Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Победила предрасуде и стигла до Универзитета Харвард

Како је Тања Томић, Ромкиња из Ваљева, стичући знање на универзитетима у Великој Британији и САД, постала доктор филозофије образовања
(фото Фејсбук)

„Цео живот морала сам да будем дупло боља да бих била једнака”, реченица је којом Тања Томић описује свој пут ромске девојчице из Ваљева, од које окружење ама баш ништа није очекивало, а постала је постдокторанд филозофије образовања на Харварду. Да би платила пријаве испита на основним студијама економије у родном граду чистила је печурке у Ариљу, а да би намирила школарину на Универзитету Сасекс у Брајтону радила је у истраживачком центру за образовање. Између свега тога борила се с предрасудама – јер је жена, јер је Ромкиња, јер је странкиња…

– Рођена сам у сиромашној, радничкој породици у средини у којој нико не жели да инвестира у вас јер сматрају да нисте предодређени за успех. Иако сам имала и дивну учитељицу, па дивну разредну, осећала сам да професори од мене не очекују превише. Тек да завршим нешто од школе и да се удам. Није било охрабрења, о стипендијама и да не причам… Али увек је уз мене била моја мајка Радмила, која је напустила посао хемијског лаборанта у „Крушику” како би одгајала своју кћерку онако како је она сматрала да треба – уз књиге, „Микијев забавник”, периодни систем елемената… Тако сам већ у петој години читала и писала подједнако и ћирилицу и латиницу. И данас ми је прво сећање на детињство мала кућа и у њој велики орман у којем су комплети били мајчиних књига. Тако су, кроз бајке, почела моја маштања о бољем животу, о канцеларији у стакленој згради у некој далекој земљи – прича за „Политику” Тања Томић уз сетне уздахе.

О образовању у Србији не говори радо, јер шта ће да студира није бирала према жељама и афинитету, већ силом прилика. Једини критеријум био је да су предавања у Ваљеву, јер је могла да приушти само студије у родном граду. Тако је постала економиста.

Од првог разреда до дипломског на њене амбиције са предрасудама је гледало и ближе и шире окружење. А да она није изузетак, ни чудо невиђено, сазнала је у Будимпешти на Централном европском универзитету где је упознала велики број високообразованих Рома. Тада су снови о канцеларији у стакленој згради у иностранству постали реалнији, па је убрзо паковала кофере за Велику Британију.

– Тамо сам отишла случајно. Једног дана сам видела конкурс за мастер програм на Универзитету Сасекс и пријавила се мислећи како би било лепо да се придружим пријатељима који су већ били тамо. Једино што тада нисам знала јесте да су они на универзитету чије име слично звучи – „Есекс” и да он није ни близу „Сасекса”. И тако је, без неког посебног плана, за мене почео нови живот и озбиљна академска каријера – кроз осмех прича наша саговорница и додаје да је врло брзо сазнала да постоји и „Мидлсекс”.

Магистратура на тамошњем Институту за образовање, обављање консултантских послова како би обезбедила 18.000 евра за годишњу школарину, докторске студије, па потрага за послом који би покрио и трошкове до докторандске титуле стали су у десет година Тањиног живота у Енглеској. Тек што је завршила докторску дисертацију, Харвард је расписао конкурс и позвао кандидате за једно једино место на филозофији образовања. Пријаву је попунила невољно, мислећи да нема шансе да баш она буде та. Али, била је.

– У Бостону сам први пут доживела да то што сам Ромкиња не виде као ману, јер се тамо различитости сматрају богатством – додаје.

Пре неколико месеци са супругом Грегором вратила се у Србију како би помогла младим људима из маргинализованих група. Уверена да је само образовање карта за прелазак у бољу социјалну класу, посебно се бави проблемом приступа високом образовању. Као једну од највећих препрека и разлога за одустајање од образовања истиче – ниска очекивања.

– Управо то се дешава са ромском заједницом – ниска очекивања која од њих има друштво преносе се на унутрашњи план. Тако они почну да верују у то да немају шансу за успех. Због тога је неопходна подршка, ако не установе у којој се школује, онда од најближих, од пријатеља, партнера… Важну улогу има културни капитал, оно што носимо од куће. Нажалост, наш образовни систем креиран је тако да ослушкује потребе групе, а не индивидуа. То је погрешно јер нисмо сви исти, нити је свима нама старт био на истој раздаљини од циља – објашњава Тања који су недостаци нашег школства.

