevca koji se ubio u januaru 2020. godine jer je, da bi pomogao prijatelju, od „zelenaša” uzeo novac koji kasnije nije mogao da vrati.

Iznos koji je mladić pozajmio pod kamatu nije bio veliki u početku. Pominje se 300 evra. Ali, zelenaš mu je kalemio kamatu na kamatu, tako da je „dug” ubrzo narastao na nekoliko hiljada evra, kada se mladić odlučio na ovaj tragičan korak.

Zelenašenje je pošast koja je rasprostranjena širom naše zemlje. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.

Milan Stefanović, koordinator projekta „Osnaženi, ohrabreni – stop zelenašenju” iz Centra za razvoj civilnog društva „Protekta”, sa sedištem u Nišu, apeluje na građane da ne potpisuju zelenaške ugovore jer ti dokumenti nisu napravljeni u korist građana već su u njima skrivene ambicije zelenaša.

„Zelenašenje je u sivoj zoni i teško je dokazivo na sudu. Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata uglavnom obavljana prinudom, silom i pretnjama, savremeni zelenaši su se zaštitili ugovorima. I to su ugovori koje sastavljaju advokati i overavaju notari, a iz kojih se ne može ni zaključiti koliku je realnu sumu osoba pozajmila. Ljudi u očaju rade svašta, pa često potpisuju i ugovore gde pod hipoteku stavljaju kuće, stanove, automobile. Na kraju, ostaju bez svega. Takvi ugovori se teško obaraju na sudu jer je osoba pod punom svešću potpisala dokument”, objašnjava Stefanović.

Građani koje su žrtve „zelenaša” neretko ostaju bez podrške zajednice, porodice, posla... Često su prinuđeni da promene i grad i zemlju jer moraju da pobegnu od svog duga.

„Protekta” već godinu i po dana pomaže žrtvama zelenašenja. Na osnovu istraživanja koje su uradili u Nišu, žrtve ovih krivičnih dela su podelili u tri grupe.

„Prva grupa su ljudi koji imaju socijalno-ekonomske probleme i uglavnom pozajmljuju novac kako bi platili račune, na primer da im ne bi isključili struju, ili kako bi kupili lek i platili iznenadno lečenje, a nemaju drugih mogućnosti da do novca dođu u kratkom vremenskom periodu.

Druga i najzastupljenija grupa, su oni koji imaju problema sa bolestima zavisnosti, najčešće kockari, ali i narkomani. Takođe, u ovu drugu grupu spadaju i građani koji boluju od ’modernih oboljenja’ poput kupoholičara itd. Ne shvatajući da imaju zdravstveni problem, kockari u početku novac pozajmljuju od rođaka, prijatelja, komšija, a kasnije i od zelenaša koje obično mogu da nađu i u kockarnicama.

Treća grupa, prema našem istraživanju, su poslovni ljudi koji žele da završe neki svoj posao, a nisu trenutno materijalno sposobni da uzmu kredit od banke. Uglavnom su to preduzetnici i oni najčešće pozajmljuju velike novčane iznose. Samim tim, dugovi su veći. Građani koji pripadaju trećoj grupi najčešće i izvršavaju samoubistva jer oni često ostaju bez celokupne imovine”, navodi Stefanović.

Istraživanje „Protekte” je pokazalo da građani od zelenaša pozajmljuju od 1.000 do 10.000 evra, a kada je reč o biznis sektoru to su i iznosi od 100.000 pa naviše.

„Zelenaše možemo podeliti u dve grupe. Prvoj pripadaju osobe iz kriminalnog miljea koje preko zelenašenja žele da umnože novac stečen kriminalnim aktivnostima. Druga grupa su oni koji imaju višak finansija i žele brzo da ih uvećaju i da na lak način dođu do zarade. Sa zelenašima iz druge grupe građani najčešće nemaju probleme fizičkog nasilja i pretnji. Ali, takvi zelenaši obično oko sebe imaju tim advokata i notara koji ih obezbeđuju putem ugovora. Problem je i u tome jer oni ne doživljavaju zelenašenje kao prekršaj. Misle da je to biznis kao i svaki drugi”, objašnjava naš sagovornik.

Nažalost, do javnosti i policije dođe mali broj žrtava zelenaša. Ljudi se stide, smatraju da je dug porodična sramota. Često roditelji vraćaju dugove svoje dece, a zabeležen je i slučaj da je deda prodao nekretninu kako bi vratio dug svog unuka kockara koji je trpeo maltretiranje zelenaša.

„Protekti” se često javljaju majke, očevi, supruge... jer se žrtve plaše da potraže pomoć smatrajući da možda time ugroze sebe i svoju porodicu i da će osveta biti drastična.

„Kada smo pre godinu i po dana kao jedina nevladina organizacija u Srbiji počeli da se bavimo borbom protiv zelenašenja, shvatili smo koliko je to veliki problem u našoj zemlji. Javljaju nam se građani od Sombora i Novog Sada do Vranja i Leskovca”, zaključuje Milan Stefanović.

Centra za razvoj civilnog društva „Protekta” pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakazivanje sastanka na broj telefona 060 141 1180. U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Zdravije je prositi nego biti u djavoljem vrtlogu zelenasa.Tu strada dusa i telo.
Energetičar
Meni to nije jasno, legalizovan je upis hipoteke u katastar... Ako MUP interesuje ko su zelenaši, pa samo kucne u katastar, dobar dan, dobar dan, i evo spiska...
Ах
Тако је то када је држава постала организација за заштиту капитала а не народа нажалост.
Dragan Simic
Tamo gdje ima zelenašenja nema države!
Nebojsa pavlovic
Nevladina organizacija ? Pa zar nije svaka organizacija koja nema veze sa vladom nevladina ? Cemu ovo ime ? I kome ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.