Обележен Дан одбране града Приједора

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Више од 2.000 грађана Приједора учествовало је у у церемонији која је уприличена поводом три деценије од одбране тог града у последњем рату и 80 година од првог ослобођења у Другом светском рату.

„Поштујући све жртве, желимо да истакнемо да је наш град тада нападнут. Срби нису никога напали, бранили смо куће, огњишта и породице и то су неки животом платили”, изјавио је градоначелник Приједора Слободан Јавор.

Дан града обележава се на датум кад је 1992. Приједор одбрањен од напада муслиманско-хрватских паравојних формација. У тим сукобима је погинуло 15 српских војника и полицајаца, а 26 рањено, известили су медији.

Жељко Гороња, као припадник извиђачко-диверзантске чете 43. моторизоване бригаде, 30. маја 1992. рано ујутру је добио позив да се јави на положај јер је град нападнут.

„Тог јутра у 4.15 пролазили смо крај СУП-а и угледали да има доста мртвих и рањених наших сабораца. Овде је била ударна група ’Зелених беретки’. Улетели смо у њихову заседу пошто су већ овуда све побили, наше саборце и полицајце који су држали пунктове, а они су имали митраљеска гнезда.”

Након што је СДС 30. априла 1992. у Приједору преузео власт мирним путем, очекивао се одговор СДА, који је по изборним резултатима имао највеће учешће у власти. Муслимани су по попису из 1991. у Приједору били нешто бројнији од Срба.

Међутим, врх СДА је могућност рата разматрао од јануара 1991. године, а те године муслимани су учествовали и у формирању Патриотске лиге, подсетили су бањалучки медији, који су известили како је планом одбране Босанске Крајине било предвиђено да се одбрана за Приједор организује на левој обали реке Сане, управо тамо одакле је почео напад на град.

Након преузимања власти почело је разоружавање „појединаца, јединица и паравојних формација”, како се наводи у извештајима тадашњег „Козарског вјесника”, а задати рокови су одгађани како би се преговарало о добровољној предаји оружја и избегла употреба силе.

Како преноси Радио-телевизија РС, кад су 22. маја 1992. паравојне формације на Хамбаринама убиле двојицу, а раниле четворицу припадника Војске Српске Републике БиХ, кризни штаб је наредио безусловну предају оружја до 23. маја у подне, као и предају лица одговорних за напад на војнике. Након што то није учињено, почело је чишћење терена на Хамбаринама и у Козарцу.

Напади ни тада нису престајали. У ноћима 24. и 25. маја пуцано је на војни гарнизон, а више пута је пуцано на објекте електродистрибуције и контролне пунктове милиције. Најорганизованији напад изведен је 30. маја, кад је такозвана Куревска чета, која је у зору прешла реку Сану, из више праваца напала виталне институције града, подсетили су медији у Републици Српској.

Председница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора Здравка Карлица подсећа да је 30. маја кренуо напад паравојних формација с шест страна на Приједор.

„Нажалост, истина о догађајима у Приједору никад није доказана”, истакла је она.

В. д. начелника градског одељења за борачку заштиту Ранко Колар навео је да је Приједор данас мултиетнички град и да су добродошли сви који желе да живе у миру.