Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: VARŠAVA

U ritmu Šopena

U najpopularnijem parku Lazjenki turisti besplatno svakoga dana u 12 i 16 časova mogu da uživaju u muzici velikog kompozitora, a čuveni trg Rinek vrvi od šetača, muzičara, prodavaca slika i suvenira
Варшава (Фотографије Катарина Ђорђевић)

Ljubitelji muzike Frederika Šopena konačno su dočekali lepe vesti. Nakon dvogodišnje pauze uzrokovane pandemijom virusa korona, besplatni koncerti počeli su da se održavaju od 15. maja u najlepšem i najpopularnijem varšavskom parku Lazjenki. Svake nedelje stanovnici glavnog grada Poljske i turisti koji u sve većem broju dolaze u Varšavu imaju priliku da u 12 i 16 časova uživaju u koncertima klasične muzike, koji se održavaju u neposrednoj blizini spomenika najvećem poljskom kompozitoru.

Park Lazjenki je jedno od prvih mesta koja turisti posećuju prilikom obilaska Varšave. Ovaj dvorski kompleks sagrađen je u 17. veku po narudžbini kralja Stanislava Avgusta Ponijatovskog, a u njemu se nalaze pravi arhitektonski biseri – Palata na vodi, pozorište na ostrvu, Belvedere, palata Mislevicki i astronomska opservatorija.

Veverice vole šetače

Svakog leta se u okviru međunarodnog projekta „Vrtovi sveta” ovde održava Lazjenki festival kineskih lampiona, koji promoviše kinesku umetnost i arhitekturu. Pripitomljene veverice koje ljubopitljivo prilaze šetačima, zajedno s fazanima i paunovima koji ponosno šire svoje perje, čine sastavni deo šarma ovog parka.

Obilazak svake evropske prestonice počinje od njenog starog dela, pa ni Varšava nije izuzetak. Na putu do Starog grada vodi prilično duga ulica „Krakowskie Przedmiescie”, koja spada u najpopularnije i „najinstagramičnije” tačke Varšave jer se u njoj nalaze brojne istorijske znamenitosti i crkve. Spomenik Nikoli Koperniku smešten je ispred Poljske akademije nauka, a u ovoj ulici nalazi se i Crkva Svetog krsta, poznata po tome što se u njoj čuva srce najslavnijeg poljskog kompozitora Frederika Šopena. Iako je on umro i sahranjen u Parizu, njegova poslednja volja bila je da mu se srce prenese u Poljsku. Na putu do Starog grada prolazi se i pored Varšavskog univerziteta i predsedničke palate, a znak da ste stigli u „stare mjasto” jeste Kraljevski zamak. Barokni dvorac poljskih kraljeva tokom istorije često je menjao svoj izgled i bio uništavan, spaljivan i pljačkan od strane Šveđana, Nemaca i Rusa, a danas je pretvoren u muzej stilskog nameštaja, tapiserija, porcelana i druge dekorativne umetnosti. U njemu se nalaze Rembrantove slike, kao i violina koju je napravio Antonio Stradivari. Stari grad s kamenim kućama šarenih fasada opasan je zidinama i sa svojom upečatljivom kulom Barbakan iz 16. veka čini veličanstven kompleks koji je u prošlosti štitio grad od neprijatelja.

Zanimljivost u vezi sa Starim gradom jeste da je i on doživeo sudbinu ostatka Varšave i bio potpuno uništen nakon Drugog svetskog rata. Obnovljen je samo na osnovu slika Bernarda Boleta iz 18. veka, zbog čega je ušao na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, kao neverovatan primer posleratne rekonstrukcije starog središta grada. U Starom gradu nalaze se tradicionalni restorani, prodavnice i kafane, a čuveni trg Rinek vrvi od šetača, muzičara, prodavaca slika i suvenira.

Posetioci evropskih prestonica primetiće neverovatnu sličnost između Kopenhagena i Varšave. Osim što su fasade zgrada oba grada u boji sladoleda i činjenice da su ovi gradovi potpuno ravni, zbog čega predstavljaju raj za bicikliste, sirena predstavlja njihov simbol. Legenda o Varšavskoj sireni, koja se dovodi u vezu s nastankom i poreklom poljske prestonice, glasi da su dve sirene doplivale s Baltičkog mora – jedna se uputila ka Kopenhagenu, dok je druga rekom Vislom doplivala do Varšave. Sirena Sava se tu uplela u ribarsku mrežu, gde ju je video ribar Vars, koji se u nju zaljubio. Na mestu gde su se upoznali on je podigao grad i nazvao ga Varšava, a sirena se nalazi na gradskom grbu još od 14. veka.

