Пољска битка за савезнике и енергенте

Специјално за „Политику”

Варшава – Упоредо с наставком рата у Украјини, власти у Пољској настоје да ојачају позиције званичне Варшаве у европским пословима. У том смислу посета председника Анджеја Дуде парламенту Украјине представља покушај да се савезнички односи две државе, успостављани током 2021, подигну на значајнији ниво. Јакуб Кумох, саветник председника за спољну политику, сматра да би Пољска и Украјина требало да закључе уговор о пријатељству по узору на Јелисејски споразум (1963) између Француске и Западне Немачке, којим би било остварено „нераскидиво јединство две земље”. Кумох је подсетио да је, на самом почетку рата, Пољска прва предложила војну помоћ Украјини и да је имала активну улогу поводом усвајања финансијских и енергетских санкција ЕУ против Русије. Пољска је, по његовим речима, од почетка веровала у војни и политички отпор Украјине који је „разоткрио све слабости Русије, која није сила ранга САД или Кине”.

У последњих неколико недеља владајућа странка Право и правда (ПиС) настоји да ревитализује односе са старим савезником, мађарским премијером Виктором Орбаном. Посета председнице Мађарске Каталин Новак Варшави требало је да Орбану укаже на могућности за обнову партнерских односа с Пољском, нарушених битно различитим позицијама две земље према рату у њиховом окружењу. Пољски председник Дуда изразио је задовољство што је Новакова, након избора за председницу, прво посетила Пољску и указао да су обе државе сагласне у одбрани „хришћанских темеља Европске уније”.

Да се односи између Варшаве и Будимпеште полако хармонизују, показује и заједничко деловање унутар Европске уније ових дана, када се, на иницијативу Француске, усваја нови пакет пореских мера. Ово би требало да омогући нове приходе у европском буџету од око 150 милијарди евра, али, за сада, Пољска и Мађарска блокирају усвајање нових закона. Званична Варшава жели да јој Европска комисија омогући коришћење раније блокираних средстава због неусаглашености правосудног система са ЕУ, док се Мађарска нада продужењу рока за набавку руске нафте (тренутни рок је до краја 2024). Поред тога, Орбан настоји да добије значајнија средства из европских фондова како би се изградњом нафтовода до Хрватске заменило снабдевање нафтом из старог совјетског нафтовода „Дружба”. ЕУ је најавила финансијски пакет за нову нафтну инфраструктуру у Источној Европи, али би Мађарска могла да га користи тек након спровођења антикорупцијских мера које је прописао Брисел.

С друге стране, Пољска је још током јануара ове године у незваничним разговорима у Бриселу условила свој „конструктивни приступ” пореском пројекту ЕУ ослобађањем замрзнутих средстава, што је довело до озбиљних сукоба премијера Матеуша Моравјецког са Емануелом Макроном у јеку председничке кампање у Француској. Захтев Европске уније о уклањању Дисциплинског већа као „партијске полуге ПиС-а” у правосуђу Пољске највероватније ће се прихватити усвајањем новог сета закона о врховном суду који је у скупштинској процедури. Владајући ПиС настоји да придобије Солидарну Пољску, чланицу десне коалиције, за предлог закона који је поднео председник Дуда. Збигњев Зјобро, шеф Солидарне Пољске и министар правде, дуго је претио да његова странка неће подржати закон, оптужујући законски пројекат да је неуставан и да је подлегао уценама из Брисела.

Пољски премијер Моравјецки захтевао је ових дана од Норвешке да профит од извоза нафте и гаса „подели с другима у Европи”, што је изазвало жестоке реакције опозиције. Политички опоненти пољске владе сматрају да је Моравјецки својим „политичким аматеризмом и непромишљеношћу” напао „савезничку Норвешку” која је од виталног интереса за енергетску стабилност Пољске након раскида свих гасних веза с Русијом. Пуштањем у погон Балтичког гасовода из Норвешке током октобра ове године Пољска би требало да на годишњем нивоу обезбеди око 10 милијарди кубних метара гаса, чиме би се решили сви потенцијални проблеми поводом снабдевања гасом. Пољска опозиција износи и оцене да Моравјецки није уговорио потребну количину гаса и да сада тражи кривца у Норвежанима, указујући да је иза свега „класична политичка игра Јарослава Качињског”.

Иначе, премијер Пољске отворио је на Светском економском форуму у Давосу „Пољску кућу” – иницијативу десет државних компанија, укључујући неколико државних банака и осигуравајућих компанија, као и енергетски концерн „ПКН Орлен”. „Пољска кућа” организује се у Давосу по трећи пут, са циљем да се Пољска промовише као значајна инвестициона дестинација. Председник Дуда и председник владе Моравјецки разговарали су са светским званичницима о актуелном сукобу у Украјини и изазовима које он представља, као и о хуманитарној помоћи избеглицама у Пољској.