Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Абортус – између дозволе и забране

Док су у Америци, али и неким земљама Европе ригорознији закони о праву на абортус, у Србији на ову медицинску интервенцију највише одлазе удате жене, мајке двоје деце
Сви се слажу да дете мора бити пре свега жељено (Фото: Д.Јевремовић)

Готово пола века од када је амерички Врховни суд дао женама за право да одлучују о сопственој трудноћи, све је вероватније да ће сада то право да им укине. Тамошња јавност страхује да ће, одмах после пресуде Врховног суда, око 20 конзервативних држава забранити абортус. Док већина Американаца подржава право на медицински прекид трудноће, политичари се надају да ће и ову тему окренути у своју корист – за конзервативце то је прилика да стигну до срца најтврђих бирача, а за демократе мање непријатна тема од економских проблема. И у Европи је ово питање актуелно – иако је у већини земаља абортус легалан медицински захват, жене у Пољској и Мађарској се суочавају са све рестриктивнијим законима, док је на Малти прекид трудноће забрањен.

А на Балкану расправе о абортусу недавно је пробудио случај Миреле Чавајде, Загрепчанке којој су лекари у 27. недељи трудноће одбили да изведу побачај иако је тада установљено да плод нема шанси да победи тумор на мозгу. Мада хрватски закон у оваквим ситуацијама недвосмислено омогућава прекид трудноће и након десете недеље, тамошњи лекари позвали су се на приговор савести. Ово право у Хрватској се обилато користи, па подаци правобранитељке за равноправност полова показују да се 2018. године 59 одсто лекара позивало на савест.
А какав је ситуација у Србији? Као и у комшилуку, прекид трудноће на захтев пацијената легалан је до десете недеље трудноће и свака жена самостално може да одлучи да ли ће да роди или не. Према последњим доступним подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, пре две године обављено је укупно 11.584 прекида трудноће. Гинеколози сведоче да се на овај корак најчешће одлучују удате жене, које су уз то и мајке двоје деце. Статистика показује и да је чак 70 одсто жена које су се обратиле лекару имале између 25 и 34 године, док је млађих од 20 година било 3,2 одсто.

Ове бројке делују посебно забрињавајуће у судару са статистиком која показује да се становништво Србија годишње смањује за по један град. С друге стране, здравствене власти, борећи се са белом кугом, издвајају све већа средства за финансирање вантелесне оплодње, подижу старосну границу за жене којима је ово можда једина шанса да добију дете, а из буџета се издвајају све већа средства за подстицај рађања.
Каква год да су законска решења и статистике у друштву је актуелна расправа ко је у праву –они који се залажу за живот или они који се залажу за избор? И увек је отворено питање где повући границу између дозволе и забране?
– Важно је да жене имају избор, али и да разумеју да абортус није исто што и стоматолошка интервенција и да га не схватају као контрацептивно средство. Став „увек можеш да абортираш” је опасан и говори нам да је неопходна едукација. Нажалост, многе жене одлазе код доктора тим поводом а да и нису свесне како ће након тога да осећају. За велики број њих абортус је трауматично искуство и најчешће се суочавају са осећајем туге, кривице, жаљењем… Зато је важна подршка и породице и психолога и друштва – објашњава за „Политику” психолог и психотерапеут Александра Јанковић.

Разлоге за прекид трудноће код жена које већ имају децу наша саговорница види пре свега у рационализацији, али неретко и у стилу живота.

– Недостатак финансијских средстава, постпандемијска криза и осећај да је свет постао опасно место за живот, неки су од разлога. Такође, живимо у доба хедонизма у којем људи не желе да поднесу жртву и где је све сведено на материјално, па се кроз ту призму гледа и на нов живот. С друге стране, код жена које нису рађале постоји страх од абортуса у смислу да ли ће ова интервенција оставити трајне последице на репродуктивни систем и зато је њих мање у овој статистици – истиче Александра Јанковић.

У друштву често жене које абортирају бивају етикетиране као размажене, а наша саговорница наглашава да се са стигматизацијом суочавају и мајке које су више пута рађале, као и жене које немају децу.
– О њима се прича као о непотпуно оствареним особама, док оне које су се порађале три или четири пута бивају окарактерисане као примитивне, као особе које ништа друго у животу не раде осим што рађају. А жигосане су и оне жене које се одлуче да прекину трудноћу, од лекара који их осуђују што су дошле на ту интервенцију до средине у којој живе. У свим овим случајевима све се ломи на леђима жена – наглашава наша саговорница.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ja
Zasto kutija kontraceptiva za jedan mesec kosta vise od 1200 dinara?
dani
Ne radi se o zabrani abortusa, kako pise u tekstu vec o povlacenja automatskog prava zene da abortus dobije preko socijalnog. Inace bi abortusi i dalje bili dozvoljeni. Inace, mislim da se premalo prica o posledicama abortusa za zenu, psihickim i fizickim. Mozda su ove psihicke ozbiljnije. Svi pisu o pravu zene da to uradi jer je to njeno telo, ali ne pise se o tome sta taj postupak zapravo cini njenom telu, i dusi. Pise se o tome kao da je to vadjenje zuba.
bambi i jelena
Oba komentara napisali su muškarci. Kad počnu da radjaju, nek se jave. Moje telo, moja odluka.
dusan1
Osim tela žene imaju i dušu . Nisam pop da brinem o tuđoj duši ali ako je samo briga o telu za žene toliko bitna onda je (odluka za) abortus nešto kao vađenje zuba . Za takve žene deca dođu kao neka Božija kazna ! Možda je i pravednije da ih nemaju ali iz iskustva znam da se kad vide bebu majke promene i ne misle više samo na sebe !
Александар С.
Беба није ваше тело, нити део вашег тела. Има своје органе, чак и своју ДНК. За крај, децу не доносе роде, тако да будите пажљиви и нећете бити у таквој ситуацији.
bambi
Svaka osoba koja abortusom ubije bebu za mene nije normalna u psihijatrijskom smislu reci. Takve osobe su bolesne i drustvo mora da im izadje u susret. Za abortus doista ne postoji niti moze postojati bilo koje opravdanje. Prekid trudnoce se moze obaviti u slucaju da je u pitanju bilo silovanje ili u slucaju da postoji krupan problem sa zdravljem ploda. Postoje i procene lekara ali to su sasvim druge okolnosti i nemaju veze sa necijim hirom da se abortira zato sto mu je tako palo na pamet.
Jelena
Resenje je da se pokrene aktivna kampanja kojom ce se majke podsticati da ostave sansu nerodjenom detetu, iznesu trudnocu i onda ako ga zaista ne mogu zadrzati neka dete ostave za usvajanje. Radjanje je zdravije od prekida trudnoce, detetu je spasen zivot a nesrecni bezdetni parovi ce se dobiti radost roditeljstva, sto je sve dobro za celu zajednicu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.