Varšava s ponosom nosi naziv „grad feniks” jer je za vreme Drugog svetskog rata bila potpuno uništena, a većina njenih stanovnika ubijena, pa je grad i doslovno i figurativno podignut iz pepela ratnih ruševina. Više od pet miliona Poljaka (među kojima je bilo tri miliona poljskih Jevreja koje su Nemci ubili u Holokaustu) stradalo je tokom rata, a Varšavski geto bio je najveći od izolovanih delova grada, u koje je nacistički režim krajem tridesetih i početkom 1940. godine zatvarao Jevreje tokom Holokausta. Da bi ih fizički odvojio od ostatka stanovnika Varšave, jedan deo grada izolovan je podizanjem zidova i zazidavanjem prozora i vrata na zgradama. Sredinom 1942. godine tu je bilo smešteno čak pola miliona ljudi, a potom je počela njihova deportacija u logore smrti. Znajući kakva im se sudbina sprema, Jevreji u Varšavskom getu 19. aprila 1943. podižu veliki ustanak – najveći jevrejski ustanak tokom Drugog svetskog rata i prvi organizovani otpor Holokaustu u okupiranoj Evropi. Tokom borbi je poginulo oko 6.000 žitelja geta, isto toliko odvedeno je u logor smrti Treblinka, dok je oko 36.000 Jevreja završilo u Aušvicu i Majdaneku. Godinu dana kasnije došlo je do neuspelog ustanka poljske Domovinske armije 1944. godine, u kom je stradalo više Poljaka nego Japanaca posle bačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Tada je Hitler izdao naređenje da se uništi glavni grad Poljske. Kada je Crvena armija isterala nemačke okupatore iz Poljske, Staljin je postavio komunistički režim, koji je potrajao do 1989.

U znaku podrške Ukrajini

Zbog rata u Ukrajini Varšava je ovog proleća u znaku podrške istočnom susedu, a reporterka „Politike” koja je u glavnom gradu Poljske boravila u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU” na svakom koraku mogla je da vidi dokaze solidarnosti.

Na gotovo svim državnim zgradama nalaze se ukrajinske zastave, cveće u žardinijerama je žuto-plave boje, a u mnogobrojne jelovnike uvršteni su i ukrajinski specijaliteti, pa jedan poznati lanac brze hrane nudi „ukrajinski burger”.

Nezaobilazne piroge

U specijalitete poljske kuhinje spadaju piroge – testo punjeno krompirom, sirom, mesom, pečurkama ili kupusom, nalik na italijanske raviole, kao i plački – palačinke od krompira – i zapjekanki, koji predstavljaju vrstu poljske pice. Domaćini će vam svakako savetovati da probate bigos, koji se pravi od mesa, svežeg i kiselog kupusa, paradajza, pečuraka i dimljenih kobasica, a za čuvene poljske lovačke kobasice tvrdi se da su ukusnije od nemačkih. I poljske supe stekle su svetsku kulinarsku slavu, a ugostitelji svim turistima toplo preporučuju supu od guščje krvi i iznutrica.

Evri ne važe

Iako je Poljska članica Evropske unije, ova zemlja ne koristi evro kao valutu, već poljski zlot. Inflacija je uzela maha i u ovoj zemlji, pa se za deset evra sada dobija između 45 i 48 poljskih zlota. Važna informacija za turiste glasi – gotovo niko od ugostitelja i vlasnika radnji ne prima evre, ova valuta se ne može zameniti ni u hotelu, a menjačnice se ne nalaze baš na svakom koraku, pa možda nije loša ideja da odmah po sletanju na aerodrom promenite evre u zlote.

Osma sestra „Staljinka”

Istorija Varšave ne može biti kompletna bez perioda komunizma nakon Drugog svetskog rata. Upravo je u ovom gradu potpisan ugovor kojim je stvoren Varšavski pakt na Istoku, kao odgovor na stvaranje Severnoatlantskog pakta na Zapadu. Uspomenu na taj period čuva zgrada visoka 231 metar, koja se nalazi u centru starog dela grada i koja je sagrađena pedesetih godina prošlog veka. Iako naziv monumentalne građevine zvanično glasi Palata kulture i nauke, svi je zovu „Staljinka” jer je nastala kao Staljinov poklon poljskom narodu. S obzirom na to da postoji još sedam identičnih građevina, iz milošte nazvanih „Sedam sestara”, zgradu u Varšavi nazivaju i „Osmom sestrom”, a u sklopu ove zgrade nalaze se bioskop, pozorište, dva muzeja, bazen, konferencijske sale i poslovni prostori. U ovaj simbol socrealističke arhitekture ugrađeno je oko 40 miliona cigli, a na vrhu se nalazi prostor s kog se Varšava vidi kao na dlanu. Prednost ove monumentalne građevine ogleda se u tome što se vidi iz svakog dela grada, pa se pomoću nje možete dobro orijentisati u prostoru.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.