Мађарска ново чвориште руске нафте у Европи

Мађарска наставља увоз руске нафте до даљег. Исто важи за Словачку и Чешку, а за Бугарску рок је до јуна или децембра 2024. године. Немачка обећава да ће копнени увоз руских барела северним краком нафтовода „Дружба” (преко Украјине) обуставити до краја године. У случају евентуалног „акцидента” на „Дружби”, Мађарска може да настави увоз руске нафте и танкерском доставом. Поврх тога: дошло је и до рекордног скока светске цене барела „брента” (изнад 123 долара), као и лаке тексаске нафте (око 117 долара).

Све ово је директан исход вечере 27 лидера ЕУ у ноћи између понедељка и уторка на којој је усвојен „разводњени” предлог шестог пакета санкција против Русије који је предложила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Прва предложена верзија шесте рунде санкција ЕУ против Русије заговарала је потпуни прекид сваког бизниса чланица ЕУ с руском нафтом до Нове године.

Усвојени формат шестог пакета односи се на увоз руске нафте прекоморским допремањем, односно на две трећине прилива тог енергента у ЕУ. Званична Будимпешта, Брисел и светски извозници нафте (предвођени Русијом), трљали су руке због оваквог договора – свако из својих разлога.

Виктор Орбан, премијер Мађарске – зато што је одлучан отпор Будимпеште првобитном предлогу нафтног ембарга спречио, према његовом опису, „могућу економску катастрофу” за државу која 65 одсто неопходних барела увози преко иначе 4.000 километара дугог нафтовода „Дружба”.

Шарл Мишел, председник Европског савета, и председница ЕК исказали су претходне ноћи задовољство због усвајања шестог пакета санкција, и у ревидираној варијанти. Према Мишелу, усвојени договор ЕУ „одмах се односи на више од две трећине увоза нафте из Русије, чиме се прекида значајан извор финансирања руске војне машинерије”. Фон дер Лајенова је истакла да ће договор „до краја године прекинути око 90 одсто процената увоза нафте из Русије у ЕУ”. Разлика између Мишелових „нешто више од две трећине” и „око 90 процената” Фон дер Лајенове могла би се односити на истакнуто обећање Немачке и Пољске да ће до краја ове године прекинути снабдевање домаћег тржишта преко „Дружбе”.

Након вести из Брисела азијске берзе енергената у уторак ујутру сместа су подигле цену нафте на највишу вредност у последња два месеца. Делимично и због бројних недоумица око даљег стабилног снабдевања европског тржишта стратешком сировином. Једна од дилема јесте: да ли делимични нафтни ембарго ЕУ ризикује да наруши конкуренцију на тржишту нафте ЕУ, при чему рафинерије повезане на нафтоводе из Русије већ сада уживају предност у цени? Наиме, цена руске нафте (након избијања украјинске кризе), нагло је пала, пошто су европски трговци почели да се клоне тог енергента. Барел „уралске” нафте сада стаје око 93 долара, а „брента” око 123 долара. Питање је да ли ће „уралска” нафта испоручена преко „Дружбе” надаље стизати с великим попустом (који се сада нуди купцима у Азији, пре свега у Индији), али то ће зависити од тога како су структурирани дискрециони уговори.

Иначе, Мађарска нафтна група МОЛ недавно је саопштила да бележи вртоглави скок маржи за своје рафинерије, управо због све веће разлике у цени између „брента” и „уралске” нафте, наводи „Фајненшал тајмс”.

Шта ако рафинерије с приступом уралској нафти покушају да препродају своје производе заинтересованим европским купцима? Коначна верзија договореног шестог пакета санкција, која иде на потпис свим чланицама, требало би да спречи такву опцију, најавио је Брисел. Из ЕК истовремено поручују да ће привремена дозвола наставку увоза руске нафте бити враћена на дневни ред што је пре могуће.

Иначе, бриселски нафтни договор постигнут је након видео-обраћања украјинског лидера Володимира Зеленског. „Све свађе у Европи морају престати, међусобни спорови само храбре Русију да вас још више притиска”, упозорио је Зеленски.

Што се Украјине тиче, ЕУ је овом приликом одлучила да спреми девет милијарди евра за неопходне, краткорочне финансијске обавезе Кијева. У Бриселу још није прецизирано да ли је реч о поклону или о кредитима. У седишту ЕУ већ је отворена дебата о седмом пакету санкција против Русије. Аустријски канцелар Карл Нехамер демантовао је јуче да ће следећа бриселска дебата о новим руским санкцијама обухватити и увоз природног гаса.

Обустављене испоруке гаса Холандији

У међувремену, „Гаспром” је јуче обуставио испоруке природног гаса Холандији, због одбијања локалног партнера „Гас тера” да прихвати нови платни режим Москве (намиривање обавеза рубљама) према „непријатељским земљама”. Данска јавно слути да је следећа.