Лични подаци нису увек заштићени

Свако лице има право на заштиту личних података, али орган власти може обрађивати личне податке неког лица и без његовог пристанка, уколико је то неопходно због остваривања интереса националне и јавне безбедности, одбране земље, спречавања, откривања, истраге и гоњења за кривична дела, економских интереса државе и заштите здравља и морала. Ово су неке од кључних одредби владиног Предлога закона о заштити података личности, који је достављен Народној скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.

Овај закон спада у групу аката чије усвајање је неопходно да би, како је недавно рекао Божидар Ђелић, потпредседник владе задужен за евроинтеграције, наша земља добила статус кандидата за чланство у Европској унији, као и за укидање виза до краја ове године. Предлог овог закона припремила је претходна влада и проследила га парламенту на усвајање по хитном поступку крајем јануара ове године, али се посланици о њему нису изјашњавали, јер је, у међувремену, скупштина распуштена. Међутим, тада су у првим реаговањима на предложена решења, опозиционари истакли примедбе баш на део који „органу власти” оставља могућност обраде података без пристанка „обрађиваног лица”. Пре свега постављало се питање ко ће процењивати кад се подаци могу обрађивати без пристанка и да ли би се ова, како су истицали, широка формулација злоупотребила. Нова влада је, након повлачења из скупштинске процедуре свих предлога претходне владе, овај закон вратила у парламент у неизмењеном тексту.

Владина одлука да закон проследи скупштини поклопила се овога пута са великом прашином коју је подигла одлука Републичке агенције за телекомуникације, којом се провајдерима прописује коју опрему морају да инсталирају да би државним органима омогућили надзор над укупним интернет-саобраћајем њихових корисника. Одлука РАТЕЛ-а је у јавности коментарисана као „намера државе да успостави контролу над животом грађана”, па је владино прослеђивање скупштини закона о заштити података личности, тумачено и као резултат притиска јавности због РАТЕЛ-овог акта.

О овом закону ће се тек расправљати, а према владином предлогу, заштита података личности обезбеђује се сваком лицу, а, како је предложено, заштитом података личности бавиће се досадашњи повереник за информације од јавног значаја, који ће се убудуће звати повереник за информације и заштиту података о личности. У закону је посебно уређен поступак за обраду нарочито осетљивих података у које спадају подаци о националној припадности, раси, полу, вероисповести, политичком или другом уверењу, синдикалном чланству, здравственом стању, примању социјалне помоћи, жртви насиља, осуди за кривично дело и сексуални живот. Поменути подаци могу се обрађивати на основу пристанка, осим када закон то не дозвољава ни уз пристанак.

„Обрађивано” лице, према предложеним решењима, има право да захтева истинито и потпуно обавештење о подацима који се о њему обрађују, од кога су прикупљени, односно ко је извор, у које сврхе, ко су корисници података... „Обрађивани” има право и на увид у прикупљене податке, као и да тражи копију (фотокопију, аудио, видео и дигиталну копију), а може да тражи и брисање података уколико, између осталог, није јасно одређена сврха обраде, или је урађена на недозвољен начин. Међутим, према предложеним решењима, права на обавештење, увид и копију могу бити ускраћена, уколико би, између осталог, давање обавештења озбиљно угрозило интересе националне и јавне безбедности, важан привредни или државни интерес, или би се тако учинио доступним податак за који је законом утврђено да се чува као тајна, чијим одавањем би могле настати тешке последице по интерес заштићен законом.

Руководилац обраде података води евиденцију која, између осталог, садржи врсту и назив података, категорију лица на које се подаци односе, назив, име, седиште и адресу корисника... Подаци се достављају поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који успоставља и води Централни регистар. Према предложеним решењима, подаци се могу износити из Србије у државу чланицу Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду података Савета Европе. Овај закон би се, уколико би био на јесен усвојен, примењивао од 1. јануара наредне године.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Јавна гласила и лични подаци

Према предложеним решењима, уколико се објављивањем података у јавном гласилу повреди право или правно заштићени интерес лица, повређено лице може захтевати од одговорног уредника и издавача јавног гласила обавештење о подацима који се о њему обрађују, увид у податке и копију, изузев у следећим случајевима: „Уколико би се тиме открили подаци у вези са извором информација, које новинар и други медијски посленици нису дужни, или спремни да открију; ако би се тиме открили подаци у вези са лицем које је учествовало у припреми и објављивању информације, а одговорни уредник није спреман да их открије и ако постоје околности у којима би обавештавање, увид, или израда копије битно омели обавештавање јавности о информацијама од јавног значаја”.

-----------------------------------------------------------

Ограничења и за повереника

Иако заснован на демократским принципима, предлог Закона о заштити података о личности који је влада упутила у скупштинску процедуру, по оцени Родољуба Шабића, повереника за информације, крије и одређене опасности. У јучерашњем саопштењу Шабић наводи да предлог „садржи и поједине одредбе које могу представљати основ за релативизовање, па чак и потпуно изигравање заштите података о личности у неким случајевима”.

„То се, пре свега, односи на одредбу става 2. члана 45. Предлога закона, која поред осталог предвиђа могућност да се, од стране органа безбедности, из врло ’растегљивих’ разлога, органу надлежном да обезбеђује заштиту података о личности може ускратити могућност увида у те податке, збирке података, документацију, па чак и просторије”.

Поменутим чланом 45. предвиђено је да се поверенику за јавне информације и заштиту података, приступ и увид може ограничити, уколико би тиме била угрожена национална и јавна безбедност, одбрана земље или би се тиме ометала истрага и гоњење учинилаца кривичних дела. Оваквим ограничењима поверенику се, сматра Шабић, онемогућава пуна контрола у области заштите података о личности, а супротна је и са правима која поверенику већ гарантује Закон о слободном приступу информацијама – неограничено право на увид у сваки носач информација који поседује неки орган власти. Овакво контроверзно решење он сматра да треба искључити из коначне верзије текста закона.

М. П.