И то нису све замерке које ова докторка филозофије образовања има. Сматра да је једна од највећих мана неулагање у учитеље и наставнике, изостанак неговања критичког мишљења, доминантан теоријски начин учења…

– Недостаје нам образовање наставног особља. Пример за то је увођење болоњског система образовања – професори нису били упознати ни с тим шта то значи. Овде се предаје на старомодан начин, ученици се не подстичу да истражују, да о нечему дебатују, не уче се да разговарају са онима који имају другачије мишљење, већ се инсистира на репродукцији онога што је дато у уџбеницима. А имамо могућности и потенцијала, погледајте само колико су наши лекари цењени у свету – каже др Тања Томић, која је досањала и канцеларију у стакленој згради у иностранству.

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мада
Тужно је што је паметна девојка отишла али то нема никакве везе са дискриминацијом по основу порекла. Пре ће бити да код нас нажалост постоји дискриминација паметних. Узгред не умањујући успех ове девојке, систем селекције мањина постоји и многи га користе. Колико је то добро за друштво је дискутабилно јер се ради о социјалном инжењерингу који никад није дао неке резултате.
Jimmy
Ne mogu da razumem ljude koji mogu nesto negativno da napisu na ovo. Devojka bez velikih sansi za dobro obrazovanje doktorirala na jednom od najboljih fakulteta na planeti. Ili ste ekstremno frustrirani sto nista niste postigli u zivotu, ili ste jako ljubomorni na nekoga ko je bolji od vas ili ste toliko zaslepljeni mrznjom prema zapadu da vam je svako ko se tamo skolovao tema za kritiku i skepsu. Nadjite nesto pametno da radite, osecacete se bolje, mnogo ste toksicni. A Tanji svaka cast!!!
Mali
Bas me interesuje da li bi Englezi dozvolili da njihovu decu neko uci po stranim programima.
Дипломирани политиколог
Наравно. Студенти из Енглеске студирају по целом свету. Једино студенти из Северне Кореје не смеју нигде у иностранству да студирају.
Voja
Postovani, Zavrsio sam magistarske i doktorske studije u SAD, pre skoro 30 godina. Od tada radim kao profesor na jednom americkom univerzitetu. Na mom programu za doktorske studije, u periodu 1990-1994, bilo je oko 50% studenata iz vise od 20 zemalja, sa svih kontinenata: Nemacka, Francuska, Italija, Kanada, Brazil, Kolumbija, Kina, Indija, Pakistan, Egipat, Kamerun, Australija... Bio sam mentor za magistarku i doktorsku tezu studentima iz Rusije, Ukrajine, Gane, Francuske, Meksika... Pozz
Земунац
Свака јој част, а посебно њеним родитељима који су успели да се одупру ромској традицији па да им женско дете заврши школе. Живим у крају где има доста Рома и видим колико је традиција погубна по Ромкиње. Многе нису ни ишле у школу, иако су родитељи могли то да им омогуће, многе су завршиле само 4 разреда, а најжалосније је када видите девојчицу, одличног ученика, како јој не омогућавају да се даље школује уз разне изговоре. Најглавнији изговор је да су дискриминисане(!?).
Бата
Скептик сам због тога што је титулу "доктор филозофије образовања" стекла у Енглеској и САД. Данас код њих видимо кулминацију ишчашене "политичке коректности" која се у тим западним "цивилизацијама" узгаја већ две-три деценије и коју намећу свету па и нама. Типично за ту појаву у америчком систему образовања је да се штанцују друштвењачке титуле које звуче баш као "доктор филозофије образовања" а у суштини су пропагатори приче о "злим белцима мушкарцима који угњетавају небелце, жене, гејеве...".
Dragana Popovic
Politicki pogled individual a, grupe, ili cak trenutne vladine politike nema nista sa kvalitetom obrazovanja.
Сретен
Доктор филозофије образовања није титула женских студија или нешто томе слично. Колико разумем, ради се о методологији предавања илити како некога учити на ефикаснији начин. Амерички систем образовања бије глас да је лош до факултета а врхунски на универзитетском нивоу. У британском је другачија ситуација али чини ми се да је општи закључак тачан - наш систем образовања има огроман простор за побољшање.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.