Амерички интереси у Србији

Нови амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил изјавио је у интервјуу за „Политику” да ће по доласку у нашу земљу више слушати него говорити, али је одмах нагласио да представља првенствено америчке интересе и у складу с тим Србију и њену јужну покрајину Косово и Метохију, односно тзв. Косово, види као суседске земље. Истовремено, позива нас да не доводимо у везу бомбардовање Србије 1999. године, насилно војно одвајање покрајине и касније проглашење независности Косова са садашњим бомбардовањем Украјине и проглашавањем независности Доњецке и Луганске области као независне државе.

А једино што му Срби поручују и што је и у химну наше државе уметнуто јесте – правда. Дајте нам праведно решење, а не силу и голи интерес. Ако је украјински суверенетитет важан, онда је важан и суверенитет Србије. Америка је потписник завршног акта из Хелсинкија 1975. године, којим се смањују напетости између совјетског и америчког блока после Другог светског рата и прихвата статус неповредивих граница држава у Европи. Али, падом совјетског блока мењају се границе две Немачке, руши се Југославија, проглашава се независно Косово, НАТО се шири на земље источног блока и на крају се форсира улазак Украјине у западни савез. Баш праведно. Да је ово стара Европа, негде 1985. година, сви би осудили упад Русије у Украјину, али шта је са ширењем НАТО-а на исток?

Каже амбасадор Хил да није у српском интересу да буде толико енергетски зависна од Русије. Србија не треба да буде ни од кога економски зависна, па је ипак у последњих 20 година дозволила да буде економски зависна од ЕУ. Више од две трећине трговинске размене Србије повезане се с ЕУ. Русија, каже, користи енергију као оружје. А да ли Запад користи економију као оружје? За једну земљу која жели да буде самостална, независна и неутрална, оваква везаност је такође кобна, али то америчком амбасадору не смета.

Амерички Конгрес одобрио је више од 40 милијарди долара војне помоћи Украјини, јер тиме подстиче војну индустрију, а само пет милијарди долара за решавање глобалне кризе хране због сукоба. Баш праведно.

Основни недостатак за успешну сарадњу Србије и САД јесте утисак претње, појачан конкретним бомбардовањем и силом, отимањем дела територије која законски припада Србији, економским притиском, подршком свих противника наше земље, гласањем увек против нас, неподржавањем Србије у хиљаде случајева, различитим третирањем истих правних питања, гажењем права и другим антисрпским ставовима. Мало ли је? У складу са силом, али не и правом. Али, хајде, Боже правде, кренимо редом у сређивање.

Драгољуб Станкић