Посланицима у Сарајеву завиде и колеге из Европе

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је Парламентарна скупштина БиХ у Сарајеву место необично по много чему – између осталог и по примањима која надмашују зараде колега парламентараца из региона, али и Европе, јер се крећу у просеку око 3.000 евра месечно – види се и по примерима који су за прилике у БиХ већ постали уобичајена пракса. Наиме, сваке године медији извештавају о примерима парламентараца које испрате у пензију уз отпремнину од око 15.000 евра, а који се потом враћају у посланичке клупе, где настављају да примају и посланичку плату и – пензију.

О таквим примерима медији су извештавали минулих година, а само током ове године шесторици „бивших” и садашњих парламентараца уредно је исплаћена отпремнина из касе те заједничке институције.

Но, да су „отишли у пензију” нико не би ни приметио да нису постали медијска сензација. Из буџетске касе за отпремнине само током ове године исплаћено им је нешто више од 90.000 евра, колико износе отпремнине за шест парламентараца БиХ који су „испраћени у пензију”.

Они су, наравно, и даље посланици, што се и не може оспоравати – јер их је бирао народ и дао им четворогодишњи мандат, али новинарима увек буде интересантно то што већ безмало три деценије парламентарци не показују интересовање да своја примања прилагоде просеку примања у БиХ, нити су заинтересовани да укину, или макар умање, право на отпремнине за одлазак у пензију. Просечна пензија у БиХ креће се од 220 евра до 270, у зависности од ентитета у ком је остварена. Ове године међу шесторицом парламентараца који су „испраћени” у пензију уз петнаестак хиљада евра отпремнине налазе се и нека звучнија имена, између осталих и двојица вођа народа – Бакир Изетбеговић и Драган Човић.

Шесторица посланика су, како је потврђено у Парламентарној скупштини БиХ, стекли право на накнаду која се исплаћује при одласку у пензију, па им је, у складу с тим, новац у међувремену исплаћен.

Они су, као и њихови претходници минулих година, након додељене отпремнине поднели захтеве за стицање статуса сталних запосленика у ПС БиХ, те наставили да раде и примају плату. Прописи им омогућавају да уз то примају и пензију.

Када медији контактирају с њима, посланици се углавном „ваде” изговорима да ће отпремнину и пензију дати у хуманитарне сврхе. На пример, Бакир Изетбеговић је рекао да ће отпремнину усмерити у сврхе у које „редовно издваја знатан део својих примања, као подршку удружењима и појединцима”.

Да је ову праксу потребно зауставити, до сада је неколико пута упозоравано и из Канцеларије за ревизију институција БиХ. Минуле године право на отпремнину су стекла три парламентарца.

„Отпремнина је исплаћена у мају 2020. године. Поступцима ревизије утврдили смо да је ове године настављена пракса поновног активирања статуса професионалног посланика након стицања услова за одлазак у пензију. У пракси то значи да је посланику који је имао пуни радноправни однос уз прекид радног односа од три дана исплаћена отпремнина у износу од 28.998 конвертибилних марака (око 15.000 евра), те му је поново активиран радноправни статус у Парламентарној скупштини БиХ у истом месецу, односно након три дана”, наводи се у извештају ревизора, који је препоручио „да се преиспита и дефинише оваква пракса исплате отпремнине, уважавајући све специфичности и окружење у којем Парламентарна скупштина функционише и делује”.

Парламентарна скупштина БиХ састоји се од два дома. У представничком дому седе 42 посланика, а у Дому народа ради 15 делегата. Оно што посланицима иде наруку кад је реч о висини примања јесу одредбе Устава БиХ, до чије промене се у БиХ долази веома компликованом процедуром. У Уставу се наводи да „накнада за лица која обављају функције у институцијама БиХ не може бити умањена за време трајања мандата носилаца функције”.

„Неодрживо је да човек који се бави политиком има скоро 15 пута већа примања од минималне плате у БиХ. Њихова примања би требало да се ускладе с просечним примањима уз неки додатни постотак, како би радили све што могу да поправе животни стандард грађана, економију и укупну ситуацију у БиХ”, наводили су у организацији „Платформа за прогрес”, која је својевремено захтевала измену прописа који дефинишу примања званичника у БиХ.

Према ранијој анализи Центра цивилних иницијатива, укупна примања посланика и делегата крећу се од 2.400 евра до 3.250 евра и највиша су у регији.

Закључено је како се на њихова примања не примењује европски стандард за парламентарце у висини од три до четири просечне плате у земљи, па се може десити да у истој земљи, то јест БиХ, парламентарац прими преко 3.000 евра, а пензионер једва две стотине, док радници зарађују око 500 евра у просеку.