Све привлачније грејање на климе

У тренутку када цене и прилике на тржишту лудују, просечни грађани више и не знају који је вид грејања најстабилнији и најсигурнији. И док су се раније котлови углавном мењали због комфора, како би се што мање посла имало око ложења током зиме, овог лета највише се гледа исплативост.

– Кренули смо код клијента да радимо котао на пелет од 300.000 динара и он је одустао, више неће тако да се греје. Сада је пелет постао најнеисплативији зато што је скуп. Иако су тренутно цене замрзнуте на 250 евра, до пре месец дана био је и до 300 евра – објашњавају из фирме „Коал монт”, која се бави уградњом система грејања.

По мишљењу наших саговорника, најисплативији видови грејања сада су гас или струја иако остаје и опција чврстог горива, која ипак захтева мало више муке када је реч о одржавању.

Да је ово најнезгоднији тренутак за давање процене како се најбоље спремити за зиму, тврди проф. др Милош Бањац са Машинског факултета, који је својевремено био и помоћник министра енергетике и бавио се стратешким планирањем.

Струја је једини енергент, каже саговорник, ког Србија има довољно и због кога је потпуно независна, док нафту и гас увозимо. Према томе би требало и да се управљамо док се одлучујемо на шта ћемо се грејати наредне зиме.

– Имамо стопостотну производњу струје и зато би њу и требало да користимо за грејање, али не као сад преко грејалица, већ преко топлотних пумпи, односно клима-уређаја које ионако имамо у кућама. На тај начин сви клима-уређаји за један киловат електричне енергије испоруче око три киловата топлотне енергије. Та инсталација јесте нешто скупља у почетку, али у експлоатацији се показала врло ефикасна – објашњава проф. Бањац.

Стратешки посматрано, други најбољи концепт грејања јесте коришћење пелета.

– Као земља смо независни и у погледу биомасе можемо да произведемо пелет и да га користимо ефикасније него огревно дрво. Код пелета је степен искоришћења дрвне масе 80 или 90 одсто, чак и више у савременим пећима, док је код обичног дрвета 40 одсто искоришћености. Уз то, у Србији се за огрев користи свеже дрво, што смањује искоришћење и доводи до емитовања штетних материја – наглашава Бањац.

Финансијски гледано, ако се оствари најављени уговор о снабдевању гасом, и то по ценама о којима је говорио председник Вучић, Бањац сматра да ће то бити најјефтинији избор.

Он верује и да ће сада велики број људи почети да размишља и о топлотној изолацији својих домаћинстава јер и то у великој мери може срезати трошкове.

– Тренутно се више од пола Србије греје на огревно дрво и то је било најјефтиније, поготово због тога што не иду сви да купе дрво на стовариштима, већ многи имају своје шуме. Други по реду је увек био гас, а после гаса за мање потрошаче најбољи избор била је електрична енергија. Наравно, преко ТА пећи, које имају могућност акумулације преко ноћи. За оне који се пак греју дању и улазе у „црвену зону” потрошње то је било јако скупо грејање. Нажалост, најскупље је грејање на системе даљинског грејања, што никако не би смело да буде. Трошкови су високи, не због тога што је то технички најскупље, већ зато што су топлане увек држале високе цене и тако пуниле градски буџет. То је преплаћивање и, кад се сабере, буде вишеструко скупље него грејање на било који од других енергената – истиче Бањац.