Најмлађа девојчица удата у 11. години

 Готово половина ромских девојчица ступи у брак пре пунолетства, а оне које су се удале пре 18. рођендана по правилу имају више деце, чешће су необразоване и незапослене и чешће живе у домовима које чини само једна просторија и без основних средстава за живот, показало је најновије истраживање Ромске женске мреже које је спроведено у 26 градова и општина у Србији.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла Славица Васић из женске невладине организације „Бибија”, од 3.000 испитаница које су учествовале у овом истраживању, чак 1.485 их ступило је у брак пре навршене 18. године живота, а најмлађа од њих била је удата у једанаестој години.

– Подаци изведени из нашег истраживања говоре да је 76 Ромкиња ступило у брак  пре 14. рођендана, 486 жена ушло је у брачну заједницу између 14. и 15. године живота, а 923 девојке удале су се између 16. и 17. године. Општине које се издвајају по највећем броју дечјих бракова су београдско насеље Миријево, Костолац, Лесковац, Зрењанин, Сурчин, Крушевац, Врање, Алексинац, Панчево и Бујановац. На питање да ли су одлуку о удаји донеле самостално или на предлог друге особе, нешто више од петине испитаница одговорило је да су биле натеране да ступе у брак, а око 75 процената жена је рекло да је ступање у брак било израз њихове слободне воље. Од оних које нису својевољно добиле мужа већина је рекла да су на њих притисак вршили родитељи, а нешто мањи број испитаница навео је друге рођаке – истакла је Славица Васић.

Ступање у брак пре пунолетства оставља дугорочне последице по живот младих Ромкиња. Оне које су се удале као малолетне имају више деце, а подаци говоре да се од укупног броја испитаница које имају четворо деце, чак 71 одсто њих удало пре 18. године живота, а петоро и више малишана има 81 проценат Ромкиња које су се удале као малолетне. Чак 62 одсто испитаница које су ступиле у малолетнички брак прво дете је родило пре 18. рођендана, а већина њих постале су мајке између 15. и 16. године живота.

– Рана удаја по правилу прекида формално образовање девојчица, па не чуди податак да се чак 86 одсто испитаница које уопште нису ишле у школу удало пре пуполетства, а 83 процената жена које су похађале школу, али је нису завршиле такође је ступио у дечји брак. Тек четири одсто жена које су ступиле у брак пре пунолетства завршило је средњу школу, а само два одсто њих има диплому високе односно више школе. Иако је незапосленост Ромкиња иначе велика, жене које су ступиле у дечји брак су у нешто неповољнијем положају и када је у питању запослење – 54 одсто испитаница које су рекле да су незапослене, удале су се пре пунолетства, а кориснице социјалних давања у већем проценту су оне које су се удале као малолетне. Чак 70 одсто испитаница које су одговориле да живе у домовима које чини само једна просторија, удале су се као малолетнице – закључила је Славица Васић.

Председница управног одбора Ромске женске мреже Републике Србије Ана Саћиповић нагласила је да ромске девојчице одрастају у патријархалним породицама и немају слободу да са својим мајкама разговарају о променама које доноси пубертет, о бујици хормона којом су преплављене, о љубави и заљубљености...

– Међу родитељима ромских девојчица имамо сараднике, противнике и уздржане посматраче. Радили смо са родитељима који су били спремни да сарађују и да нам помогну и своје кћерке спасу од дечјих бракова – међу њима су и они чије су девојчице побегле од куће да би се удале, који су од полиције тражили помоћ и добили одговор: „То је ваша традиција”. У следећој категорији су они који заиста сматрају да је дечји брак део ромске традиције и да њихове кћерке треба да следе ту традицију и удају се пре пунолетства, па је потребно пуно времена, рада и воље да ови очеви и мајке промене своје мишљење – уверена је Ана Саћиповић.