Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ВАРШАВА

У ритму Шопена

У најпопуларнијем парку Лазјенки туристи бесплатно свакога дана у 12 и 16 часова могу да уживају у музици великог композитора, а чувени трг Ринек врви од шетача, музичара, продаваца слика и сувенира
Варшава (Фотографије Катарина Ђорђевић)

Љубитељи музике Фредерика Шопена коначно су дочекали лепе вести. Након двогодишње паузе узроковане пандемијом вируса корона, бесплатни концерти почели су да се одржавају од 15. маја у најлепшем и најпопуларнијем варшавском парку Лазјенки. Сваке недеље становници главног града Пољске и туристи који у све већем броју долазе у Варшаву имају прилику да у 12 и 16 часова уживају у концертима класичне музике, који се одржавају у непосредној близини споменика највећем пољском композитору.

Парк Лазјенки је једно од првих места која туристи посећују приликом обиласка Варшаве. Овај дворски комплекс саграђен је у 17. веку по наруџбини краља Станислава Августа Понијатовског, а у њему се налазе прави архитектонски бисери – Палата на води, позориште на острву, Белведере, палата Мислевицки и астрономска опсерваторија.

Веверице воле шетаче

Сваког лета се у оквиру међународног пројекта „Вртови света” овде одржава Лазјенки фестивал кинеских лампиона, који промовише кинеску уметност и архитектуру. Припитомљене веверице које љубопитљиво прилазе шетачима, заједно с фазанима и пауновима који поносно шире своје перје, чине саставни део шарма овог парка.

Обилазак сваке европске престонице почиње од њеног старог дела, па ни Варшава није изузетак. На путу до Старог града води прилично дуга улица „Krakowskie Przedmiescie”, која спада у најпопуларније и „најинстаграмичније” тачке Варшаве јер се у њој налазе бројне историјске знаменитости и цркве. Споменик Николи Копернику смештен је испред Пољске академије наука, а у овој улици налази се и Црква Светог крста, позната по томе што се у њој чува срце најславнијег пољског композитора Фредерика Шопена. Иако је он умро и сахрањен у Паризу, његова последња воља била је да му се срце пренесе у Пољску. На путу до Старог града пролази се и поред Варшавског универзитета и председничке палате, а знак да сте стигли у „старе мјасто” јесте Краљевски замак. Барокни дворац пољских краљева током историје често је мењао свој изглед и био уништаван, спаљиван и пљачкан од стране Швеђана, Немаца и Руса, а данас је претворен у музеј стилског намештаја, таписерија, порцелана и друге декоративне уметности. У њему се налазе Рембрантове слике, као и виолина коју је направио Антонио Страдивари. Стари град с каменим кућама шарених фасада опасан је зидинама и са својом упечатљивом кулом Барбакан из 16. века чини величанствен комплекс који је у прошлости штитио град од непријатеља.

Занимљивост у вези са Старим градом јесте да је и он доживео судбину остатка Варшаве и био потпуно уништен након Другог светског рата. Обновљен је само на основу слика Бернарда Болета из 18. века, због чега је ушао на Унескову листу светске културне баштине, као невероватан пример послератне реконструкције старог средишта града. У Старом граду налазе се традиционални ресторани, продавнице и кафане, а чувени трг Ринек врви од шетача, музичара, продаваца слика и сувенира.

Посетиоци европских престоница приметиће невероватну сличност између Копенхагена и Варшаве. Осим што су фасаде зграда оба града у боји сладоледа и чињенице да су ови градови потпуно равни, због чега представљају рај за бициклисте, сирена представља њихов симбол. Легенда о Варшавској сирени, која се доводи у везу с настанком и пореклом пољске престонице, гласи да су две сирене допливале с Балтичког мора – једна се упутила ка Копенхагену, док је друга реком Вислом допливала до Варшаве. Сирена Сава се ту уплела у рибарску мрежу, где ју је видео рибар Варс, који се у њу заљубио. На месту где су се упознали он је подигао град и назвао га Варшава, а сирена се налази на градском грбу још од 14. века.

