Posao sudije nije privlačan mladima

Osam meseci ostalo je članovima radne grupe Ministarstva pravde da izrade nacrte Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva koji će biti usklađeni sa izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. Da li je to dovoljno vremena da se napišu kvalitetni zakoni, kako pouzdano izabrati sudije, kako obezbediti da oni rade stručno, savesno i odgovorno i šta raditi ako se to ne desi?

Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i jedan od članova radne grupe u razgovoru za „Politiku” objašnjava koji će zakon pretrpeti najveće promene i zbog čega, kao i šta će nova zakonska rešenja doneti sudijama, a šta građanima.

Šta će biti polazna osnova i čemu će se težiti prilikom pisanja zakona?

Polazna osnova za rad radne grupe biće odredbe novopromenjenog dela Ustava koje se odnose na pravosuđe i važeće zakone o sudijama, uređenju sudova i Visokom savetu sudstva, s tim da se dobra rešenja u njima zadrže. Koliko sam mogla da uočim iz prethodnih sastanaka radne grupe, cilj nam je svima da ustavne odredbe ne ostanu neprimenjive proklamacije i da zaista ojačamo nezavisnost i funkcionalnost sudstva. Reč je o pitanjima koja treba urediti, koja čine sistem spojenih sudova. Sve počinje od zahteva da sudije treba da budu stručne i od integriteta.

Kako obezbediti izbor sudija i njihov savestan rad?

Za razliku od stanja od pre nekoliko decenija, danas je sudijska funkcija neprivlačna mladim ljudima. Mladi traže zaposlenje u uspešnim kompanijama, bankama, advokaturi. Ti poslovi su daleko bolje plaćeni od sudijskog, omogućavaju rešavanje stambenih i ostalih egzistencijalnih pitanja, manje su stresni i ne zahtevaju odricanja kojima su sudije podvrgnute. Jer, sudije moraju da budu uzorne, ne smeju biti članovi političkih stranaka, niti iskazivati svoja mišljenja o raznim temama pošto bi to moglo da dovede u pitanje njihovu nepristrasnost. Sudijama je, za razliku od drugih profesija (lekari, nastavnici), zabranjeno da obavljaju druge poslove. Oni eventualno mogu da se bave nastavnim i naučnim radom, ali to retko čine jer su iscrpljeni obimom posla i rokovima. Osim toga, dugogodišnja zabrana zapošljavanja dovela je do toga da znatan broj zaposlenih u sudstvu radi na određeno vreme i volonterski, čak i visokoobrazovani pravnici, pa i oni sa položenim pravosudnim ispitom, i da postoji hronična oskudica zaposlenih. Pri svemu tome, sudski sistem je preopterećen velikim brojem predmeta, naročito pojedini veliki sudovi, prvenstveno u Beogradu.

Sve to mi moramo da imamo u vidu i da dođemo do rešenja koja će ipak zainteresovati i privući kvalitetne ljude za rad u sudstvu. Zbog toga je važno da konačno uredimo status sudija, da bolje regulišemo položaj sudijskih pripravnika i pomoćnika, materijalni položaj učinimo privlačnijim, da uredimo izbor sudija tako da bude mnogo otvoreniji i pouzdaniji, kao i proces vrednovanja njihovog rada. Takođe, treba precizno raščlaniti i odvojiti nadležnosti Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva, da bi bilo jasno ko je za šta odgovoran. Smatram da neće biti moguće da se sada izvrši grupisanje svih zaposlenih u sudstvu i njihovo prevođenje pod nadležnost Visokog saveta sudstva, ali je to svakako planirano strategijom ljudskih resursa u pravosuđu. I naravno, mora da se poradi na Visokom savetu sudstva, telu kome je povereno da bira i razrešava sve sudije i predsednike sudova i obavlja niz drugih važnih poslova, i sve to obezbeđujući nezavisnost sudija i sudova.

Koji zakon će i zbog čega pretrpeti najveće promene?

Svakako će najveće promene biti u Zakonu o Visokom savetu sudstva. Kao i dosad, savet će imati 11 članova, od kojih šest biraju sudije, a sedmi je predsednik Vrhovnog suda (koga takođe bira savet). Umesto dosadašnjih članova: ministra pravde i predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe, koji su bili članovi po položaju, i po jednog predstavnika profesure i advokature, preostala četiri člana će birati Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika.

Ustavom je propisano da nadležni skupštinski odbor predlaže skupštini osam kandidata, posle javnog konkursa, iz reda istaknutih pravnika sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji moraju biti dostojni i ne mogu biti članovi političke stranke, a skupština bira četiri člana saveta dvotrećinskom većinom. Ako ta većina ne bude postignuta, članove saveta bira, većinom glasova, petočlana komisija, koju čine predsednici Narodne skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i zaštitnik građana.

Mislite li da je radna grupa osnovana na vreme i da će biti dovoljno vremena da se izrade kvalitetni zakoni?

Mogla je biti osnovana i ranije, ali razumem da su tome odmogli izbori. Članovi radne grupe su zadatku pristupili sa entuzijazmom i spremnošću za intenzivan rad, što će omogućiti, nadamo se, da sve bude okončano na vreme.

Da li će se prilikom izrade zakonskih tekstova poštovati preporuke Venecijanske komisije?

Imaćemo u vidu i već proverena dobra rešenja u evropskim državama, na šta smo se obavezali partnerima u Evropskoj uniji, ali ćemo pritom voditi računa i o tome kakvo je kod nas stanje, šta treba rešavati odmah, a šta može ostati za malo kasnije, kakve su nam mogućnosti i koje su dobre prakse (standardi) primenjivane u našem društvu. Preporuke se odnose upravo na ona pitanja koja sam pomenula – na uslove za izbor sudija, nespojivost poslova za članove saveta iz reda istaknutih pravnika da bi se izbegla politizacija rada saveta, budžetsku autonomiju sudstva, način rada i odlučivanja petočlane komisije i Visokog saveta sudstva.

Šta donošenje novih zakona znači za sudije, a šta za građane?

Trebalo bi da znači isto: veća nezavisnost sudstva morala bi da omogući bolji rad sudstva i veće poverenje građana u njega. To je ono čemu svi težimo.

Istaknuti pravnici

Ko su u stvari istaknuti pravnici, kako se oni prepoznaju?

To je pitanje koje nije bilo razrešeno ni 2006. godine prilikom donošenja važećeg Ustava kojim je propisano da se sudije Ustavnog suda biraju među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Dakle, kako prepoznati istaknutog pravnika, kako urediti postupak njihovog izbora za savet, to su neka od najvažnijih pitanja kojima će se baviti radna grupa. To će biti razmatrano i 3. juna, na međunarodnoj konferenciji koju organizuju Evropska unija i Savet Evrope u saradnji sa Društvom sudija.