Мафију треба ударити по имовини

Италијан Пино Арлаки, пријатељ судија Ђованија Фалконеа и Паола Борселина, које је мафија убила 1992. године, један од идејних твораца Конвенције УН против транснационалног организованог криминала, донете у Палерму 2000. године, био је прошле недеље на Златибору специјални гост саветовања кривичара које организује Удружење за међународно кривично право.

Арлакијева књига „Ђовани и ја” објављена је прошлог месеца и већ је постала бестселер у Италији. Ове године обележава се 30 година од смрти двојице судија који су водили највеће процесе против припадника и шефова италијанске мафије.

Одузимање имовине стечене криминалом, данас регулисано законима у 190 земаља света које су ратификовале конвенцију из Палерма, била је идеја управо Пина Арлакија, који је на Златибору дао ексклузиван интервју за „Политику”.

Данас је конфискацијa имовине уобичајени део поступка против шефова и припадника криминалних организација у целом свету. Како сте пре 40 година успели да уверите италијанско правосуђе да је то најбољи начин борбе против мафије?

Указао сам Фалконеу и другим судијама да мафију треба ударити по имовини. По струци сам социолог и закључио сам да тужиоци и судије приликом кривичног гоњења виде дрвеће, док социолози гледају шуму. Неопходно је утврдити имовину шефова мафије и њено порекло. На то сам указао када сам пре неколико деценија објавио књигу „Мафијашки бизнис”, у којој сам објаснио да правни стручњаци не треба да сагледавају мафијашку делатност само као криминал већ и много шире, а пре свега као уносан бизнис. Испоставило се да ће то бити најубојитији метак у окршају државе с мафијом.

„Могао бих се одрећи многих људи, али не и Пина Арлакија.” Ова изјава судије Фалконеа одштампана је на корицама ваше књиге „Ђовани и ја”. Били сте заједно у првој линији борбе против мафије.

Књига описује историју пријатељства с Фалконеом, али и историју Италије, њену културу и политичке прилике, што је веома важно за целу причу о мафији и борби против мафије. Судије Ђовани Фалконе и Паоло Борселино су национални хероји, исто као и Ђузепе Гарибалди. У мају ове године навршило се 30 година од убиства Фалконеа у Палерму, а исте године страдао је и судија Борселино. Једну од кључних улога у томе имао је вишеструки италијански премијер Ђулио Андреоти, који је заправо био тајни шеф мафије у Италији.

Како је уопште била могућа борба против мафије када су политичари на власти били део ње?

Борба је кренула од севера, од правосуђа у Милану, према југу, ка Сицилији. Земља је била дубоко корумпирана, а на мафијаше се гледало као на успешне и угледне људе с политичким везама. Осамдесетих година дошло је до хапшења више стотина политичара и припадника „корлеонеза”. Иако је и у правосуђу било људи који су сарађивали с мафијом, настао је читав покрет који је имао широку подршку, почевши од наставника у средњим школама, радничких синдиката и свештеника, па до медија. Имали смо подршку младих људи који нису желели да живе у корумпираној мафијашкој земљи. Објавио сам 1987. године књигу „Можемо поразити мафију”. И заиста се показало да је то могуће, али смо платили велику цену.

Да ли сте сарађивали и с људима изнутра, из мафије?

Да. Они су нам много помогли. Ми их у Италији зовемо „пентити”. Дали су нам важне информације о састанцима премијера Андреотија са Салватореом Тотом Рином, који је био „капо ди тути капи” свих „корлеонеза” – савеза мафијашких организација. Тото Рина и Андреоти састали су се најмање три пута. О томе су сведочили припадници „корлеонеза”. Андреоти је заправо био тајни шеф мафије у Италији. Склапао је пактове с њима, како би избегли кривично гоњење. Сматрам да је његова улога у организацији убиства Фалконеа била кључна.

Можете ли да подсетите укратко наше читаоце на то како су Фалконе и Борселино сасекли мафију?

Када је Фалконе прикупио доказе и започео највеће суђење у историји Италије, 1987. године, било је оптужено 476 мафијаша, а читаву операцију водио је Борселино. Пре тога је вођено више поступака, али су сведоци били застрашивани, па су мењали исказе и имали смо проблем недостатка доказа. Њихова снага била је у некажњивости. Сејали су страх и нестабилност и практично су имали дозволу за убиства. Мафију су штитили најзначајнији политичари, полиција, карабинијери, али ипак је велики број њих био на нашој страни. После пада Берлинског зида нестала је и америчка заштита мафије у Италији. Онда су почела убиства судија и тужилаца. Многи од њих су били веома популарни у јавности, управо због истрајности у борби против мафије, као и због подршке медија коју смо имали у борби против државне мафије. Осуђено је на стотине мафијаша.

Фалконе је радио у Министарству правде у Риму, на пакету антимафијашких закона, у тренутку када је убијен. Може ли се рећи да је то била освета или страх од нових хапшења?

И једно и друго. Убили су га због онога што је урадио, што ради и што би у будућности могао да уради, а то су разоткривање и кривично гоњење мафије, која је савршено знала Фалконеово кретање, сваки његов лет авионом, време и место кретања аутомобилом. Убијен је у Палерму, на путу од аеродрома до града. С времена на време је долазио у родни Палермо.

Да ли сте се ви плашили за свој живот?

О, да. Покушали су да ме убију у Риму и преживео сам стицајем околности. Тото Рина је 1994. године у шифрованој поруци рекао да има три непријатеља – један је био тужилац у Палерму, други је био човек из парламента, а трећи „онај Пино Арлаки који пише књиге”. То је значило да свако ко ме види било где, било када, може да ме убије, без посебног налога и процедуре коју је имала мафија. За ову поруку смо сазнали од људи у мафијашкој организацији који су радили за нас.

Како сте заштитили себе и своју породицу?

Био сам под државном заштитом 13 година. Када је Рина саопштио ту претњу као шифровану поруку, заштита је била појачана. То је значило, између осталог, да не могу да летим. Две године нисам могао да путујем редовним летовима. У то време био сам веома познат у Италији, милиони Италијана су ме подржавали и препознавали, али су често одбијали да се укрцају у авион којим је требало да путујем. Плашили су се.

Данас сте један од водећих светских ауторитета на тему безбедности у Европском парламенту. Били сте шеф канцеларије УН за борбу против дроге, криминала и корупције. Каква је данас у свету примена ваше идеје о конфисковању имовине мафије?

Сада се такви закони примењују у целом свету. Када сам био у УН, предложио сам да државе донесу закон који ће властима омогућити да одузму сваку имовину мафијаша која нема легално порекло. Ако не могу да докажу порекло имовине, биће им конфискована. То је део конвенцијe у Палерму 2000. године, коју су потписале 124 земље, а сада је ратификовало већ 190 земаља и може се рећи да је у пуној примени широм света, као и у Србији.