Варшава с поносом носи назив „град феникс” јер је за време Другог светског рата била потпуно уништена, а већина њених становника убијена, па је град и дословно и фигуративно подигнут из пепела ратних рушевина. Више од пет милиона Пољака (међу којима је било три милиона пољских Јевреја које су Немци убили у Холокаусту) страдало је током рата, а Варшавски гето био је највећи од изолованих делова града, у које је нацистички режим крајем тридесетих и почетком 1940. године затварао Јевреје током Холокауста. Да би их физички одвојио од остатка становника Варшаве, један део града изолован је подизањем зидова и зазидавањем прозора и врата на зградама. Средином 1942. године ту је било смештено чак пола милиона људи, а потом је почела њихова депортација у логоре смрти. Знајући каква им се судбина спрема, Јевреји у Варшавском гету 19. априла 1943. подижу велики устанак – највећи јеврејски устанак током Другог светског рата и први организовани отпор Холокаусту у окупираној Европи. Током борби је погинуло око 6.000 житеља гета, исто толико одведено је у логор смрти Треблинка, док је око 36.000 Јевреја завршило у Аушвицу и Мајданеку. Годину дана касније дошло је до неуспелог устанка пољске Домовинске армије 1944. године, у ком је страдало више Пољака него Јапанаца после бачене атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Тада је Хитлер издао наређење да се уништи главни град Пољске. Када је Црвена армија истерала немачке окупаторе из Пољске, Стаљин је поставио комунистички режим, који је потрајао до 1989.

У знаку подршке Украјини

Због рата у Украјини Варшава је овог пролећа у знаку подршке источном суседу, а репортерка „Политике” која је у главном граду Пољске боравила у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ” на сваком кораку могла је да види доказе солидарности.

На готово свим државним зградама налазе се украјинске заставе, цвеће у жардинијерама је жуто-плаве боје, а у многобројне јеловнике уврштени су и украјински специјалитети, па један познати ланац брзе хране нуди „украјински бургер”.

Незаобилазне пироге

У специјалитете пољске кухиње спадају пироге – тесто пуњено кромпиром, сиром, месом, печуркама или купусом, налик на италијанске равиоле, као и плачки – палачинке од кромпира – и запјеканки, који представљају врсту пољске пице. Домаћини ће вам свакако саветовати да пробате бигос, који се прави од меса, свежег и киселог купуса, парадајза, печурака и димљених кобасица, а за чувене пољске ловачке кобасице тврди се да су укусније од немачких. И пољске супе стекле су светску кулинарску славу, а угоститељи свим туристима топло препоручују супу од гушчје крви и изнутрица.

Еври не важе

Иако је Пољска чланица Европске уније, ова земља не користи евро као валуту, већ пољски злот. Инфлација је узела маха и у овој земљи, па се за десет евра сада добија између 45 и 48 пољских злота. Важна информација за туристе гласи – готово нико од угоститеља и власника радњи не прима евре, ова валута се не може заменити ни у хотелу, а мењачнице се не налазе баш на сваком кораку, па можда није лоша идеја да одмах по слетању на аеродром промените евре у злоте.

Осма сестра „Стаљинка”

Историја Варшаве не може бити комплетна без периода комунизма након Другог светског рата. Управо је у овом граду потписан уговор којим је створен Варшавски пакт на Истоку, као одговор на стварање Северноатлантског пакта на Западу. Успомену на тај период чува зграда висока 231 метар, која се налази у центру старог дела града и која је саграђена педесетих година прошлог века. Иако назив монументалне грађевине званично гласи Палата културе и науке, сви је зову „Стаљинка” јер је настала као Стаљинов поклон пољском народу. С обзиром на то да постоји још седам идентичних грађевина, из милоште названих „Седам сестара”, зграду у Варшави називају и „Осмом сестром”, а у склопу ове зграде налазе се биоскоп, позориште, два музеја, базен, конференцијске сале и пословни простори. У овај симбол соцреалистичке архитектуре уграђено је око 40 милиона цигли, а на врху се налази простор с ког се Варшава види као на длану. Предност ове монументалне грађевине огледа се у томе што се види из сваког дела града, па се помоћу ње можете добро оријентисати у простору.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.