Наши промашаји у енергетици

У чланку „Како обезбедити енергетску сигурност Србије”, објављеном у „Политици” 22 маја, предлаже се изградња ТЕНТ Б3, снаге 620 мегавата до 2027. године, а онда електрана на ветар и сунце, укупне снаге 4.000 мегавата с реверзибилним хидроелектранама, као и нуклеарке укупне снаге 6.000 мегавата. Сматрам да је то списак жеља које се не могу остварити. Наша енергетика је у колапсу. Не производи се довољно струје и увозимо 500-1.200 мегавата. Разлог је нерационално улагање у електране и рударску опрему.

Изградња ТЕНТ Б3 одбачена је пре 40 година, кад је почела изградња ТЕ ТО „Колубара Б”, електро-снаге 2x350 мегавата и топлотне 2x380 мегавата, у коју је уложено 350 милиона долара. Изведени су грађевински радови, набављена челична конструкција, два котла, започета је монтажа, а онда се одустало од њеног завршетка. То је био највећи промашај. Предности ТЕ ТО „Колубара Б” у односу на ТЕНТ Б3 су то што је поред рудника, угаљ добија са траке, користи 65 одсто енергије угља и пепео одлаже у коп, док се до ТЕНТ Б3 угаљ, који садржи 50 одсто воде и 20 одсто пепела, допрема возом са 30 километара удаљености, користи 35 одсто енергије угља, а пепео се одлаже поред реке Саве и загађује ваздух, подземне воде и реку. На плацу ТЕ ТО „Колубара Б” су два котла који могу да раде без мазута и с угљем топлотне вредности до 5, 4 МЈ/кг док је котловима ТЕНТ-а потребан мазут за угаљ са 6,5 МЈ/кг.

Све ове предности нису вределе. Због разних утицаја изградња је обустављена и сад увозимо струју – четири милиона мегават-сати годишње по цени од 200 евра по мегават-сату – уместо да је производимо по цени од 30 евра по мегават-сату и да део извозимо. Стање се може поправити завршетком ТЕ ТО „Колубара Б”, како сматрају инжењери који су почели изградњу, за пет година и суму од 800 милиона евра, колико сад плаћамо годишње за увоз струје. Плаћаћемо и више, јер се и не помиње изградња електране велике снаге. Поред улагања у електрану, треба уложити и у опрему за копање угља, јер струју производе првенствено багери, а генератори су само завршни посао.

Пуштањем у погон ТЕ ТО „Колубара Б” елиминисао би се увоз струје и за 350 милиона кубних метара годишње смањила би се потрошња гаса за грејање Београда. Електране на сунце и ветар и реверзибилне треба градити као и енергане на биомасу, која би се производила на рекултивисаним рудничким јаловиштима, депонијама пепела, запуштеним њивама, где би се запослили они који сада раде на угљу, али и други радници.

Изградња приватне соларне електране код Куле на пољопривредном земљишту је нерационална. Уместо да се граде на рекултивисаним коповима и депонијама пепела, где би радници ЕПС-а учествовали у изградњи и производњи и ЕПС би имао користи, доводе се странци, док су прекобројни радници ЕПС-а занемарени. Сматрам да ће с порастом производње струје из обновљивих извора и нуклеарки многи остати без посла.

Најрационалнији начин за стабилизацију енергетике био би завршетак ТЕ ТО „Колубара Б”, уз укључивање наших радника у изградњу термоелектрана на угаљ, ветар, сунце и биомасу.

Биомаса, као домаћи енергент, може да замени угаљ и гас и развој ове технологије може да се изведе код нас с обзиром на то да имамо доста земљишта и раднике који могу да се баве овим пословима.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.