Посао судије није привлачан младима

Осам месеци остало је члановима радне групе Министарства правде да израде нацрте Закона о судијама, Закона о уређењу судова и Закона о Високом савету судства који ће бити усклађени са изменама Устава у области правосуђа. Да ли је то довољно времена да се напишу квалитетни закони, како поуздано изабрати судије, како обезбедити да они раде стручно, савесно и одговорно и шта радити ако се то не деси?

Драгана Бољевић, судија Врховног касационог суда и један од чланова радне групе у разговору за „Политику” објашњава који ће закон претрпети највеће промене и због чега, као и шта ће нова законска решења донети судијама, а шта грађанима.

Шта ће бити полазна основа и чему ће се тежити приликом писања закона?

Полазна основа за рад радне групе биће одредбе новопромењеног дела Устава које се односе на правосуђе и важеће законе о судијама, уређењу судова и Високом савету судства, с тим да се добра решења у њима задрже. Колико сам могла да уочим из претходних састанака радне групе, циљ нам је свима да уставне одредбе не остану непримењиве прокламације и да заиста ојачамо независност и функционалност судства. Реч је о питањима која треба уредити, која чине систем спојених судова. Све почиње од захтева да судије треба да буду стручне и од интегритета.

Како обезбедити избор судија и њихов савестан рад?

За разлику од стања од пре неколико деценија, данас је судијска функција непривлачна младим људима. Млади траже запослење у успешним компанијама, банкама, адвокатури. Ти послови су далеко боље плаћени од судијског, омогућавају решавање стамбених и осталих егзистенцијалних питања, мање су стресни и не захтевају одрицања којима су судије подвргнуте. Јер, судије морају да буду узорне, не смеју бити чланови политичких странака, нити исказивати своја мишљења о разним темама пошто би то могло да доведе у питање њихову непристрасност. Судијама је, за разлику од других професија (лекари, наставници), забрањено да обављају друге послове. Они евентуално могу да се баве наставним и научним радом, али то ретко чине јер су исцрпљени обимом посла и роковима. Осим тога, дугогодишња забрана запошљавања довела је до тога да знатан број запослених у судству ради на одређено време и волонтерски, чак и високообразовани правници, па и они са положеним правосудним испитом, и да постоји хронична оскудица запослених. При свему томе, судски систем је преоптерећен великим бројем предмета, нарочито поједини велики судови, првенствено у Београду.

Све то ми морамо да имамо у виду и да дођемо до решења која ће ипак заинтересовати и привући квалитетне људе за рад у судству. Због тога је важно да коначно уредимо статус судија, да боље регулишемо положај судијских приправника и помоћника, материјални положај учинимо привлачнијим, да уредимо избор судија тако да буде много отворенији и поузданији, као и процес вредновања њиховог рада. Такође, треба прецизно рашчланити и одвојити надлежности Министарства правде и Високог савета судства, да би било јасно ко је за шта одговоран. Сматрам да неће бити могуће да се сада изврши груписање свих запослених у судству и њихово превођење под надлежност Високог савета судства, али је то свакако планирано стратегијом људских ресурса у правосуђу. И наравно, мора да се поради на Високом савету судства, телу коме је поверено да бира и разрешава све судије и председнике судова и обавља низ других важних послова, и све то обезбеђујући независност судија и судова.

Који закон ће и због чега претрпети највеће промене?

Свакако ће највеће промене бити у Закону о Високом савету судства. Као и досад, савет ће имати 11 чланова, од којих шест бирају судије, а седми је председник Врховног суда (кога такође бира савет). Уместо досадашњих чланова: министра правде и председника скупштинског одбора за правосуђе, који су били чланови по положају, и по једног представника професуре и адвокатуре, преостала четири члана ће бирати Народна скупштина из реда истакнутих правника.

Уставом је прописано да надлежни скупштински одбор предлаже скупштини осам кандидата, после јавног конкурса, из реда истакнутих правника са најмање 10 година искуства у правној струци, који морају бити достојни и не могу бити чланови политичке странке, а скупштина бира четири члана савета двотрећинском већином. Ако та већина не буде постигнута, чланове савета бира, већином гласова, петочлана комисија, коју чине председници Народне скупштине, Уставног и Врховног суда, врховни јавни тужилац и заштитник грађана.

Мислите ли да је радна група основана на време и да ће бити довољно времена да се израде квалитетни закони?

Могла је бити основана и раније, али разумем да су томе одмогли избори. Чланови радне групе су задатку приступили са ентузијазмом и спремношћу за интензиван рад, што ће омогућити, надамо се, да све буде окончано на време.

Да ли ће се приликом израде законских текстова поштовати препоруке Венецијанске комисије?

Имаћемо у виду и већ проверена добра решења у европским државама, на шта смо се обавезали партнерима у Европској унији, али ћемо притом водити рачуна и о томе какво је код нас стање, шта треба решавати одмах, а шта може остати за мало касније, какве су нам могућности и које су добре праксе (стандарди) примењиване у нашем друштву. Препоруке се односе управо на она питања која сам поменула – на услове за избор судија, неспојивост послова за чланове савета из реда истакнутих правника да би се избегла политизација рада савета, буџетску аутономију судства, начин рада и одлучивања петочлане комисије и Високог савета судства.

Шта доношење нових закона значи за судије, а шта за грађане?

Требало би да значи исто: већа независност судства морала би да омогући бољи рад судства и веће поверење грађана у њега. То је оно чему сви тежимо.

Истакнути правници

Ко су у ствари истакнути правници, како се они препознају?

То је питање које није било разрешено ни 2006. године приликом доношења важећег Устава којим је прописано да се судије Уставног суда бирају међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Дакле, како препознати истакнутог правника, како уредити поступак њиховог избора за савет, то су нека од најважнијих питања којима ће се бавити радна група. То ће бити разматрано и 3. јуна, на међународној конференцији коју организују Европска унија и Савет Европе у сарадњи са Друштвом судија.