Судбина Украјине се ломи у Донбасу

Уличне борбе између руских и украјинских снага за Северодоњецк, стратешки важан град у Донбасу, на истоку Украјине, и даље бесне. Понављају се сцене из разореног Мариупоља, сила је на руској страни и најодлучнијим украјинским војницима преостаје да пружају грчевити отпор док не буду потиснути или опкољени, после чега им неће бити друге осим да се предају.

После заузимања Северодоњецка, нема сумње, на удару ће се наћи други градови у том некада привредно јаком региону. Многима није јасна руска тактика откако је Москва у зору 24. фебруара ове године покренула напад на Украјину, позивајући се на заштиту угроженог руског становништва, непосредно након што је признала самопроглашене Доњецку народну републику и Луганску народну републику. Руска војска у почетку није напредовала такозваним клиновима кроз поредак непријатеља, већ је у Украјину ушла преко целе заједничке границе, полако „намотавајући” њену територију, попут тепиха. Истовремено, кренуло се и право на престоницу Кијев и други највећи град Харков.

КИЈЕВ НИЈЕ ПАО: Неки аналитичари објашњавају да је то било, војнички гледано, оправдано, због везивања украјинских снага, други мисле да су Руси једноставно напредовали док нису наишли на жесток отпор на прилазима градовима. Ипак, чини се да је Москва очекивала де ће се власт у Кијеву већ првих дана срушити као кула од карата, ако је тако, то је била погрешна процена – Украјинци су збили редове, спољна опасност је потиснула већину разлика тог шароликог друштва.

Кремљ је, што је представљено као знак добре воље, повукао своје снаге с подручја Кијева и посветио се рату за Донбас, што је тада и прокламовано као главни циљ специјалне војне операције, како овај рат зову у Москви. То је многим познаваоцима ових (не)прилика и једино логично, успостављање контроле над делом Украјине у којем су већина становници руског прекла и Украјинци који су у језичком, духовном и сваком другом смислу блиски „руском свету”.

Када почне сваки рат, а тако је било и на нашим просторима деведесетих година, народ се нада да ће се све завршити за неколико дана или недеља. Мало је таквих сукоба, рат у Украјини траје више од сто дана и не назире му се крај.

КАО ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ: Све подсећа на Други светски рат, (за сада) само у границама Украјине. Велики покрети армија, фронтална дејства, тенкови, артиљерија, авијација, градске борбе... Епилог су масовна страдања војника и цивила.

Чак су и ти исти простори у Донбасу били поприште најжешћих борби у Великом отаџбинском рату, а помињу се и нацисти. Има и „партизана”, како западни медији називају мање групе украјинских специјалаца који повремено делују иза руских линија, рушећи мостове и пруге. Очекује се да ће руска војска применити тактику мањих „котлова”, на српском језику правилније би било рећи обруча – опкољавања и уништавања или заробљавања украјинских јединица. Иначе, и тај термин је повезан с Другим светским ратом, најпознатији „котао” у војној историји је онај у Стаљинграду у зиму 1942/1943. године, када је Црвена армија опколила и принудила на предају немачке јединице.

НЕМА ПРЕГОВОРА: Русија је у Украјини присутна са огромном војном силом, а има је још у резерви. Украјинска војска је велика, добро наоружана, а последњих година и увежбана уз подршку Запада, који јој сада шаље све више наоружања, укључујући и оно савремено.

Све је то недовољно да спречи лагано, али чини се незаустављиво руско напредовање. Јуче Херсон и Мариупољ, данас Северодоњецк, сутра... Јака је украјинска воља да бране своју земљу и породице, али и Руси су изгледа већински уверени да раде оно што се мора да би обезбедили сународнике у Украјини, али и саму Русију, која је у све чвршћем „загрљају” НАТО-а.

Руски председник Владимир Путин је рекао, имајући на уму историјске и безбедносне разлоге, да за Русе Украјина није само суседна земља, али и да би могла бити доведена у питање и њена државност. Дакле, обе стране се боре с јаком емоцијом и то је рецепт за дуг рат који ће се, као и сви сукоби до сада, једном завршити преговорима и некаквим споразумом. Али да би до тога дошло, треба разговарати. А преговоре више нико и не помиње. И Кијев уз подршку Запада и Москва верују да ће уништити непријатеља у „котлу” Донбаса и извојевати победу на бојном пољу. Како ствари стоје, биће ово крваво лето у Украјини.